Дискусије : Историја

Коментар
Jordanes
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
17. август 2012. у 14.56
Znam da sam dosadan , ali kad mora pitam.

„Tabanac” danas prelazim Jordana. Imam pitanje, ovde se u izvoru kaže Suehans, ali, posto ti imaš najstarije i najpouzdanje kopije; da nije u tebe, Suebans? http://www.thelatinlibrary.com/iordanes1.html

III. 16 Ad Scandziae insulae situm, quod superius reliquimus, redeamus. De hac etenim in secundo sui operis libro Claudius Ptolomeus, orbis terrae discriptor egregius, meminit dicens: est in Oceani arctoi salo posita insula magna, nomine Scandza, in modum folii četiri, lateribus pandis, per longum ducta concludens se. De qua et Pomponius Mela in maris sinu Codano positam refert, cuius ripas influit Oceanus. 17 Haec a fronte posita est Vistulae fluminis, qui Sarmaticis montibus ortus in conspectu Scandzae septentrionali Oceano trisulcus inlabitur, Germaniam Scythiamque disterminans. Haec ergo habet ab oriente vastissimum lacum in orbis terrae gremio, unde Vagi fluvius velut quodam ventrae generatus in Oceanum undosus evolvitur. Ab occidente namque inmensu pelago circumdatur, a septentrione quoque innavigabili eodem vastissimo concluditur Oceano, ex quo quasi quodam brachio exiente, sinu distento, Germanicum mare efficitur. 18 Vbi etiam parvae quidem, sed plures perhibentur insulae esse dispositae, ad quas si congelato mari ob nimium frigus lupi transierint, luminibus feruntur orbari. Ita non solum inhospitalis hominibus, verum etiam beluis terra crudelis est. 19 In Scandza vero insula, unde nobis sermo est, licet multae et diversae maneant nationes, septem tamen eorum nomina meminit Ptolemaeus. Apium ibi turba mellifica ob nimium frigore nusquam repperitur. In cuius parte arctoa gens Adogit consistit, quae fertur in aestate media quadraginta diebus et noctibus luces habere continuas, itemque brumali tempore eodem dierum noctiumque numero luce clara nescire. 20 Ita alternato merore cum gaudio benificio aliis damnoque impar est. Et hoc quare? Quia prolixioribus diebus solem ad orientem per axis marginem vident redeuntem, brevioribus vero non sic conspicitur apud illos, sed aliter, quia austrinis signis percurrit, et quod nobis videtur sol ab imo surgere, illos per terrae marginem dicitur circuire. 21 Aliae vero ibi sunt gentes Screrefennae, que frumentorum non queritant victum, sed carnibus ferarum atque ovis avium vivunt; ubi tanta paludibus fetura ponitur, ut et augmentum prestent generi et satietatem ad cupiam genti. Alia vero gens ibi moratur Suehans, quae velud Thyringi equis utuntur eximiis. Hi quoque sunt, qui in usibus Romanorum sappherinas pelles commercio interveniente per alias innumeras gentes transmittunt, famosi pellium decora nigridine. Hi cum inopes vivunt, ditissime vestiuntur.
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
17. август 2012. у 15.40
Ja to zbog pomena konja...nije ništa bitno...ali, su mi napravili asocijaciju u glavi, iz nekog razloga na Nemanjice i onaj cuveni pad sa konja,...pa opet, njihovo poreklo... cudo jedno koliko je njihovo ime blisko samoj reci, Nemci ???
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
17. август 2012. у 15.55
Suavi...jedno slovo pravi veliku razliku...

http://www.romansonline.com/Src_Frame.asp?DocID=Gth_GOTH_44&Lat=
http://www.romansonline.com/Src_Frame.as p?DocID=Gth_GOTH_53&Lat=
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
17. август 2012. у 16.15
Godina i lokacija! Chapter 54: The Ostrogoths against Suavi.[467-9 AD]

(277) The kings [of the Suavi], Hunimund and Alaric, fearing the destruction that had come upon the Sciri, next made war upon the Goths, relying upon the aid of the Sarmatians, who had come to them as auxiliaries with their kings Beuca and Babai. They summoned the last remnants of the Sciri, with Edica and Hunuulf, their chieftains, thinking they would fight the more desperately to avenge themselves. They had on their side the Gepidae also, as well as no small reenforcements from the race of the Rugi and from others gathered here and there. Thus they brought together a great host at the river Bolia in Pannonia and encamped there.
(278) Now when Valamir was dead, the Goths fled to Thiudimer, his brother. Although he had long ruled along with his brothers, yet he took the insignia of his increased authority and summoned his younger brother Vidimer and shared with him the cares of war, resorting to arms under compulsion. A battle was fought and the party of the Goths was found to be so much the stronger that the plain was drenched in the blood of their fallen foes and looked like a crimson sea. Weapons and corpses, piled up like hills, covered the plain for more than ten miles.
(279) When the Goths saw this, they rejoiced with joy unspeakable, because by this great slaughter of their foes they had avenged the blood of Valamir their king and the injury done themselves. But those of the innumerable and motley throng of the foe who were able to escape, though they got away, nevertheless came to their own land with difficulty and without glory.
Tabanac
(DR.voseca)
17. август 2012. у 19.06
„Slavisa”...ne mogu te pratiti,pitanja su preopsirna a odgovori traže pravu naučnu raspravu.Uz to su još preopsirna pitanja-odgovori-zakljuci u sledećih par postova!Koji je tvoj pravac istrazivanja?
Odgovoricu ti bar zasad na prvi post...Suehani ili kako ti potenciras da se radi o Srbima.Sve može biti i ništa ne može biti u tome...!Izuzetno mali broj istoricara veruje u istinitost,priloga koji si ti gore naveo (radi se o „Getica”)...I ti meni kažeš da imam najstariji prepis tog dokumenta Jordanove „Getike”...hvala na dobroj zelji...ALI NIKO JE NEMA,starije od 130 godine!Čak i tvoj prilog je iz izvora iz 1882,izdatoj u Berlinu...Iordanis-„Romana et Getica iz knjige ”Monumenta Germaniae Historica„ od Theodora Mommsena,Nemca iz jedne svestenicke porodice.
Čitaj pazljivo!
On je imao,najstariji prepis ”Getice„ iz VIII veka i za tada jedini poznati prepis.U kuci mu se spis zapalio(ne i kuca) 7 jula 1880...ali NIJE njegov spis ili prepis (!?)pa ga je objavio 1882,pod gore napomenutim imenom.Drugog izvora ili preciznijeg nemamo...zato će ti svi nemacki istoricari,reci...uzeti podatke sa rezervom.Negde se navodi podudaraju sa arheoloskim nalazima a negde,nema veze sa realnoscu...
Postoje indikacije da postoje neki delovi ovog teksta o kome,hvala Bogu,Mommsen nije tada znao...u Državnoj Arhivi u Palermu.Mislim da nisu registrovani niti kvalifikovani,moguće iz IX vek...i još jedan u ”Vaticanus Palatinus„-u,verujem da je iz X veka.Nisam ga video niti mogao naći a biću iskren,tražio sam ga pre 10-15 godina...
Postoje indikacije,da su Geti ”oni gore„ isti sa ”Getima„iz Trakije...Jordanes je u neku ruku vas covek,iz VI veka...rođen na teritoriji danasnje Bugarske(Bugari će se tu naseliti skoro jedan i po vek kasnije)pored Dunava.Bio je Alan a Rimljani ih opisuju kao ”plave,visoke i lepe ljude„tj,to se ne odnosi na tebe ”slavisa„,sudeci po slici,nisi ni plav ni visok a daleko od toga da si lep! Suehansi (gotski izraz) ili Suioni (latinski) se može traziti u normanskom kao Sveani...jer Carstvo Sveana ili Reich der Svear se kaže ”Svea Rike„ ili Sverige,tj. danasnja Svedska.Tako kaže bar zvanicna istorija...
Šta si tamo tražio?...okreni se Alanima i prati Gete sa Vandalima(lutalicama i to pravim i nek ti je Bog na usluzi)
Budi oprezan sa ovim prilozima koje si ponudio!
Pozdrav!”
Tabanac
(DR.voseca)
17. август 2012. у 19.13
Za „slavisu”...i laku noć..prica...

...„Kako ću naći prav put?”Upita Alisa,zeca.„Zavisi,šta ti je cilj”odgovori on.„Stvarno,ne znam!”odgovori Alisa.
„Pa to je najjednostavnije.Možeš ovaj ili onaj put odabrati...KADA TI JE CILJ NEPOZNAT I TRAZENJE PRAVOG PUTA JE NEVAžNO!”

iz price...„Alisa u zemlji cuda”

slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
18. август 2012. у 04.25
Ahahaha... pa, hvala!

Pozdrav!!!
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
18. август 2012. у 04.59
Pa, po tvojoj prici, Jordanes neće imati veću vrednost za mene. Ma, nisam zalutao, samo pratim naše u sličnom periodu; no, nisam znao ovo, u vezi Jordana (zato si ti tu!).

-According to a sixth-century source, the Avars attacked in 578 a Sclavene leader named Daurentius and „the chiefs of his people” (hosoi en telei tou ethnous) (Menander the Guardsman, fr. 21).

Steta, bio bi lep niz...sa Dervljanima...dok god me ne optuzis da su moji pra-preci krivi za prisustvo na skitskim skeletima Y-dna haplogroup R1a...dobro je...

Pozdrav!!!
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
18. август 2012. у 17.23
Postao sam crnac :)
Tabanac
(DR.voseca)
18. август 2012. у 19.48
...posto si postao crnac,onda „ugljesha”...pokusaj da nadjes besto ovde...

„Slawenske Starozitnosti”
sepsal Pawel Josef Safarik (odppil degepisni pomoći ceskeho museum)
W Praze,1837...Tiskem Jana Spurneho

knjiga je iz Bayerische Staatbibliothek-München i ima je u e-formatu!
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
19. август 2012. у 09.33
Ugljesa sam, ali mi oci plave :)

Blagodarim covek!!

Avaj, vraca mi se kao bumerang u glavu, cinjenica da sam neke knjige preskocio zbog neznanja jezika na kome su pisane...uhhhhh...knuta ne smem ni da spomenem...

Za ostale drugare, da se ne muce:
Kmeň čudský čiže finský. Za pravlasť Čudov pokladá Klaproth veľké uralské pohorie, deliace Európu a Áziu, odkiaľ sa rozličné národy tohto kmeňa už v predhistorickej dobe po severnej Európe rozsídlili. Terajší Čudovia sa podľa jazyka najpríhodnejšie delia na štyri zvláštne haluze, t. na odpoly ponemčených Čuchoncov a Čudov vo Fínsku a Estónsku, ku ktorým prináležia i Kareli a Olončania, na volžských Čudov, ku ktorým patria Mordvíni, Mokšania a Čeremisovia, na Permjakov, ku ktorým prislúchajú i Votjaci a Zyrjania čiže starí Pečorci, a na uhorských Čudov, ku ktorým prináležia Voguli, Ostjaci a Maďari v Uhrách. O jednotlivých, zvlášť starších národoch tohto kmeňa, niekedy omnoho ľudnatejšieho, v tejto dobe potom, počítajúc k nemu i 3,5 mil. Maďarov, len asi 7,5 mil. vynášajúceho, budeme širšie hovoriť na svojom mieste (§ 14).

To, že v škandinávskych povestiach označuje Iotunheimr vlasť Čudov a Iotnar Čudínov, je dokázané už vyššie. Pokiaľ ide o Samojedov, správnejšie Samojetov, je známe, že jednak sídlili niekedy omnoho bližšie k Loparom, čoho pamiatka sa ešte zachovala v ich národnom podaní, jednak tiež, že meno Samojedi na nich preniesli len ruskí Slovania od im blízkych Loparov a Čudínov,[705] lebo oni sa menujú Njenec (homines) a Chazovo (viri), naproti tomu Lopari seba Samelats č. Sabmeladz, mn. p. Samelatjeh, ľud. Sabme, Some, Suome, svoju zem Suomeadne, Suomeadna, Sameednam.[706] Lopari len Čudmi uvedení týmto miestnym menom, označujúčim dúpniakov alebo krajištníkov (od slova lapp, lappa, t. dúpä, krajište), priraďujú sami seba k Čudom, používajúc s nimi zhodné meno, ku ktorým plným právom aj patria.[707]

Možno sa domýšľať, že Slovania a Čudi, susediaci od nepamäti v nesmiernom priestranstve na severe a spolu sa stýkajúci, sa už v starej dobe vzájomne delili o mnohé slová a obyčaje, hoci toto pre nedostatok starých čudských pamiatok nemožno potvrdiť výraznými príkladmi. Zatiaľ porov. slv. čert s est. kurrat, slv. kumir (idolum) s čud. kummardama čuch. kumartaa (adorare, ako modla a modliť sa), cyr. kap’ (forma, idolum), kapište (fanum) s maď. kép, bálvány-kép (imago, idolum), slv. pakost’n (pravus) s čud. pahhast, cyr. vl’ch’v s čuch. volho, vollo (magus, Čudi boli majstri kúzel), cyr. prť, prať, priprť, priprať s čuch. portte (domus) stnem. bord, casa, cyr. čij (magister, praefectus officio) v san-čij, strjap-čij, bir-čij atď. s ural. -tur dži v kapi-dži, bostan-dži, balta-dži, mune-dži atď., slv. oriti, arati (vastare, captivare) s čud. orri (mancipium), orjama (servire), cyr. a srb. ml’nija s maď. menydorges, menyko (tonitru, fulgur, Maďari sú uralskí Čudi), cyr. ljet s maď. lehet (licet, potest), strus. gobina s maď. gabona (fruges), rus. rok (pauper) s čuch. rukka, rus. jar slk. jarok (riečište) s hun. uar lesgoavar, uar, or, hor (fluvius) maď. árok = riečište, ár-víz = potopa, povodeň, cyr. sopeľ s maď. sip (fistula), sipol (fistulâ canit), strus. oderen’, odern’, od’ren’, dernovatyj s čuch. deren (firmus), man-deren (terra firma), strus. lojva s fin. laiva (navis) atď., a naproti zyrj. ponda (ero) so slv. budú poľ. będę, čud. akken čuch. akkuna so slv. okno, čud. vabbadus čuch. vapaus so slv. svoboda, čuch. vari (aestus) s rus. var, čuch. tetri čud. tedder so slv. tetrev, čuch. papu so slv. bob, čuch. pürü so slv. burja, čuch. setä so slv. zjať, čuch. lapio so slv. lopata, čuch. palttina so slv. plátno rus. polotno, čuch. porsas so slv. prasja rus. porosja, čuch. sirppi so slv. srp, čud. sata so slv. sto, čuch. täti so slv. teta, tetka, čuch. tori so slv, torg, tr’g, čuch. leipä so slv. chlieb, čuch. aprakka so slov. obrok atď

Pozdrav!!!
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
19. август 2012. у 10.43
Aham, vidim asocijaciju na Rugi i Vandali...

Trebace mi par dana, zatrpan sam :)
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
20. август 2012. у 06.53
Njiii, morao sam danas za svaki slučaj da predjem Strabona... učinilo se keltsko pleme Nemeci: Some, however,assert that the spot where the Trophies of Pompey stand is the boundary between Iberia and Keltica. From thence to Narbonne is 63 miles ; from Narbonne to_Nemausus 88;
from Nemausus through Ugernum and Tarusco, to the hot waters called Sextiae near Marseilles, 53...
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
20. август 2012. у 10.03
Prodjoh i knjigu 3. zbog Rugi pomena, a od Ptolomeja. Da „Tabanac” nije tvoje teorije o Keltima, preko Slavenske teorije ne bih se skontao! Another part toward the south from the Obrincas river is called Upper Germania, in which are the towns of the Nemetes„ *i Nemanjica :)
”
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
20. август 2012. у 10.25
„Tenent autem Sarmatiam gentes maximae: Venedae per totum sinum Venedicum, et supra Daciam, Peucini et Bastarnae, et per totum latus Maeotidis Jazyges et Rhoxolani, et interiores iis Hamaxobii”. (III. 5).
Ovo je važno! Prevod 'pak nemam...
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
20. август 2012. у 10.29
U vezi sa tim, i vaznim cilibarom po meni, tj. trgovinom, Safarik kaže, Код ових писаца се види да су словенски Венди живели у првом веку нове ере на десној обали Висле док су Обалу ћилибара [Бернштајнску обалу] од ушћа ове реке држали Ести или Гутони, да је море које се наставља на овај предео, носило њихово име; да су убрајани у велике народе и да су се њихове земље пружале од Висле до Пеукина и Финаца; на крају, да су се јасно разликовали од Сармата, без обзира на Птоломеја, који је обележио део старије Скитије који су
они насељавали, именом Сарматиа„. (с.32). ”Што се тиче јужнозападне границе старе земље Венда, може се са сигурношћу претпоставити, да ни Финци, а ни Пеукини нису могли да достигну обалу јужне Висле и западне
Карпате. Осим тога, Висла је важила код свих старих писаца као источна граница Германије и зид који их је одвајао од других народа, тако да су само венедски Словени могли да држе земље између Висле и Карпата. Ово се потврђује на основу више имена народа и родова који су тамо
били настањени према Птоломеју. Њихово словенско обележје је још увек прилично распознатљиво упркос свим изопачивањима„ (с. 32-35). На основу само ових доказа можемо да одредимо границе тадашњих станишта словенских Венда: од Висле дуж земље Еста преко данашњег града Мемела, затим Самогитије, Литваније (Liefland), Естоније до најисточније обале
Балтичког мора; одатле поред извора Волге и Дњепра до ушћа Припјата; даље, дуж ове реке до њених извора, па преко једног дела Полезије и Волиније (Wolynien), затим преко горњег Дњестра до испод Карпата и до Висле” (с.36).
slavisa777
(Eadem mutata resurgo!)
20. август 2012. у 10.32
„У ред потлачених народа спадао је тамни народ Еста (¨στιαιοι код Страбона, Aesti код Тацита, Aesti код Јорданеса, Haesti код Касиодора), касније називани Гутони, Пруси, Лети, итд. Следећи мешани језик сачињен од латинских и словенских елемената, као и друге трагове, изгледа
да је исти у давно старо доба доспео са југа на север на Бернштајнску обалу [Обала ћилибара] где се у бурама наредних векова задржао у несметаној употреби.” (с. 184-186)
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.