meglamos berberi iz nemacke

u ovo isto vreme kada je klima pocela da se menja, čitava berberska plemena su presla u iberiju i dalje u severozapadnu evropu gde su kasnije berberi postali preci buducih germana. nalazi rane kapsijske kulture su lokalizovani na juznu i istocnu spaniju. u kasnijem stadijumu kapsijska kultura se proširila u francusku belgiju i britanska ostrva. kapsijska kultura se karakterisala minijaturnim orudjima i oruzjima veoma specificne izrade, i ova orudja i oruzja su nadjena na svim ovim teritorijama u vreme kasne kapsijske kulture. istoricari se slazu da je ova microlithic kultura originalno razvijena u severnoj africi i da je donesena u zapadnu evropu od strane africkih (berberskih) emigranata duz atlantske obale. ovi ljudi koje u evropi zovu „tardenosian culture” je koristila specificne kamene vrhove strela, udice, i drugo orudje, i raširila se iz severne francuske duz obale u severnu nemacku, poljsku, rusiju. ova kultura nije samo ostala na severozapadu evrope. ona se takođe proširila na jug niz dunav i stigla je do balkana. takođe se proširila niz dnjepar do crnog mora. ovo su isti oni vodeni putevi koje su kasnije koristili vikinzi (vendi). stare karte su definisali evropu kao ostrvo opasano vodama. i u vreme tardenosijske ekspanzije ona je tačno tako izgledala. sa zapada atlantik, sa severa baltik, sa juga sredozemno more a sa istoka nabujale reke koje su toliko narasle usled topljenja leda u toku zadnjeg klimatskog maksimuma da su prakticno spojile crno i severno more i odsekle evropu od azije. naravno to je bio problem samo za stepske indo evropske kulture koje su se bazirale na konju, ali ne za afro azijske kulture koje su se bazirale na camcu i brodu. i tako su berberi u roku od 2000 godina kolinizovali sve obale evrope.

evo ovde dobar dokument o tardenosijskoj kulturi u istocnoj evropi.

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1525/aa.1934.36.2.02a00110/pdf

na balkanu tardenosianci formiraju kolonije u gornjem toku tise i postaju rodonacelnici proto linear potery kulture koja postaje rodonacelnik dunavske kulture.

http://en.wikipedia.org/wiki/Linear_Pottery_culture
između 6800 i 5000 godine pre nove ere, tardenosijska kultura je dozivela procvat u severnoj evropi i dobila je novi naziv „maglemose” kultura koja je dobila ime po lokalitetu u danskoj. ova kultura se brzo proširila po celom baltiku po britanskim ostrvima, severnoj francuskoj, belgiji i holandiji. njihov centar je bio u severnoj nemackoj i danskoj (vendske zemlje). istoricari tvrde da je ova kultura barem delom poreklom iz severne afrike. ova civilizacija se odlikuje koriscenjem trouglova i „chevrona” http://en.wikipedia.org/wiki/Chevron_(insignia) u dekorisanju posudja. realisticni prikazi ljudi i zivotinja su identicni sa onima iz spanije i vode poreklo iz severne afrike. neverovatna homogenost kulture od severne afrike do finske se može objasniti samo na etnickom osnovi, sto znači da su na ovom prostoru živeli isti ljudi - berberi. sličnosti između berberske i germanske umetnosti i kulture su navele mnoge evropske istoricare da govore o germanskoj expanziji iz evrope u afriku. ali ako se pogledaju hronoloski nalazi vidi se da je ustvari bilo obrnuto. mesolitska atlantska, pre indo evropska, bela rasa je govorila berberski jezik i dosla je iz severne afrike. uticaj ovih berberskih „starosedeoca” je još uvek veoma jak u svim „germanskim” zemljama. u norveskoj i svedskoj je danas ovaj severno africki genetski uticaj još veci nego u nemackoj, danskoj i poljskoj, verovatno zbog većeg genetskog uticaja indo evropljana (slovena) na juzni baltik. interesanto je da su starosedeoci kanarskih ostrva pre dolaska spanaca bili visoki plavi, a danas posle genetske analize posmrtnih ostataka iz pre kolumbijskog vremena znamo da su bili genetski identicni berberima. kada su indo evropljani doprli do baltika oni nisu unistili berberske starosedeoce. oni su ih absorbovali. po nekim antropolozima, sličnost između evropskih nordijaca i africkih nordijaca je tolika da oni moraju da imaju zajednicke pretke.

dakle ovde je kljuc cele misterije: starosedeoci evrope, pre dolaska endo evropljan (slovena) su bili berberi. na severozapadu evrope, gde je koncentracija berbera bila najveca, mesavina berbera i slovena je stvorila germane. i ti berberski germani sve do danasnjeg dana pokusavaju da isteraju slovene iz evrope iz evrope, i da povrate ono sto je originalno bila berberija, barbarija zemlja berbera.
postoje indicije da su pelagzi koji su naseljavali juznu evropu pre dolaska grka bili berberi. po nekim lingvistima pelazgijan jezik pripada istoj grupi kao pre indoevropski jezici sevrne evrope. grci su zvali pelazge barbari. takođe postoje indicije da su etrurci takođe bili berberi. i sad ovo postaje jako interesantno za nas srbe.
1. berberi su naselili balkan i italiju iz zeverne afrike preko sredozemlja i kasnije. takođe su naselili baltik i atlantsku obalu.
2. ovim je stvorena baltik balkan linija koja predstavlja srpske zemlje, ali i pokovica koja opisuje vendske zemlje.
3. berberi su verovatno izmislili rune. one su se proširile po vertikali balkan baltik. dunavska kultura (vincanska kultura) je direktno nastala iz berberske tardanosijske kulture. vincanska kultura je mesto gde su nadjene prve rune. etrurske, wendske, srpske, nordijske, rumunske, berberske rune. da li su rune izmišljene od strane berbera u africi pa donete u evropu, ili su izmišljene od berbera u vinci pa raširene pocelom berberskom svetu i tako stigle do severne afrike???
4. berberi su bili najbolji moreplovci i trgovci svog doba. isti vodeni putevi su kasnije korisceni od strane venda.
5. berberi su bili najbolji ratnici svog doba.
6. berberi su bili religijski fanatici

kakva je veza srba i berbera? veliko pitanje. koliko smo mi srbi berberi a koliko sloveni.

Prema V. Gordon Childe, Almeríanska kultura Španije je bio direktan izvor za društveni pokret koji mi zovemo „Beaker grupe” (Childe, 267ff). Trump, međutim, sugerise da je pokret „Beaker grupe” nastao u Portugalu, i da su oni napali Almeríanske gradove u istocnoj spaniji (Trump, 152). Cunliffe sugerise sklad dvaju teorija, pri čemu je pokret „Beaker grupe” nastao u Portugalu i onda se brzo širi u Sjevernu Afriku, a zatim se pomera istočno gde će naići na već složenu chalcolithicku kulturu Almeríanaca, koji žive u svojim raskošnim utvrđenih centarima; dve kulture su onda mirno spojene ( Cunliffe, 256). U svakom slučaju, artefakti rane „Beaker grupe” kulture se nalaze u Tunisu, a etnički i kulturni koreni ove kulture su ocigledno Berberski. Mnoge kulturne osobine, kao što su dizajn svojih strelica, povezuje Sjeverno Africke Berbere i „Beaker grupe” kulturu (Childe, 280). G.B. Adams se odnosi na njih kao na „Libyco-Berbere” (Adams 1975, 236). Forde-Johnston zaključuje da „većina razumnih” objašnjenje za „Beaker grupe” kulturu je da je od „mješovitog španskog i afričkog porekla” (Forde-Johnston, 101).

Novi talas Berbera se brzo proširio. oko 3000 pre nove ere su već zaposeli južnu Francusku sa svojom „ukusno uređenom” keramikom, najgusce se naseljavaju u Aude, Hérault, i nižoj dolini Rhone (Trump, 148 i d.). neka od njihovih plemena preživelo je u rimsko doba, a posebno Tolosati, koji su dali svoje ime gradu Tolosa (francuski: Toulouse). takođe to su i Tolossæ, pleme koje je živelo u danasnjoj Provansi. ova plemena nisu bili keltska jer su keltski Gali koji uvek sebe nazivali Com-broges, ili „sunarodnici” (odakle Cymru, „Velšani”) su jedno od lokalnih plemena zvali Allo-broges, ili „drugi-zemljaci, stranci koji žive na nasoj zemlji”, tj. „ne-Kelti.” Ostala plemenska imena pokazuju sličnosti, kao i, u rimsko doba bio Salassii (tj. „Talassii”?) Pleme Berbera u Sjevernoj Africi, a takođe Salassi („Talassi”?) Pleme nepoznatog porekla koji živeli na teritoriji koja je sada Val d'Aosta, u francusko / talijanskoj pograničnoj regiji (Gsell 1:325). na Iberijskom poluostrvu „Beaker grupa” je postala poznata po svojoj konstrukciji motillas, koji su utvrđena vrsta grobnih humaka (Castro, 106f). gradnja humki je bio znak Berbera i Berber-nadahnute kulture po celom svetu. humci su poznati danas među afričkim Berberima kao djidar (Ucel, 67f, arapska riječ), te humke (gromile) se grade ne samo u Africi, već takođe po celoj evropi tokom prve Berberske ekspanzije poznate kao Megalithism. Dok su drevne kulture istočnog Mediterana pokopavale njihove mrtave u kamenim grobnicama, graditelji megalita su takođe gradili kamene grobnice, ali su ih onda zapečaćivali u velikim zemljanim humcima (Mackie, 146).

prvo ne kažem da jesmo ili nismo to je pitanje na koje nemam odgovor. genetski srbi su većinom I1, starosedeoci evrope pre dolaska i berbera i slovena. ali ako pogledamo kulturno i politicki vendske i sorbske zimlje kao i germanske zemlje leze tačno na mestima berberskih kolonija u evropi. berberi su brojcano bili relativno mali ali su bili kulturno i politicki neverovatno uticajni. i to u periodu od 10000 godina!!!!
ja mislim:
1. da su germani najberberskiji evropljani naravno sa genetskim dodatkom slovena ali pod najvecim kulturnim uticajem berbera.
2. da su srbi mesavina berbera i I1 starosedelaca i malo slovenske krvi ali pod snaznim kulturnim uticajem slovena i to samo u zadnjih par stotina godina.

ali ovo su sve samo pretpostavke koje otvaraju jako puno pitanja a daju malo odgovora.

ali ja mislim da je bolje postaviti prava pitanja nego ni ne znati da ona postoje.

ja ću da nastavim da prevodim za ljude koji ne pricaju engleski.

Talo, Tolo, Tuul, Tell, Tala, Tle, Atla, itd.

Godine 1979, sam izveo ime „Talossa” iz finske Talo, ili „Kuća”. Isprva se činilo samo kao slučajna koincidencija da je riječ Talossa ima sličnost sa Tolosa ili tamazight. sada se čini verovatnim da je koren Talo korišcen od strane naših predaka Berbera u opisivinju struktura (talayots) koje su gradili, a takođe za opisivinje njih samih, ljudi koji su gradili te strukture. Afro-azijske reč koja je koren svih ovih reci je tûul-znači „rasti, formirati gomilu, nasip.” Od ovog korena dolazi i Arapska reč tell koja znaci koja znaci vestacka humka ili brežuljak, kao i srodna reč tuul (brdo, gomila) u Cushitskom jeziku istočne Afrike. U Berberskoj Africi, „tell” označava planinsko ali plodno područje Alžira i Maroka između Atlasa [Planine] i Mediterana (Fage & Oliver, 548). U Irskoj, reč tulach („malo brdo”) također je srodna s Arapskim „tell” (Adams 1975, 240). u Iberiju je značenje pomaknuto na „toranj” (talayot). U Karoku, jeziku Sjeverne Amerike koji mogu biti povezani s Berberskim, forma je Tuy (brežuljak). Isti koren je navodno ušao Finski, gde je se njegovo značenje promenilo od „podici” do „kuća” (tj. ono što se diže). Možda je „Talo” izvorno značavalo vestacki humak ili struktura izgrađena od strane čoveka. Drevni Talossans, dakle, biti „Graditelji”, koji su mogli doslovno da bledaju sa visine na svoje primitivne susede, oni koji nisu gradili.

moj dodatak: u irskoj postoji puno mesta koja se zovu Tallaght. znacenje ove reci zvanicno „nije jasno” ali se iz istorijskih spisa zna da su Tallaght bili brezuljci ili humke na koje su dolazili druidi... Tallaght pored dablina je mesto koje se nekad zvalo „belgard” ili beli grad!!!

po Sjevernoj Africi i Zapadnoj Europi stotine mesta nose „Talossansko” ime, pogotovo u megalit-Berberskoj unutrašnjosti Iberijskog poluostrva. Nekoliko Talo, Tala, ili Talu imena mesta može doći iz srodnih korena u arapskom jeziku, ali Enciclopedia Lingüística hispanica je oprezna kad kaže da nisu sva od njih napravlena, dapače, jer su mnoga od tih mesta izvan područja u kojima su dominirali Arapi u srednjem veku, ali odgovara sasvim lepo podrucjima Talossan megalit beaker grupe. (ELH, 619ff). neće nas iznenaditi da su centri beaker Kulture u Atalayueli u Španiji i Atalai u portugalu, (Castro, 64 i 89).

Isti koren Tal-ili-Talos je posvuda od Tlemcen, u blizini planine Atlas, u Atlantskom okeanu. jedno of vodećih Berberskih plemena u Maroku se zove TALESINNT (Abdel-Massih, xiii). Naziv se pojavljuje među galskim plemena koja se nazivaju TOLOSati i TOLOSSæ, i naravno u gradu koji su osnovali, Tolosa (Toulouse). Tu je također Tolosa u Španiji. Možda kad je Platon nazvao Berber megalit kulturu „Atlantis”, možda se on secao njihovog stvarnog imena? zemlje kao sto su Katalonije i Castella (Castile) takođe vode poreklo iz istog korena. čak i polje CaTALaunia gde Hunska invazija Europe konacno zaustavljen. Prefiks cas-ca dolazi od latinskog „Casa,” House ili domen. do danasnjeg dana, sela, kao što su Ca N'Eures, Ca l'Estrada, itd. još postoje u kataloniji, gdje je „ca” prefiks koji oznacava ime porodice ili plemena, „Katalonija” je jednostavno Ca Talunya, podrucje Talossana. Španci su uvek bili vrlo dobri u imenovanju etničke enklave: Andaluzija - zemlja Vandali, Villagodos - grad gota i Sueca grad svaba. Nema sumnje Atalaia i Atayaluela su uspomena na predromanske Berberske stanovnike Španije, ​​graditelje talayota, Talossance.

stagniranje

Berberi iz Iberije i Zapadnoj Europi s vremenom su smanjeni na nešto više od zbirke imena mesta, nakon masovne invazije Indo-Europljana koji su došli s istoka.

(Moj dodatak: ja mislim da se berberska kultura odrzala kroz berbersku religijsku kastu koja verovatno i dalje postoji i koja i dalje nastoji da ocisti evropu od slovenskih osvajaca koristeci „germane” iliti berberizovane slovene kao oruzje . da li su iluminati ustvari ostatak ove stare vladajuce klase????)

Kultura poznata arheolozima kao Urnfielders je nastala u središnjoj Europi bila je obeležena ekspanzijom od prvog dana. oko 1600 godina pre hrista bilo je „velikih nemira” u centralnoj evropi i tokom sledećih pedeset godina Urnfield kultura je eksplodirala prema zapadu. suoceni sa lovcima na glave Urnfield kulture sa Istoka (Castro, 123) - Berberi su nestali poput američkih Indijanaca (Schutz, 133ff). Urnfield kultura koja je naselila teritoriju gornje Rajne, Galiju, i konacno Pirenejsko poluostrvo su bili Kelti (????)(Gimbutas, 339f). Kao što ćemo vidjeti u sledećem poglavlju, ta invazija stvara veliki talas izbeglica koji su pobjegli preko mora u ameriku.

U središnjoj Španiji, nakon pada beaker kulture, mnogi od njenih karakteristika su sačuvane su u skupinama koje su arheolozi nazivaju Las Cogotes kultura (Castro, 132-138). neće nas iznenaditi da se jedan od njihovih najvažnijih centara zove Berbeia (Castro, 132f). Ova posljednja ispostava Berberske Beaker kulture u evropi počela je opadati nakon 1100 godina prije hrista, kada su u spaniju provalili lovci na glave Urnfield kulture (Castro, 123). Do 700 godine pre hrista, Las Cogotes beaker kultura je bila uništena (Castro, 131-137). Otprilike u isto vrijeme, Kelti su pregazili ostatak Galije, gde je lokalnia Berberska kultura postala „stagnantna i nazadna” (Trump, 220).

Indoeuropskim osvajači apsorbuju Berbere gdje god su dosli. Samo planinski Baski (koji nisu Berberi) su mogli izdržati indo-evropski napad. Picti, koji su sačuvali svoj ne-indoeuropski jezik u Škotskoj do srednjeg veka, možda su Berberskog porekla. U spaniji su se berberi pregrupisali, pa je njihova civilzacija čak i procvjetala. Biblija govori o trgovinskoj floti iz Taršiša, Iberijske luke na Atlantskom okeanu koja je izgrađena još 1100 BC (Castro, 179). Izvorni naziv za Taršiša je Tarseia (Warmington, 24), i posto su „r” i „L” međusobno zamenlivi u Iberijskom (Anderson, 122), ime je zapravo Talseia, odnosno, „Talossa.” Talseian pisani jezik jasno je izveden iz Berberskog (Jensen, 158f). Ali Talseiance su osvojili Punski Kartaginjani, a kasnije i Rimljani, a njihov Berberski govor je izumro za vrijeme vladavine Augusta Cezara, koji je umro u 14 AD (Anderson, 131).

U Africi su Berberi su još uvijek tu, i oni su napravili veliki doprinos svjetskoj civilizaciji. Augustin je bio Berber, kao što je bio njegov suparnik Donat od Casæ Nigræ, osnivač „donatističke” hršćanske crkve. U sedmom veku Arapi su napali severnu afriku; Berberi su prigrlili islam i time su zauvek odcjepljeni od zapadne civilizacije, ali su bili osnivaci dva uspješna islamska carstva, Almohada i Almoravida. Ironično bitka u kojoj su spanski hrišćani odneli konacnu pobedu nad Maurima (od kojih su većinu cinili zapravo Berberi), u godini 1212, desila se u Los Navos de Tolosa! Kasnije su Hilali Arapi napali i opustošili Sjevernu Afriku, i time sveli berbere na planinske uzgajivace koza.

bilo bi mi drago da čujem šta mislite o svemu ovome, naročito tabanac, mandalina, slavisa...

trag

ko su starosedeoci zavisi od toga koliko daleko ides unazad. to je jako zahebano pitanje.

pogldeaj ovu tabelu

http://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml

pogledaj Y dna grupe iz mesolitica (starije kameno doba), pa neolitica (mladje kameno doba), pa bronzanog doba (indo evropljani)

najstrarije krvne grupe su I grupe. one su najcesce u

skandinaviji, severozadnoj evropi, sardiniji i iberiji, balkanu (helmu)

ovo su najstarije grupe u evropi, sve su rodjacke od istog pretka, sve su sa teritorija naseljenim berberima u kamenom dobu.

pogledaj sad koncentraciju ovih grupa po evropi

http://www.eupedia.com/images/content/Haplogroup_I1.gif

http://www.eupedia.com/images/content/Haplogroup_I2a.gif

jako interesantno u vezi ove grupe. pogledaj koncentraciju u severnoj africi i pogotovu i libiji i pogledaj koncentraciju u siriji i iraku. takođe velika koncentracija na severim obalama crnog mora, a centar balkan.

http://www.eupedia.com/images/content/Haplogroup-I2b.gif
takođe interesantno u vezi ovih grupa je osrvo vece koncentracije tačno na liniji koja spaja sevrno i azovsko more, tamo gde su nekad bile velike post glacijalne reke.

jako je interesantno da su iste stare krvne grupe najcesce na teritorijama za koje znamo sigurno da su berberske i na balkanu na srpskim teritorijama i na balitku na sorbskim teritorijama.

ja opet moram da pitam da li su staro srbi i staro berberi jedno te isto?

pazi sad slovenske gene (istocna grupa indo evropljana). najveca koncentracija tamo gde bi ih i ocekivao, istocna i centralna evropa

http://www.eupedia.com/images/content/Haplogroup-R1a.gif

na balkanu jako mali procenat.

pazi sad takozvane keltske gene (zapadna grupa indo evropljana)

http://www.eupedia.com/images/content/Haplogroup_R1b.gif
pogledaj kako su slovenska i keltska grupa potuno obrnuto resprostranjene. kao da su bila dva talasa doseljavanja iz stepa u evropu.

mandalina

„ona mapa br 1. me je odmah odbila od teme- Sinajsko poluostrvo shrafirano kao semitsko, a trebalo bi da je egipatsko u nekom periodu, a pre toga svakako od onih ”starosedelaca„ za koje Trag pita s pravom.”

mapa broj jedan je mapa afro azijatskih jezika u severnoj africi i bliskom istoku danas.

ne volim da delim savete pogotovu ne tebi jer te jako cenim kao istrazivaca, ali ne možeš da baziras svoje mišljenje o nečemu na jednoj, pogresno protumacenoj karti.

ja znam koja je prva reakcija svih evropljana na ideju da su nam prvu kulturu doneli afrikanci. i to berberi, divljaci bla bla. ja sam isto tako prvo reagovao. bilo mi je totalno blesavo. ali ja volim „blesave” stvari koje pišu ljudi entuzijasti koji su posvetili godine proucavajuci „ocigledne, poznate” stvari iz novog ugla. ako posvetis malo vremena i ako pridjes tim „blesavim” starima bez predrasuda jako često naletis na neverovatno vredne nove ideje, koje otvaraju nove puteve znanja.

mandalina

„Sad, povodom tvoje rečenice:”rasna podela je nastala pre oko 15000 godina u maloj aziji, kada se zajednicka evroazijska kultura podelila na indo evropsku i afro azijsku„. opet ne mogu da složim, možda i nisam u pravu , ali govorim ti lično mišljenje...”

ja ovde ne govorim o belima i crnima i zutima. ja govorim o podeli bele rase (i verovatno srpske „rase”) na indo evropljane (slovene) i afro evropljane (berbere) u mesopotamiji.
od tad se „rasa” deli i kulturno i genetski i jezicki, pa tako danas imamo takvu podelu u evropi na berbero germano srbe (prvo doseljavanje, I haplo grupe) i kelto slovene (drugo doseljavanje R haplo grupe) u evropi

evo opet premazivanje pokojnika crvenom glinom ovaj put u lepenskom viru.

„Još jedan čest primer pogrebnog priloga je posipanje tela (skeleta), okerom, tj.crvenom bojom, ali u nekim slučajevima su pronađeni tragovi grafita. Pored samog tela, uviše slučajeva pronađeno je da su okerom posipani i ostali pogrebni prilozi koji su išli uz samskelet. U većini slučajeva okerom je posipan samo predeo trbuha, dok su skeleti male dece bili posuti okerom u potpunosti. Raniji periodi civilizacije Lepenskog Vira su karakteristične po tome što se oker koristio pri svim sahranjivanjima, bez obzira na pol i godine skeleta.”

http://www.scribd.com/doc/47411456/Drustveni-kontekst-pogrebnih-priloga-u-Lepenskom-Viru

godine 6300-5500 pre nove ere.

capsijska severno africka kultura je pocela sa ovom praksom 7350 godina pre nove ere. vrlo brzo posle toga su se pojavili u spaniji, i verovatno na dunavu kao lepenski vir.

ja sam već pisao o fenomenu sheela na gig, koji se javlja u berberskim zemljama (spaniji, francuskoj, britanskim ostrvima, norveskoj, svajcarskoj, ceskoj, slovackoj, i naravno u lepenskom viru. ja sam se ranije pitao kako je lepenski vir povezan sa ostalim mestima gde je ovaj totem nađen izgleda da imamo još jedan link u sahranjivanju sa crvenom glinom.

http://en.wikipedia.org/wiki/Sheela_na_gig