Сходно обећањима, Мехмед II дозволио је својим војницима пљачкање Цариграда. Иако им је обећао три дана и три ноћи за пљачкање, наредио је прекид након само 24 часа пошто је прошао градом и видео његову величину. Издајући наредбу о прекиду пљачкања, убијања и поробљавања, рекао је: „Какав смо Град предали пљачкању и разарању.”

Међутим, његова одлука је касно стигла, јер је добар део становништва већ био побијен, силован или поробљен, а већи део града и његове светиње уништене, међу њима и икона за коју се сматрало да је дело апостола Луке и читаве библиотеке са обиљем књига. Крв је улицама текла у потоцима о чему сведочи и турски назив за цркву Богородице Монголске Кан Килисе односно Крвава црква због велике количине крви која је текла крај ње.

Силовања нису биле поштеђене ни калуђерице, од којих су многе извршиле самоубиство да би спречиле да буду обешчашћене. О томе сведочи и историчар Сфранцес, који каже да су освајачи ломили главе оним женама које су им се опирале, након чега су на подовима цркава силовали њихова мртва тела.