Дискусије : Историја

Коментар
Roman o Muhamedu - Iso Kalač
prviarion
16. септембар 2012. у 08.43
http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga437298o/Roman+o+Muhamedu

SECATE LI SE OVOGA...
FRKA OKO SALMANA RUZDIJA JE OVU KNJIGU BRZO SKLONILA IZ IZLOGA...
GDE IMA DA SE KUPI?
prviarion
16. септембар 2012. у 08.46
Iso Kalac je bio crnogorski pisac i novinar, radio je kao dopisnik u vise zemalja, između ostalih i Egiptu gdje je imao intervju sa poslednjim persijskim sahom Rezom Pahlaviem, dok je bio u egzilu u Egiptu. Tom prilikom mu je sah Reza poklonio skoro 1500 godina staru knjigu na pergamentu koju je potpisao Sergej Kalacedo, raspop iz zakavkazja, stvarni tvorac islama.
Iso Kalac je ekskomuniciran iz zajednice jer daje potpuno drugaciju sliku o islamu i Muhamedu.
prviarion
16. септембар 2012. у 08.47
http://www.kupindo.com/kupljeno/9210762_Roman-o-Muhamedu-Iso-Kalac

KO IMA AUTORSKO PRAVO NA OVU KNJIGU?
TREBA JE STAMPATI I PREVESTI NA ENGLESKI.
prviarion
16. септембар 2012. у 08.50
Аманет Резе Пахлавије

Имао сам среће да ме као писца и доброг зналца арапског језика пошаље један југословенски лист да интервјуишем Резу Пахлавија у изгнанству.
Иранског владара је за његову несрећу, а моју срећу, прогнао Ајатолах Хомеини и забранио му повратак у земљу.
...
Реза Пахлави из своје ташне извади једну подебљу књигу књигу са корицама од пергамента.
- Дар за Вас, господине Калач, ја добро знам ко сте Ви. Само, молим Вас, господине Исо, будите паметни. За њу нико не смије да зна док не напишете „Роман о Мухамеду”.
То је била „Тајна Хроника” Сергија Калачеда – исписана на пергаменту.
И док сам је у рукама држао, скренуо ми је пажњу да њен први дио чини неку врсту хронолошке историје – преглед владара и црквених главара од Адама до 632. године послије Христовог рођења. Други дио је био дневник – записи, исповјести, највјернији документи о оснивању Ислама, о животу и раду Мухамеда и Сергија Калачеда. Трећи дио, међутим, чине религиозне приче о Мухамеду – измишљотине о везама са Богом.
- Господине Калач, то су лажи које су постале истине, издигле Мухамеда у небеса одакле му започиње биографија, иако је он обично зрнце пијеска. Данас ни толико. Иструнуо је, нестао.

...

Оснивач Ислама или Сергеј Калачедо

Ислам је измислио увријеђени поп Сергије Калачедо, који је од папе имао задужење да се брине о часним сестрама - лијепим и блаженим девицама које живе без икаквог додира мушке руке.

Поп Сергије Калачедо, изузетно уман, учен и лијеп - да узвишени папа дуго о томе није знао, имао је један велики порок без којег није могао да живи. Не само да је манастирке лијепотице више волио од Бога него их је мењао као бумбар цвијеће, заводио и обљубљивао. Прво прекрсти и њу и себе, онда је разголити и загосподари њеним тијелом и душом.
У цркви се понашао као у харему, крстио се и поскакивао од једне до друге ... Што је најгоре, манастирске девојке су га вољеле, страсно падале у његов загрљај, предавале се и слатко цвркутале „Што је ово лијепо - лијепо”

За њих је Сергије Калачедо био већи од Бога, неба и сунца. Од свега. Расни Сергиј оплођава; само такне у женски цвијет, и трбух до зуба, а накод девет мјесеци заплаче дете.

Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве, папа га је одвраћао од гријеха, претио, али поп је и даље радио оно без чега није могао да замисли живот.

Папа одреди суд, посавјетова га да донесе најстрожу одлуку и хришћанство одслободи напасника. Суб без размишљања донесе смртну пресуду, али папа рече да је то јако благо. ... Папа се прекрсти, а за њим и судије. Папа подиже руку и свечано предложи да Сергија Калачеда лише оног што му је најдраже. Шта је милије од главе, чудом се чуде уважене судије.
Папа постаде свечанији и рече : „Муда, муда!! Сергија Калачеда ћемо да ушкопимо ко мачка”

Пресуда је донета

Судије се побожно прекрстише, пољубише папу у руку и један за другим одоше да обезмуде Сергија Калачеда из Калачедола на Кавказу и хришћанство ослободе напасника.
Премилостиви га позваше, а он им се побожно поклони јер није ни знао да је тајно донесена одлука.

Сад иде део како га шкопе.

Пошто је ушкопљен, попови, судије, калуђери најурише га из цркве. пљунуше за њим као за највећим отпадником.

Док је скитао пустињом, сусрећао се са Бедуинима; једино је желео да се освети папи, хришћансту и учини их несрећнијим од себе. Претоври се у злог човјека. Гори од жеље да се освети, али - ма колико уман и јак - сам човек не може ништа.
И на корак два од смрти, очајан, обезнађен, намјери се на чаробњака, брадатог и црног момчину који људима чита из дланова, из очију, с вратам са стопала. И сви га обилато дарују, заносно падају око њега и изговарају му име.
То је био Арабљанин Мухамед

Сетгије Калачедо се удружи са њим, подучи га да се издаје за пророка.
Мухамеду се то допаде - побратими се са њим и прими га у своју кућу.

Да би лакше окренуо неуке, затуцане и босоноге скитаче који су ишли бесциљно, Сергије је данима у посебној просторији глађу морио бијелог голуба. И као његов спаситељ или дресер, у десно Михамедово уво стављао је елду или пшеницу, голуба приноси да кљуца, па га измицао и поново примицао. Гладни голуб је као луд летио за Мухамедом, спуштао се на његово раме, кљувао и гукао.
Клопаво Мухамедово уво постало је највећа голубова радост. Облијетао је око његове главе, препознавао га у великој маси и пада му на раме.

Мухамед је радозналој маси говорио да га шаље Бог. Он је његов анђео, преноси поруке да Мухамед уређује Бедуине, Арабљане у све људе који пређу на нову вјеру.

Одушевљен Божјим послаником, први је Сергије Калачедо прешао на ислам, окрену се према небу, раширио руке с длановима према небу и захваљивао се Богу кога је називао Алах.
Да би чудо било веће и све постало уверљивије, голуб је са Мухамедовог рамена долетио на његову главу, чупкао је као да прави гнездо. Сергије то искористи и саопшти омађианој маси да преко голуба и он прима поруке од Алаха да је Мухамед његов посланик. И Мухамед ће усрећити људе које је неко вјековима варао.

Голуб одлете на Мухамедово раме. А Сергије из свег гласа повика :
--Голуб преноси Алахову жељу. Голуб преноси Алахов аманет; сви да пређемо на ислам, сви у свету веру - под заштитом јединога Бога... Хришћанство јури за златом. По манастирима попoви заводе и обљубљују наше сестре. Земља и небеса - све ће да попуца од хришћанског безумља. Ујединимо се, спасимо се, будимо браћа у истој вјери коју Мухамед проповједа. ...

Сергије Калачедо обавјести радозналу масу да је и он од Алаха добио поруку да се разјуре на четири стране, да причају о Мухамеду и Божјој вези о анђелу у облику голуба да долазе на поклоњење и примају ислам.
zavarivach
16. септембар 2012. у 14.30
Гомила будалаштина.
Г. Мухамед је био падавичар, мршав и неугледан. Сатански стихови ми звуче много реалније. Исто настало на потреби промене и ишчекивања нечег бољег, као и хришћанство.
Протурите неку вест у друштву од десетак особа, по могућству о себи и у најстрожем поверењу. После петнаестак дана чућете застрашујуће искривљења и нешто што нема додирне тачке са оним шта сте рекли...
Исти случај са настанком религијама и чудесима разним и божјим знаковима, јављањима... Хоће то, само тако.

А ово ме посебно насмејало:
Сазанвши за највећу срамоту и греоту у историји цркве,
---
Постојање те религије и пустињских религија уопште је највећи грех.
prviarion
16. септембар 2012. у 15.19
To i ovde posle piše.
Da je bio epilepticar (a poznato je da epilepticari imaju ,,verske vizije,, bez obzira na vrstu vere, pogledajte malo na netu...).
Da je živeo ,,sa svojom sestrom kao sa zenom,,
Itd...
zavarivach
16. септембар 2012. у 15.27
Арионе, ту и тамо има разне литературе из које се што шта научи...
Нет не даје базично образовање. Проширује постојеће и великом брзином информише огроман број људи о чему год хоћеш...
bayernfc
(Sve)
17. септембар 2012. у 13.12
Glupost. Stavis sebi zito u uho izadzi na ulicu i cekaj kada će
gladan golub doći na tvoja ramena? Provjeri...!

Neko napise knjigu laz, a kreteni uzmu kao za istinu
i odmah laz sebi pretvore daje istina.

Skoro je ovdje bilo postavljeno daje Vatikan ucio poslanika
o Islamu. Zatim neko postavi daje Papa isao dole da
uci poslanika i novu vijeru da noprave...Sada nova verzija
ovdje.

Pitanje za takve, šta je istina kad toliko ima laznih prica?

Dok mi imamo Kuran i Hadise koje su pusane o zivotu poslanika.

I koju vi imate istinu? Odlucite se jednom šta da prihvatite od
tolkih laznih svedocenja o poslaniku?

Istina se ipak zna!

Od prve Objave do Hidžre

Muhamed se je vjerojatno rodio 20. travnja 570. godine, u Meki u rodu Hashim plemena Quraysh,dva mjeseca poslije smrti svog oca Abdullaha (Abdallaha). Stoga je Muhamed ostao samo s majkom Aminom. Po običajima tog prostora i vremena, majka ga je kao dojenče predala dojilji- pomajki Halimi pa je Muhamed proveo djetinjstvo u Haliminoj obitelji u beduinskom plemenu Beni Saad, van grada u pustinji. Kada je imao šest godina , vraćen je majci, no majka mu je umrla kada je imao osam godina (po islamskoj terminologiji: preselila na Ahiret), a samo dvije godine kasnije umro mu je i sljedeći skrbnik, djed po ocu, Abd al Muttalib. Muhamed je tad počeo živjeti sa stricem Abu Talibom.

Po predaji, a i svjedočanstvu samog Muhameda, godine 610. Muhameda je u pećini na brdu Hira blizu Meke posjetio melek (anđeo) Džibril ili Džebrail (Gabrijel). Ta se noć slavi kao najveća noć u godini i pribraja se u islamske blagdane. On mu je tada izrecitirao prvih pet stihova (ajeta) poglavlja (sure) 'Alek.Tako je počela Objava Kur'ana Muhamedu koja je trajala pune 23 godine. Muhamed je počeo širiti islam u Meki, gdje su ga prvo prihvatili siromasi. Međutim, trgovci su se bojali da bi nova vjera štetila njihovom bogatstvu jer je islam propovijedao dijeljenje imovine sa siromašnima te odricanje od idolopoklonstva koje je u Arabiji bilo dio tradicije. Trgovci su se bogatili na račun vjernika idolopoklonika koji su dolazili na poklonstvo u Ka'abu, ili Ćabu da se mole svojim bogovima, idolima postavljenim ispred i oko Ka'abe (Ka'aba je crni meteorit kojeg je tu, po predaji, postavio još Abraham (Ibrahim) - po islamskoj tradiciji praotac Arapa i Židova). Unatoč neprijateljstvu trgovaca i vođa rodova u Meki, dok je stric Abu Talib štitio Muhameda, nitko mu nije smio prijetiti ili učiniti nasilje. Kad je Abu Talib umro 619. godine, stanje muslimana i Muhameda u Meki se značajno pogoršava jer vodstvo njegovog roda Beni Hashim dolazi u ruke Islamu nenaklonjenog strica Abu Lahaba. Tako 622. godine Muhamed a.s. seli iz Meke u Medinu zajedno s muslimanima. To je Hidžra, seoba Muhameda i njegovih pristalica, kojim počinje računanje muslimanskih godina tzv. hidžretski kalendar. Hidžra je trajala od 9. rujna do 4. listopada 622. godine.

Muhamed je još u Meki stekao ugled i dobar glas kao vođa karavana. Nosio je počasni naziv „El- Emin” (arap. „Pouzdani”).
vancaga
20. септембар 2012. у 12.07
mnogi od nas su tolerantni, i uvazavaju i druge Vere i Verice, jer
religija je prekrasno drvo sa mnogo grana.Kao i na svakom drvetu,ima i
zelenih zdravih snaznih grana,a neke su sasusene,ili se pocele susiti.
ne znam bajern ,kolikosi već generacija musliman,posto si bio srbin,recimo,al imao sam priliku da pricam sa muslimanima,ciji su preci
i njihovi preci bili isto.E od njih sam čuo da ste tvorba rimokatolka.
znci ovo ne govorim iz neke mrznje,podsmeha,već šta mi je odgovoreno
pa šta je tuzni Muhamed rekao na odrusvoje cerke koja je zaista bila sveta dusa,koliko se propatila? ..samo je devica marija svetija od moje
(nije Fatima al tako nekako) pa i koliko godina je Aisha imala,mogao je
deda da joj bude.Ok reci ćeš takva su vremena bila.Ali ne razumem da se to desava i dandanas,oboje znamo šta se desilo u Gazi pre koju god,šta su spremni ljudi da pristanu za saku zuze(pare je isto arapska reč)
ili ona smejurija od 77 junfera koji te cekaju u raju strpljivo posto
si se razneo na sred pazara.Pa zar nije samo jedna istina?.nema tvoje i moje,bar što se vere tiče,koja je za sve„grane”ista:STA SI SEJAO-to ćeš
i da zanjes! aj zakraj objasni ti meni za kraj jel biti halalio komsiju
sto je iskoristio zakon, pa je onako tuzan i potresen-kresno ženu,koja je bila je mrtva-manje od 6 sati. Ma mogao bih ti pisati još svasta nešto,samo da ima ko citati
bayernfc
(Sve)
20. септембар 2012. у 12.21
Ti nemas pojma covjece, pišes glupisti i laz.

77 djevica hm...bilo je 72 doskora ?

www.quran.com čitaj I nadzi gdje stoji
77 ili 72 ? Laz.

Kakva prica sa muslimanima?
Ovdje pišes bez imalo znanja, vise iz mrznje rekla
kazala.

Procitaj ovo...mi imamo zapusanu istinu i danas dan
Koja je stars preko 1400 godina, a vi takvi laz koja
se mjenja non stop.

Aiša, r.a., je hazreti Ebu Bekrova kćerka. Ona je bila jedina supruga koju je Poslanik, a.s, oženio kao djevicu. Sve ostale su ranije bile u braku pa su im muževi umrli ili poginuli. Brak s Aišom Poslaniku nije bio u pomisli jer je ona bila veoma mlada. Međutim, jednom prilikom, nakon Hatidžine smrti, došla je Havla bint Hakim, supruga Osmana ibn Maz'una, i upitala: »Allahov Poslaniče, da li bi se ti oženio?« Poslanik je upitao: »S kojom?« Ona mu je odgovorila: »Želiš li djevojku koja nije bila udavana (bikr), ili želiš ženu koja je ranije bila u braku (sejjib)?« On je pitao: »Ko je djevojka?« Odgovorila je: »Aiša - kćerka tebi najdražeg Allahovog stvorenja (misli na Ebu Bekra).« Nakon toga, pitao je: »A ko je žena koja je bila u braku?« »Sevda bint Zem'a«, odgovorila je. Poslanik joj je tada rekao da ide i zaprosi ih za njega. (Prenosi Ahmed u Musnedu)

Nakon toga, Poslanik, s.a.v.s., je počeo Aišu sanjati. Aiša u vezi s tim kazuje da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Tri puta si mi se u snu pojavljivala. Nakon toga, melek mi te je kradom doveo u odjeći od svile i rekao mi: 'Ovo ti je supruga.' Kad sam ti otkrio lice i vidio da si to ti, rekao sam: 'Kad je od Allaha, nek' bude tako.'« (Prenose Buharija i Muslim) Navedena predaja jasno govori da je Poslanik, s.a.v.s., Aišu oženio po Objavi, tj. to mu je bilo naređeno. Zbog toga je njena udaja specifična: Poslanik ju je oženio kao djevojčicu, uz pristanak njenog oca Ebu Bekra. To se desilo u ševvalu, jedanaeste godine po Poslanstvu, ili godinu dana nakon ženidbe Sevdom, dakle, dvije godine i pet mjeseci prije Hidžre. S ozirom da je Aiša tada nije bila šerijatski punoljetna, ona je ostala u kući svoga oca. Nakon što je postala punoljetna (baliga), došla je u Poslanikovu kuću. To se desilo u ševvalu, sedam mjeseci nakon Hidžre, u Medini, kada je izgrađena Poslanikova džamija.

U vezi s Poslanikovom ženidbom hazreti Aišom, koja je u vrijeme udaje bila veoma mlada, neprijatelji islama su tokom povijesti iznosili brojne primjedbe i napade na islam i Poslanika, s.a.v.s. Ti napadi traju sve do današnjih dana, kada smo i mi svjedoci objavljivanja blasfemičnih knjiga i tekstova. U vezi s tim, smatramo bitnim ukazati na sljedeće činjenice:

Prvo:

Udaju mladih osoba u tom vremenu treba posmatrati u kontektstu tadašnjeg historijskog i kulturnog miljea. Naime, ženidba mladim djevojkama bila je u tom vremenu sasvim uobičajena, tako da se na to niko nije obazirao, pa čak ni Poslanikovi najljući neprijatelji. Poznato je da su Poslanikovi neprijatelji iz reda arapskih idolopoklonika iznosili razne prigovore Poslaniku, s.a.v.s. Oni su se, zapravo, koristili svakom mogućom prilikom da napadnu Poslanika, s.a.v.s., i da mu nešto prigovore. Biografska literatura je puna brojnih prigovora koje su Poslaniku, s.a.v.s., iznosili arapski i drugi neprijatelji. Međutim, nije zabilježeno da mu je neko u tom vremenu prigovorio zbog toga što se oženio djevicom Aišom. To je, za to vrijeme, bila sasvim normalna pojava. To je veoma bitna činjenica koju treba imati u vidu kada se govori o Poslanikovoj ženidbi Aišom, r.a. Dakle, potrebno je uzeti u obzir kulturni i histrorijski kontekst prilikom razumijevanja tog događaja iz života Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji s današnje tačke gledišta može biti pogrešno i, nažalost, često zlonamjerno protumačen.

Drugo:

Potrebno istaći da Aiša, r.a., iako je u vrijeme udaje bila veoma mlada, bila šerijatski punoljetna. Razlog zbog kojeg Aiša, r.a., nije odmah došla u Poslanikovu kuću je to što, po šerijatskim propisima, nije dozvoljeno živjeti bračni život sa ženom koja nije punoljetna (baliga), tj. u koje nije počeo menstrualni proces. Po islamskim propisima punoljetnost muškarca vezuje se za prvu poluciju a punoljetnost žene za prvu menstruaciju. Dakle, Aiša je, prilikom stupanja u bračni život s Poslanikom, bila šerijatski punoljetna.

Treće: Poslanikova ženidba hazreti Aišom kao veoma mladom djevojkom imala je, između ostalog, za cilj da Aiša uz Allahovog Poslanika, s.a.v.s., provede svoje mladalačko doba i da za se to vrijeme odgoji i obrazuje pod ličnim Poslanikovim nadzorom i na taj način stasa u vrsnu učiteljicu i odgajateljicu, koja će kasnije, gotovo pola stoljeća, podučavati i odgajati brojne naraštaje. U relevantnoj historijskoj literaturi se navodi da je Poslanik, s.a.v.s., preselio na ahiret jedanaeste godine po Hidžri a hazreti Aiša je umrla 57. godine po Hidžri. Dakle, ona je nakon Poslanika živjela još skoro pola stoljeća a cijelo to vrijeme bila je aktivno uključena u edukaciji novih naraštaja koji su širili misiju islama. Veliki biograf i historičar Ibn Hadžer el-‘Askalani u svom kapitalnom djelu Takribu-t-Tehzib, u biografiji hazreti Aiše, r.a., kaže da je „ona bila najupućenija žena u području fikha – poznavanja šerijatskopravnih propisa i, općenito, razumijevanja vjere.” Ta činjenica je, također, veoma bitna ukoliko se želi pravilno razumijeti zašto se Poslanik, s.a.v.s., oženio hazreti Aišom tako mladom.

Jedan od temeljnih ciljeva Poslanikovog višeženstva bio je obezbjeđivanje kvalitetnih učiteljica koje će podučavati muslimanke propisima islama. Islamsko društvo bilo je u nastanku i Poslanikove, s.a.v.s., supruge imale su veoma važnu ulogu na planu podučavanja ženske populacije islamu. Poslaniku, s.a.v.s., bile su potrebne žene koje uspješno mogu širiti krug pozivanja i poučavanja islamskim propisima među ženama, pogotovo zato što se često radilo o propisima koji se tiču isključivo žena i što muškarac osjeća stid kad o tome treba govoriti ženama. Poznato je da je kultura islamskog porodičnog i bračnog života prožeta brojnim šerijatskim propisima kao što su: intimni odnosi supružnika, propisi o menstruaciji (hajz) i postporođajnom čišćenju (nifas), kupanje bračnih partnera poslije spolnog akta, propisi o čistoći žene itd. Također, poznato je da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., bio osoba sa veoma izraženim stidom. U hadiskim djelima navodi se »da je Poslanikov stid bio veći od stida djevice koja se skriva u svojim odajama«.

Zato je razumljivo da on nije mogao izravno odgovarati na sva pitanja drugih žena u vezi s bračnim i intimnim odnosima supružnika. Ponekad su njegovi odgovori bili metaforičke naravi, a često su njegove supruge drugim ženama, na izravan način, prenosile šerijatske propise u vezi s porodičnim i bračnim životom. Klasična islamska literatura puna je predaja koje govore o tome. Tako npr. Buharija i Muslim u svojim Sahihima prenose od Aiše, r.a., da je jedna ensarijka pitala Vjerovjesnika, s.a.v.s., o kupanju nakon menstruacije. Upućujući je kako će postupiti, on joj je rekao: »Uzmi komad mošusa i njime se obriši.« Ona ga je pitala: »Kako ću se njime obrisati?« On je odgovorio: »Obriši se.« Ona je ponovo pitala: »Kako ću se njime obrisati?« On je uzvratio: »Neka je Allah slavljen, obriši se njime.« Aiša dalje kazuje: »Ja sam je privukla k sebi i rekla joj: 'Obriši se tako da otkloniš tragove krvi.'«

Hadiska literatura puna je sličnih primjera gdje se Poslanikove supruge pojavljuju kao učiteljice i odgajateljice kasnijih islamskih naraštaja. To naročito dolazi do izražaja kada je u pitanju Poslanikova supruga hazreti Aiša, r.a., kojom se Poslanik oženio dok je bila veoma mlada. Zahvaljujući toj činjenici ona je odgojena pod Poslanikovim nadzorom i naučila je propise o vjeri direktno od njega. Nakon Poslanikove smrti živjela je još gotovo pola stoljeća, podučavajući, cijelo to vrijeme, mnoge naraštaje propisima islama.

bayernfc
(Sve)
20. септембар 2012. у 12.34
Pošto sam musluman, evo ti istina!

OPRAVDANA SA NEBESA... (Vrijednosti majke pravovjernih Aiše, Allah bio zadovoljan s njom)

Ostvarivanje ubudijjeta i iskrenost u ibadetu Allahu Jedinom, je obaveza žene i muškarca podjednako, a put do toga ne može biti osim sa znanjem. Zbog toga je traženje korisnog znanja naređeno obadvoma. Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: „Traženje nauke je obaveza svakom muslimanu.” Ovo prenosi Ibn-Madže u predgovoru svoga Sunena, a taj je hadis hasen. (Misbahuz-zudžadže, 1:94) „Svakom muslimanu”, to je forma koja podrazumjeva i muškarca i ženu, pa je traženje nauke obaveza za ženu, kao što je to obaveza i za muškarca. Ono što se podrazumjeva pod obaveznim znanjem, ovdje, jeste šerijatsko znanje, koje je prijeka potreba muslimanu, radi popravljanja njegove akide, poboljšavanja njegovog ibadeta i sistematizacije i planiranja njegovih životnih pitanja, i to iz

Vezano za područje islamskih nauka, i historiju žene muslimanke, navest ćemo najsvjetlije primjere iz života Siddike (Iskrene), kćerke Siddika (Iskrenog), majke pravovjernih, Aiše, kćerke Ebu-Bekra, Allah bio zadovoljan s’ njom i njenim ocem. Ona je ljubav Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i najdraža žena njegovom srcu. Oženio ju je po naredbi svoga Gospodara, a donio mu je Džibril njen lik u komadu svile, prije nego što će

Naslovio je El-Buhari poglavlje u svome Sahihu u „Knjizi braka” ovako: „Poglavlje gledanja u ženu prije braka”, a zatim je prenio hadis sa senedom čiji tekst glasi: „Rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, Aiši: ”Pokazano mi je u snu kako te dovodi melek u platnu od kvalitetne svile, govoreći mi: „Ovo je tvoja žena.” Zatim sam otkrio veo sa tvoga lica, pa kad ono ti. Rekao sam: Ako ovo bude od Allaha, ostvarit će se.„ Ovo prenosi El-Buhari na nekoliko mjesta u svome Sahihu, u djelu ”Menakibul-ensar (Vrijednosti Ensarija)„, poglavlje ”Poslanikova ženidba sa Aišom„ (Fethul-bari, 8:223), kao i u ”En-Nikah (Brak)„ (Fethul-bari, 9:180). Prenosi Ibn-Hajjan od Aiše, radijellahu anha: ”Kod Poslanika me je doveo Džibril„, što nas upućuje da je spomenuti melek u stvari Džibril. (Fethul-bari, 9:181)

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se oženio sa njom, u Mekki, kada je imala šest godina, dvije godine nakon smrti majke pravovjernih Hatidže, radijellahu anha. Zatim ju je priveo sebi, u Medini, kada je imala devet godina, i to u ševvalu prve godine po Hidžri. Ovo bilježi El-Buhari. (Fethul-bari, 7:17, 20, 21) Nije se, sallallahu alejhi ve sellem, oženio sa djevojkom mimo nje. Živjela je sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, devet godina, a postala je udovica u osamnaestoj. Preselila je, Allah bio zadovoljan sa njom, 17-tog ramazana 58. godine po Hidžri, a zakopana je u Bekijji. (El-Isabe, 8:17, 20, 21)

Allah ju je odabrao za dragu ženu Svome poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kada je bila u cvijetu svoje mladosti i jeku oštroumnosti i bistrine, da bi bila čista stranica u koju se urezuje znanje poslanstva. Ovo je od mudrosti Uzvišenog Allaha radi očuvanja vjere. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je primjer i uzor ummetu. Na nama je da ga slijedimo u svim segmentima njegovog života, kao što je, između ostalog, njegovo ponašanje u kući, postupanje sa porodicom i u stvarima koje nisu poznate osim njegovim ženama. Radi ovog vrlo važnog zakonodavnog cilja Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je ženio mnogo žena kako bi jedna drugu upotpunjavale u pamćenju njegovog sunneta u kući i bračnom životu, te prenošenju istog do ummeta. U tome je najbolja bila iskrena Aiša, majka pravovjernih, radijellahu anha. Zapamtila je od znanja poslanstva ono što nije zapamtila ni jedna druga, pa

Ona je od ashaba koji mnogo prenose hadis, a oni su manjina, kao: Ebu-Hurejre, Ibn-Abbas, Ibn-Omer i Enes, Allah bio zadovoljan sa svima njima. Prenijela je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, 1210 hadisa. Složili su se El-Buhari i Muslim na 174 njena hadisa, dok sam El-Buhari bilježi 54, a sam Muslim njih 68. (Vidi: El-Idžabe od Ez-Zerkešija, str. 40) Najviše o čemu prenosi su propisi, zbog toga se kaže da je prenijela ummetu četvrtinu šerijata. To kaže El-Hakim Ebu-Abdillah, autor djela ”El-Mustedrek„. (El-Idžabe, str. 59) Od nje prenosi veliki broj ashaba, kao što su njen otac Ebu-Bekr Es-Siddik, Omer ibn El-Hattab, njegov sin Abdullah, Ebu-Hurejre, Ibn-Abbas, Amr ibn El-As, Ebu-Musa El-Eš’ari itd.

Od nje, takođe, prenosi i veliki broj tabi’ina. Od najpoznatijih su: Mesruk ibn El-Edžde’a, El-Esved En-Neha’i, Se’id ibn El-Musejjib, Urve sin njene sestre, Ebu-Seleme ibn Abdurrahman, Eš-Šabi, Mudžahid, Ata’ ibn Ebi-Rebbah, Ikrime, Nafi’ mevla Ibn-Omer i Amra bint Abdurrahman. (El-Idžabe, str. 40) Kaže Ata’, Allah mu se smilovao: ”Aiša je bila najboljeg razumijevanja (u fikhu), najučenija i najtačnijeg viđenja u svemu općenito.„ (El-Idžabe, str. 56) Ata’ je od poznatih tabi’ina. Sreo je od ashaba četvoricu čuvenih Abdullaha (el-abadiletul-erbe’a), Muaviju, Džabira i druge. Kaže hafiz Muhammed ibn Šihab Ez-Zuhri: ”Kada bi se sabralo svo Aišino znanje i znanje svih ostalih žena, Aišino znanje bi bilo bolje.„ (El-Idžabe, str. 56) Ez-Zuhri je među uglednijim tabi’inima. Susreo se sa velikim brojem ashaba Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Od njih je slušao hadise. Neki od tih ashaba su: Abdullah ibn Omer, Abdullah ibn Džafer, Sehl ibn S’ad, Enes ibn Malik, Džabir ibn Abdullah i drugi. Kaže Mesruk, Allah mu se smilovao: ”Vidio sam starije, ugledne ashabe Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako je pitaju o nasljednom pravu.„ (El-Idžabe, str. 57) Mesruk ibn El-Edžde’a El-Hemdani El-Vadi’i El-Kufi je od poznatijih tabi’ina i jedan od njihovih imama. Susreo se sa mnogo ashaba i od njih je slušao hadis. Naki od njih su: četvorica halifa, Muaz ibn Džebel, Habbab, Ibn-Mes’ud, Ubejj ibn K’ab, Zejd ibn Sabit, Abdullah

Bilježi Et-Tirmizi od Ebu-Muse El-Ešarija, Allah bio zadovoljan sa njim, da je rekao: ”Nismo mi, ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nikada pitali Aišu, radijellahu anha, o nekom nejasnom hadisu, a da kod nje nismo našli znanje o njemu.„ (Sunen Et-Tirmizi, 5:705) Aiša, radijellahu anha, je bila najdraža osoba Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, od svih ljudi. Prenose El-Buhari i Muslim od Amra ibn El-Asa, radijellahu anhu, da je upitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ”Ko ti je najdraži od ljudi?„ Rekao je: ”Aiša.„ Pa ga je upitao: ”A od muškaraca?„ Reče: ”Njen otac.„ (Fethul-bari, 7:18 i Sahihu-Muslim, 4:1856) Pritvrđeno je u Sahihul-Buhariju da je Ammar ibn Jasir rekao o Aiši: ”Ja znam da je ona njegova, sallallahu alejhi ve sellem, supruga na dunjaluku i na Ahiretu.„ (Fethul-bari, 7:106) Bilježi Et-Tirmizi da je neki čovjek raspravljao o Aiši, radijellahu anha, (podvrgavao je kritici) u prisustvu Ammara ibn Jasira, radijellahu anhu, pa mu je Ammar rekao: ”Gubi se rugobo! Zar uznemiravaš Poslanikovu, sallallahu alejhi ve sellem, dragu?!„

Mesruk, radijellahu anhu, kada bi prenosio hadis od nje, rekao bi: ”Pričala mi je Siddika (Iskrena), kćerka Siddika (Iskrenog), najmilija žena Allahovog miljenika.„ (El-Isabe, 8:12) Bilježi Muslim u svome Sahihu da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao svojoj kćerci Fatimi, radijellahu anha: ”Zar ne voliš ono što ja volim?„ Rekla je: ”Naravno da volim.„ Rekao je: ”Pa zavoli ovu.„ i pokazao je na Aišu.” (Sahihu-Muslim, 4:1891)

Bila je Aiša, radijellahu anha, blagoslov za ummet. Zbog nje je spušten ajet o tejemumu, kao milost i olakšica muslimanima do Sudnjeg dana. Zbog toga je rekao Usejd ibn Hudajr, radijellahu anhu: „Nije ona vaš prvi blagoslov, o porodico Ebu Bekrova.” Usejd ibn Hudajr, ili Ibnul-Hudajr El-Evsi El-Ensari je jedan od šestorice (prvih muslimana, - nap. prev.) iz plemena El-Evs. Prisustvovao je drugoj zakletvi na Akabi. Imao je izuzetno lijep glas prilikom učenja Kur’ana. U Buharijevom Sahihu se navodi hadis da su maleki slušali njegovo učenje. To se desilo prilikom bitke Benul-Mustalak. U ovom pohodu je učestvovala i Aiša, radijellahu anha. Na putu joj se prekinula ogrlica, pa se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zaustavio dok se ne pronađe. Ulogorili su se i ostali ljudi, a nisu bili pod abdestom, pa su došli kod Ebu-Bekra Es-Siddika rekavši mu: „Zar nisi vidio šta je uradila Aiša? Zaustavila je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ljude, a nisu pod adestom, niti imaju vode.” Pa je ušao Ebu-Bekr kod svoje kćerke Aiše, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je zaspao sa glavom naslonjenom na njenu butinu. Rekao joj je: „Zaustavila si Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ljude, a niti su pod abdestom, niti imaju vode.” Kaže Aiša, radijellahu anha: „Kritikovao me, tako, Ebu-Bekr koliko je to Allah htio i uderao me vrhom palca u krsta, a nisam se pomjerala, jer je Allahov Poslanik spavao na mojoj butini. Probudio se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kad je svanulo, bez abdesta, pa je Allah spustio ajet o tejemmumu, te su ga svi ljudi primjenili.” Tada reče Usejd ibn El-Hudajr, radijellahu anhu: „Nije ona vaš prvi blagoslov, o porodico Ebu-Bekrova.” Kaže Aiša: „Kada smo potjerali jahalicu, na kojoj sam bila, pronašli smo ogrlicu ispod nje.” Ovo prenosi El-Buhari u svome Sahihu poglavlje „Et-Tejemmum”. (Pogledaj: Fethul-bari, 1:431) U drugom rivajetu njegovog Sahiha navodi se da je Usejd ibn Hudajr rekao Aiši, radijellahu anha: „Allah te nagradio dobrim. Pa tako mi Boga, nikada se nije spustila na tebe neka poteškoća, a da ti Allah nije dao neku olakšicu i izlaz, a u isto vrijeme i blagoslov za muslimane.” (Fethul-bari, 7:107)

bayernfc
(Sve)
20. септембар 2012. у 12.36
Nastavak

Događaj „El-Ifk”, u kojem su munafici Medine potvorili Siddiku, radijellahu anha, i o kojem je Allah spustio Kur’an, te propisao propise koji čuvaju čast vjernika od jezika munafika i pokvarenjaka, bio je, takođe, njen blagoslov. Spustio je Allah vezano za iskrenu Aišu, radijellahu anha, šesnaest ajeta iz sure En-Nur, koji će se učiti do Sudnjeg dana. Od ajeta: „Među vama je bilo onih koji su iznosili potvoru…” do Allahovih, dželle še’nuhu, riječi: „… Oni nisu krivi za ono što o njima govore; njih čeka oprost i veliko obilje.” (Sura En-Nur, 11-26) Kažu učenjaci: „Kada Allah Uzvišeni spomene u Kur’anu ono što Mu mnogobošci pripisuju, veliča sam Sebe riječima subhanellah (Hvaljen neka je Allah).” Kaže Allah, dželle še’nuhu: „Nevjernici govore: ”Allah je sebi uzeo dijete.„ Subhanehu – Hvaljen neka je On!” (El-Bekare, 116) Kaže Allah, dželle še’nuhu, vezano za Aišu, radijellahu anha: „Zašto niste, čim ste to čuli, rekli: ”Ne dolikuje nam da o tome govorimo, subhaneke – hvaljen neka si Ti! To je velika potvora!„ (Sura En-Nur, 16) Veličao je Allah sam Sebe riječima ”subhanellah„, u odbacivanju poročnosti Aiše, kao što je veličao sam Sebe u odbacivanju svake manjkavosti i nesavršenstva sa Svoga bića. (El-Idžabe, str. 53) Kaže Ez-Zamahšeri: ”Kada bi podrobno analizirao Kur’an i istraživao ono čime se prijeti griješnicima, ne bi našao da je Allah Uzvišeni i u čemu grublji i strožiji kao u osudi Aišine, radijellahu anha, potvore.„ (El-Keššaf, 3:67) Zbog toga su četvorica imama, kao i drugi učenjaci islama, čije se riječi uvažavaju, jedinstveni da onaj ko potvori Aišu, radijellahu anha, za blud postaje nevjernik i izlazi iz islama. Od njega se razvodi njegova žena, ne ukopava se u groblju muslimana, niti mu se klanja dženaza, zbog toga što je zanijekao šesnaest ajeta iz Kur’ana spuštenih o nevinosti Aiše, radijellahu anha. Malik kaže da se onaj ko vrijeđa Aišu ubija, čak i ako ne spomene potvoru (za blud), za razliku od vrijeđanja drugih ashaba, mimo nje. Kaže El-Makrizi u knjizi ”Imtaul-esma’i„, u poglavlju ”Kazna za onoga ko vrijeđa ashabe Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem„, da je obavezna smrtna kazna (za vrijeđanje Aiše) zbog dvije stvari. Prva: Svjedočenje Kur’ana o njenoj nedužnosti i nevinosti, a poricanje Kur’ana je kufr (nevjerstvo). Druga: Aiša, radijellahu anha, je Poslanikova ”postelja„, pa je njeno vrijeđanje manjkavost Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, a nalaženje manjkavosti Poslaniku je kufr. Kaže: Nadograđuje se na drugu mes’elu smrtna kazna za onog ko vrijeđa i potvara bilo koju od Poslanikovih žena, jer su sve one ”postelje„ Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Pa neka se Allah smiluje Siddiki kćerci Siddika, opravdanoj sa nebesa. Koliko je samo dala ummetu ogromnog hajra sa svojim širenjem Poslanikovog znanja i koliko smo samo vidjeli dobra od njenog blagoslova. Neka Allah bude zadovoljan s’ njom i neka je učini zadovoljnom i sretnom.

Kur’an (iz medinskog Mushafa, štampan 1405. po H.) Ibn-Sad, Muhammed (umro 230. po H.) ”Et-Tabekatul-kubra„,

Ahmed ibn Hanbel (umro 241. po H.) ”El-Musned„, ”Tertibul-musned„ (El-Fethur-rabbani) Es-Saidi, ”Fadailus-sahabe„, štampa: Univerzitet Ummul-Kura, Mekka, 1403. po H. El-Buhari, Muhammed ibn Ismail (umro 256. po H.) ”El-Džamius-sahih„, štampa: Es-Selefije, Egipat Muslim, Ibnul-Hadždžadž (umro 261. po H.) ”El-Džamius-

Ibn-Madže, Muhammed ibn Jezid (umro 257. po H.) „Es-

Et-Tirmizi, Muhammed ibn Isa (umro 297. po H.) ”Es-Sunen„,

Ibn-Abdil-Ber, Jusuf ibn Abdullah (umro 463. po H.) ”El-Istiab fi mearifeti el-ashab„, štampa: Nehda, Egipat Ez-Zamahšeri, Mahmud ibn Omer (umro 528. po H.) ”El-Keššaf„, štampa: El-Mekteba et-tidžarijja, Egipat El-Muhib Et-Taberi, Ahmed ibn Abdullah (umro 694. po H.) ”Zehairrul-ukba fi menakibi zevil-kurba„, štampa: El-Kudsi,

Ez-Zerkeši, Muhammed ibn Abdullah (umro 794. po H.) ”El-Idžabe„, štampa: El-Mekteb el-islami, Damask El-Makrizi, Ahmed ibn Ali (umro 845. po H.) ”Imtaul-esma’i„

Ibn-Hadžer, Ahmed ibn Ali (umro 852. po H.) ”Fethul-bari„, štampa: El-Mekteba es-selefija, Egipat, ”El-Isabe fi temjizi es-sahabe„, štampa: Nehda, Egipat”
zavarivach
20. септембар 2012. у 15.42
Веродостојност и хришћана и муслимана се своди на будаласте снове и појављивање овога и онога, па је то божја жеља... бла, бла... Истина је много суровија. Увек је у питању нека корист, интерес, скривена жеља и лицемерје.
Код хришћана се појављује неочекивани удар муње или већ неке временске непогоде у време када се не очекује, а подлаци одмах то тумаче по својој вољи, позивајући се да је то божји знак те да нешто треба да се спроведе у дело, а што је у њиховом интересу. Слично као и јављање у сну.
Превише је примера.
Из овог текста (нисам могао да одолим):
Nakon toga, Poslanik, s.a.v.s., je počeo Aišu sanjati. Aiša u vezi s tim kazuje da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: »Tri puta si mi se u snu pojavljivala. Nakon toga, melek mi te je kradom doveo u odjeći od svile i rekao mi: 'Ovo ti je supruga.' Kad sam ti otkrio lice i vidio da si to ti, rekao sam: 'Kad je od Allaha, nek' bude tako.'«

Лаички речено, дигла се матором перверзњаку патка на младу и добру рибу, па све не би док се није појавила три пута у сну :)) Пази како је малена скривила...Па кад је већ од бога... :))

Лепо је бити свештено лице, овако или онако. А у тами собе и лаганој осами, проради савест и знају лопови кога и како краду. Пљуц и једнима и другима.
Смрадови су смрадови, носили пиџаме или мантије или шта год већ.
prviarion
21. септембар 2012. у 11.36
BAYER-EFENDIJA...
A KADA BULA ODE ,,GORE,,...DA LI JE CEKA 72 FRAJERA U EREKCIJI...?
MISLIM...I ZENE IDU U RAJ KOD VAS ILI NE?
MALO PREVELIKA REDALJKA ZA PRAVEDNICE...
prviarion
21. септембар 2012. у 11.51
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se oženio sa njom, u Mekki, kada je imala šest godina, dvije godine nakon smrti majke pravovjernih Hatidže, radijellahu anha. Zatim ju je priveo sebi, u Medini, kada je imala devet godina, i to u ševvalu prve godine po Hidžri. Ovo bilježi El-Buhari. (Fethul-bari, 7:17, 20, 21) Nije se, sallallahu alejhi ve sellem, oženio sa djevojkom mimo nje. Živjela je sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, devet godina, a postala je udovica u osamnaestoj. Preselila je, Allah bio zadovoljan sa njom, 17-tog ramazana 58. godine po Hidžri, a zakopana je u Bekijji. (El-Isabe, 8:17, 20, 21)

KOJA BOLESTINA...
KURAN TREBA ZABRANITI ZBOG SIRENJA PEDOFILSKE PROPAGANDE...
prviarion
21. септембар 2012. у 11.55
„Nevjernici govore: ”Allah je sebi uzeo dijete.„
Subhanehu – Hvaljen neka je On!”

CISTA PEDOFILIJA I BOLESTINA NAJGORE VRSTE...
prviarion
21. септембар 2012. у 11.57
BAYER-EFENDIJA, IMaš LI TI CERKU?
AKO DOBIJE MENSTRUACIJU SA 10 GODINA, TO JE PO KURANU ,,PUNOLETSTVO,, I NEMA PROBLEMA DA JE UDAS I DA NEKI STARKELJA IMA SEX SA NJOM...?????!!!

CISTA BOLESTINA!!!!!!!!!!!!!!!!
vancaga
21. септембар 2012. у 15.56
bajramifc * ja ne omalovazavam tebe ni put koji si odabrao ,al da ponovim: nema moje ili tvoje istine,već samo ISTINA BOZJA.
Pricali su komsije šta sam ih pitao.To su muslimani stotinama godina i susta istina koja se neda iskriviti da bude nekome po volje,ne traje dugo.A to su suni ili shiti za muhu znaju oni bolje od ikog poturcenog odskora. niko nije od njih no ismaili sto imaju khana ko vrageci papana.ja sam čuo to i tebi kažem samo kako sam čuo.I jel istina da je muho, pred Safijinim telom rekao da je jedino blazina meri svetija od nje. polumesec je znak boga meseca još davno pre islama,sto su ga slavila neka plemena srednjeg istoka.A papan vas je zvao plava vojska,
a jael i to treba da kažem-zašto opet mislim: bolje ne
nego nemas komentar za zadnju opaljotku hanume, iako je hladna ko led.
Bog je jedan
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Necklaces?
.