Б

баба – отац (са дугачким акцентом на „а”), ћале, тата
баба Гага-историјска личност и народни филозоф из Шимановаца.Једном приликом на клупи на шору,изрекла озбиљну критику на тадашње велике сексуалне слободе код омладине и на филму,јер телевизије тада није било, што је од свих присутних са великим «одобравањем прихваћено».Ево изјаве у целости,па и ви пресудите:»Ја сам девојком родила,али оваквог бећарлука као што је данас,никад за века није било»!?.
бабак – граничник од двокрилне капије, вири из земље на споју, у који улази реза за затварање. Има сремски села који га зову „попа”, али нико не зна зашто!?
бабица – направа на којој се покива коса
багатела,багателан-нешто врло јефтино,»Као да је џабе,а није,за малко»!
багљов – мањи пласт сена зденут на њиви или сокаку
багов – испушен дуван у лули који се ударањем истреса
бадава,банбадава,забадава-џабе,баш бесплатно,ни динара.
баждар-дрвена летвица са зарезима помоћу које се одређује стање количине течности у бурадима.бити не баждарен-човек који може много да попије
бајати-врачати,лагати,обмањивати.бајалица-обично стара баба,која уз «помоћ» пепела,клепетуше,неких стварчица и неразумних речи,»лечи» децу од пишкења у кревет,муцавости итд.
бајаги,кобајаги-тобоже,умишљено,причам ти причу.
бајбок – затвор, то је место,обично у подруму, где те одведе пандур кад се ождереш и изводиш керефеке,или диваниш ″нешто шкакљиво″ о политици. Бити на белом лебу-бити у затвору.
балдисати-преморити,једва ходати,сkроз сустати.
бакрач-примитиван кухињски суд(од бакра),претеча шерпе и лонца.израз «Какви бакрачи !»-значи:којешта,та мани.
банак – истурени део зидане пећи на ком се деца начичкају, седе или леже када зими озебу а може и да се одспава после ручка, ако има места.
банда – 1. тамбурашки оркестар од 4 до 8 људи, 2. група људи која се бави криминалом. Бећарац каже: „Види ону крај примаша, љубиће је банда наша”
бандераш, ландштрајхер – човек без сталног боравка, бескућник
барабар-паралелно,упоредо,заједно
баратшаг – пријатељство
бардак – керамичка или стаклена посуда за пиће или мали крчаг, оплетен прућем
барокано, баро – важан (ромски) тј. прави се важан
барон-лажов,(асоц.на Барона Минхаузена),баронисати-када неко «масно» лаже и још се прави здраво важан.
баротина – скуване кожуре, глава, џигерице и друге изнутрице од тога се прави џигерњача, шваргла и крвавица
басамак – степеник, степеница, обично висине цигље, на кант, 15 сантиметара,старог формата.
баћа, баћан, браћела, браћин – рођак брат, бата или драг и љубазан човек коме незнаш име. Прво „а” се изговара кратко или дуго па тако има и другачије значење
баћушка,руја,баћко-рус,руски војник ослободилац(од милоште),совјетски војник у II Свецком рату.
баџа, баџура –1. правоугаона рупа, величине цигље у забату куће кроз коју струји ваздух и улазе голубови и сове. За време рата или сеоски свађа кроз њу се осматрало дешавање на шору.2. пролаз кроз ограду између «добрих» комшија и рођака, док се не посвађају.3.удубљење у зиду штале величине око 50 x 50 цм.,за одлагање ситног прибора за стоку.
баша – мушкарац, обично ујак или стриц младожење. Купује вео, ципеле, ташну и рукавице за младу, а његов син је „девер” који „купује” младу и чува је док се не обави чин венчања
башибозлук-недисциплинована војска,војници који се одмећу у пљачку и личе на хајдуке.
башка,обашка-издвојено,посебно,осим тога
баштање,баштанија-туча;баштати,избаштати-оштро тући;баштрање-наметање,лактање;убаштрати-убацити се,па се каже:»Онај Мита «тропа»,убаштро се,и у ову власт, и не мрда из општинске зграде»!?.
баштица – ограђен простор у предњој авлији, уз кућу, у коме је расло и неговало се цвеће. Домаћица се поносила са цвећем које је улепшавало скромну кућу, а мирис се ширио и до неколко комшијских кућа. Данас косачица улепшава травњак ,а баштице се само присећамо.
бегенисати-допасти се,свидети се,запазити.
бегеш, бенгеш – 1. тамбурашки бас, инструмент. 2. Надимак има га у сваком селу
бегиш – када је неко из Београда па се још прави важан, онда се за њега каже: „То је мустра из Бегиша!”, са дуго „ееее”,као када се кревељимо
бекрија – пропалица од пића и лумповања по кафанама
белај – невоља,несрећа
бележник – некадашњи службеник у месном одбору села, лепо «писао и састављао тестаменте», па га нису баш сви волели и често био по судовима, некад као сведок или као окривљени!?.Ако те укућани пожурују да напишеш тестамент,каже се :»Не изувај се,док нелегнеш»!?.
белег-ознака,ожиљак
белегија – дугуљасти брусни камен за оштрење косе, може и брус, гладило
бељац – бео коњ, коњ беле длаке, парно грас (ромски)
бенетати – говорити глупости, или бена, бенаст – будала, луда
бент – ивица великог канала, са кога су најхрабрији скакали у воду, или блато!
бездан – сеоски бунар на коме се изпумпава – извлачи пијаћа вода и кантама носи кући, место окупљања деце, момака, девојака и жена оговарача да покупе вести и на брзину излају се.
безец-заузето,безецовано,безецовати –1. резервисати робу у продавници или неку већу куповину, 2.резервисати место у возу или аутобусу, 3.резервисати девојку на коју се трза или вам се свиђа.4.резервисати бомбону или «гриз oд лебамасти» пре поделе или дечије грабежи на шору.
берићет-род,изобиље,приход;берићетна година-родна година.
бећарац-врста народне песме,омиљена широм Балкана,која садржи кратак стих и јасну поруку:о љубави,животу,обичајима,хумору и стању у друштву. Постоје разлике у музичкој пратњи,али заједничка особина им је што су пре свега весели.Сличне су поскочице и сватовци,а постоје и безобразне изведебе или «лајаве»које се само после поноћи певају.Ево једног : »Опа-цупа,Десо и ово је месо,оно нема кости.неће те убости»!.
бечат-окат,буљав човек;избечити-иколачити очи да се поплашиш.У бећарцу то изгледа овако:»Што си дико ,научио коње,да се бече испред куће моје»!,
бефел-наредба(немачки),заповест

В

вагабунд-пробисвет
вагаш - траг, усек у блату на колском путу. По вагашу се познавало чија су кола прошла
вагов - пољопривредна алатка попут српа, служи за сечење кукурузовине али и у бунама ко опасно оружје
вагроб - час смрти, време умирања
ваздан, вазда - увек, када неко непрестаје са причом, често каже се: „Ваздан нешто прича”,а бећарац каже: „Mени моја ташта вазда уговева, да што боље живи јединица њена”
вајат - просторија у оквиру куће, мало укопана (3-4 басамка), у њему је било свашта, кромпира, лука, сланине, ракије, вина. Зими није мрзло а лети се хладиле лубенице и диње. Вајат је имао и посебну улогу за младенце и потомство, јер у њему су често ноћивали у „оне” дане на тесном кревету и тада није било „беле куге”. Бећарац каже: „У вајату ноћас бићу сама, дико сврати, нећеш се кајати.”
вајда – 1. корист, добит, 2. овајдити се – окористити се
вакат-време,каже се :«Вакат је,морам поћи јер пут је далек».
вактерница – кућа уз пругу у којој живи чувар пруге, обично на пружним прелазима
валов, валог – посуда из које једе и пије стока, обично бетонска, лимена или дрвена.
ваљушак – проста, сита и брза храна, тесто од: воде, јаја и брашна које се кида руком на веће комаде и ставља у паприкаш или ваљушчићи насуво – исто тесто са кромпиром, обашка се скува и затим помеша са пропрженим луком и алевом паприком. Неваља кад се преједе јер некада је само сода бикарбона помагала, а данас и „Кока Кола”.
вандрокаш – путник без циља или скитница
вангла – велика метална посуда са две дршке у којима се могу умесити крофне за чопор деце, спремити салате за целу мобу или опрати велике судове за славу или забијачку
Варадин – место у Срему, Петроварадин
варанција – варање, 1 ситна вашарска превара, 2 карташка превара у „седмиицама”
вармеђа – човек који има власт, сеоски кмет или кнез у бивше време
ватренка – млин, млина за млевење жита
вашариште – 1.место ван села где се одржава вашар, 2. када је дете безобразно и прете му батине каже му се: „Ако не будеш добар, вашарићеш ома!”
вашка – кера, пас, погрдно име за пса, ако се двоје неслажу, каже се: „Живе ко вашка и мачка”
ведро, кибла, кабло, ампер, кофа – отворена посуда лимена, некад дрвена за пренос воде.
векер – будилник, механички са два звона на њему, велики ко на бициклу, свако вече се навија, преко ноћи чује се куцање, к`о да кљуца у мозак, у пола пет ујутро разбуди цео комшилук кад зазвони, деца га отварала и зато често била бијена.
верта – врста кецеље, без горњег дела, само се опаше око струка
верштет – занатска радња
вечером – синоћ (руски)
визитација, визита – посета, обилазак, у бећарцу то изгледа овако: „Пијан човек сео па штудира, а жена му шлајпик визитира”
вијати-јурцати,тражити,јурити за оним «ко бега»;вијалица-потерница.
вилајет – крај, завичај, постојбина
витлати – јурити
витловка – летва уваљана у блато, плеву и сламу, која се ређала између греда на плафону и тако добијала топла таваница. Данас су то чврсте али хладне,монте и ферт гредице.
витријолска, петролејска лампа – док није стигла електрика, увече кад се смркне, у соби је сијала лампа окачена на зид, са огледалом да појача светло.
волшебан – тајанствен
воринта (форинта) – угарски новац од два динара
ворма (форма) – облик, изглед
водир – држач гладива за оштрење косе, израђен од крављег рога, а новији од плеха.
водњика – слабо вино, комињак или вода од укуваног воћа
водоноша – млађа особа, дете,која доноси свежу воду у плеканом лончићу до оних који раде „у ланцу”, моба на кући, копачи кукуруза или каквим већим пословима у самом селу: калдрмисање, риголи, копање јендека или крчење шуме.
воз – сељачка кола натоварена до горе, са сламом, детелином или сноповима курзовине
војвода – 1. висок чин у војсци, 2. војводство као Војводина, 3. мушкарац, обично зет, који зна обичаје и протокол у сватовима, и води рачуна да све испадне како треба. Приликом уручења поклона, прозива гласно, и тада жене дају или „приказују” поклоне (јоргани, јастуци, посуђе, кућни апарати и сл.), а мушкарци „напијају”, тј. дају новце (данас је то „кеш”), и при том са војводом испијају пиће „на бало”. Често војвода заврши у „белутку” и тек сутрадан дође себи.
воштити – значи оштро тући корбачем, штапом или каишем када неко јако скриви и штету учини
врајтер,фрајтер-каплар у аустријској војсци
вранац – коњ црне длаке. Бећарац каже: „Ала моји дукатићи звече, као ланци, на дикини вранци.!”
врањ – дрвени чеп за буре
вртаљ (фртаљ) – четврт, четвртина ;за време каже се:„ Сада је фртаљ до подне!”
вршалица – машина за одвајање зрна жита из класја. То се зове вршидба, што је био прворазредни догађај у кући домаћина, јер је учествовала многобројна моба а жито се лагеровало у амбаре. Летња вршидбе су биле најлепши дани и за многобројну децу која су пратила вршалицу по целом селу.
вурити – бацити
вуруна (фуруна) – гвоздена пећ, може и велика зидана пећ за печење леба. Бећарац каже: „Не треба ми фуруна ни шпорет, дођи дико, љубићу те опет.!”
вуршт – име за све прерађевине од меса (саламе, кобасице, кулен,..)

Д

даворијање-жалосно свирање или певање,тужбалица
дажд – киша (на руском),дажди-пада киша,кишити.
давај-дај(руски)1.хајде крећи;2.давај,давај(заједно)-пожури.
дамшић, димшић – дунавски пароброд
данга-ударац по глави,чврга,шамар;дангање-туча,макљажа.
дангубити-ленствовати,ватати зјале,мувати се,и ево решења у стиху бећарца :»Дођи дико немој дангубити,ја сам млада ,волем се љубити»!.
дандрмоље – прње, дроњци, ствари без неке вредности
двор – кућа са окућницом, назив од милоште за кућу, двориште – простор око куће. Бећарац каже: „Када прођеш крај дикина двора, дика за мном погледати мора”
дворити-служити,бити на располагању,испомагати:1.болесне,немоћне и старије особе у кући обично двори снаја,,ћерка или унука.2.када дођу гости на ручак ,онда млађе женске особе дворе-послужују храну;3.на Свечарима-Крсној слави,домаћин,мушкарац,до поноћи несме да седне,већ служи пићем и наздравља са гостима,тј.»двори кућног Свеца са иконе».4.шегрт такође двори мајстора;5.у великим пољопривредним пословима мора да се зна «ко води посо а ко двори».
деверати-мучити се,натезати се.
дека – десет грама, куповина кухињских потребштина и рецепти иду на деке, каже се: „Купи деци десет дека алве, да се малко осладе!”
декламација – песмица, рецитација – 1. декламовати – рецитовати, 2. када дете добро, јасно и гласно рецитује, каже се: «Ала декламује као адвокат»!
депеша – писмо, телеграм, писмена порука пристигла поштом.
дера – рупа у тараби кроз коју може да се провуче мањи кер, мачка или кокош. Бећарац каже: „Ој швалеру, припази на керу, кад се ноћу провлачи кроз деру”
деран – млад момак, момчић, – 1. каже се: „Ал, је изђико овај деран”, 2. јако израсто деран зове „дзиндзов”, и он је велик ко баба и има већ бруце (длаке).
дереглија – скела, лађа (на мађарском „дереглyе”)
дешњак – коњ који се увек спреже са десне стране руде, има и коњ „левак”
дешперација – лоше расположење, очајање, пример: „Кад чујеш да је Пера добио трећег сина, а ти имаш четири ћерке!”
дибдилеја,дилдика,дилкан-звекан,глупак;дилканити-лудирати.
диван – али не као кауч, већ као наш говор и разговор, каже се: „Дивани да се зна чији си и одакле си!”
ди – где, жена каже се: „Ди` си ти крено,загуло једна,зар опет у бирцуз ”!
дирек – стуб, који носи капиџик и крило капије, некада прављен од дебелог храстовог дрвета, па зидан на две – три цигље, а новији израђени од армираног бетона или од квадгратног гвожђа. Изнад дирека од капиџика је, некад, био низак свод, у који су људи често страшно ударали главама, и потом домаћину спомињали „све по реду”..
дишкреција – мито, корупција, одомаћено друштвено понашање код Срба, несматра се великим прекршајем, каже се „Пара врти где бургија неће», или ”Ја теби, ти мени!„ и ,као баш, «свима лепо»,а држава нам оде у очин.!?.
добовање-јавно непосредно обавештавање по селу обављало се до краја седамдесетих година XX века.Ударањем у добош,добошар је позивао мештане на шор,и тек кад се окупе,примире,снажно јекне:»Пажња,пажња даје се на знање»!.Последњи шимановачки добошар био је Нега Радосављевић, упамћен по реченици:»Отац те слатки јебо ,оћеш ћутати више ….То је изговарао кад присутни почну да кобајаги запиткују и праве шале на садржај обавештења.Добовале су се: државне наредбе,објаве ратова, мобилизације и прогласи нових власти и владара,али и личне вести и огласи о куповини или продаји ствари,кућа и земље.Било је бројних шала око садржаја добовања и тако је настао стих у песми «оде кућа на добош».
додоле – пагански обичај, призивања кише и одбијања непогода, учесници се облаче у коже и прекривају цело тело крупним коровом и певају додолске песме.Одржава се обично у августу. Када се неко неукусно обуче каже се: ”Обуко се ко додола!„
дођоши – новопристигли мештани, пришелци, куфераши – ако су изразито сиромашни.Има случејева кад им се овде «несвиђа»:те вода,те клима, те ваздух и сама равница јер нема брда, е онда им се лепо перепоручи: »Браћа,бегај из Срема,док се ниси примио»!.Обично,доведу касније ,још пола свог и понеког из околних села и ближи брда.
долма – насип дуж тока реке Саве који чува доњи Срем од поплава. Градили наши преци кроз кулук и работу(принудни рад).
дорат – коњ тамно браон боје
доронда – крупна жена
драм-турска мера за тежину,једнако 3.2 гр.
дркћати,дркће,дркћеду-дрхтати од страха или зиме
дрлов – висок, крупан човек
дромбуља – метална справа за свирање на устима и трзањем прста
дрождине – мали ситни и слани чварци, што пропадну кроз цетку, 1. може се умакати средина од леба 2. Праве се слане ”погачице од чварака„ које лепо иду уз вино
дуд – листопадно дрво, сунцобран, громобран, украс и горостас старог Срема. Неоправдано протеран, иако се од њега прави одлична ракија ”дудињара„, квалитетна бурад,делови кола, или ”јело„ леба и дудиња. Лако се пелцовао, па је на једном стаблу могло бити све три врсте: бели, црни и мургасти. Од када нема дудова нема ни мусаве деце, Кад неко ”скрене„ или полуди, каже се: ”Чини ми се, као да је пао с’дуда!„
дукат – златни или сребрни новац, различитих величина и вредности, 1. облик сигурне кућне штедње, 2. мираз девојачки приликом удаје, носио се нанизан око врата, 3. дукатима се куповале: велике некретнине, салаши, земља а понекад и живот.
дуљити-стално побеђивати;одуљити,офуљити-победом у дечијој игри освојити,например све:кликере,сличице и играче.
дункл – тамнија боја, каже се, дункл плаво небо, дункл браон…
дунст – компот, најлепши од бресака, вишања и кајсија, сличан слатком али не толико сладак
дунути,пирнути-ударити,1.ногом снажно лопту;2.шаком неког у тучи;3.попити већу количину пића,као на пример:»Онај градски шпицлов, ономад,код мене,дуно литар моје дудињаре,а све као фали шкотски виски»!.
дуња – дебео покривач испуњен перјем за угодно спавање зими у ладној соби
дувар – зид до кревета, дуварник – украсна и топла простирка на зиду поред кревета да се неби отирао молерај са зида. Када неко прокоцка или упропасти све шансе у животу, каже се: ”Дотеро је цара до дувара!„
дура – команда када су коњи узнемирени и кад дрмају главамо ко да ће кренути сами. Каже се, одсечено: ”Дура!„, и они се одма примире.
дурати, издурати – издржати, тежак рад или велику муку
дурити – љутити се, јасно показати изразом лица да ти није по вољи и напустити друштво, ”Црвен ко паприка„ и ”Бесан ко рис„
дурунга – 1. дужа и јака дрвена мотка која раздваја стоку у штали, 2. висока и изузетно мршава особа.
дуцин – одећа као пелерина, био је дугачак до земље, али без рукава, прављен од овчије коже и уз ”кожу„ био је главна заштита од велике хладноће поготово зими на соницама.
”

И

ибрик – посуда од бакра, обично се у њему кувала кафа или чај
ибришим – свилени конац
и бист – и би (како рече)
изанђало, изројтано – дотрајало одело, ал још служи.
извечао – излапио, забораван
изволевати-1.размажено свакодневно измишљати жеље;2.налазити у сваком раду или особи неку примедбу или неслагање.
изгустирати-не симпатисати више,немати више интересовања
издиханије-наступање смрти
изкекечити се – искривити се
излемати-истући,изударати,1.убедљиво победити у игри;2.у време Војне Границе кажњеник је морао да легне преко специјалне клупе,по имену «лемеш»,а други војник да му «поштено» удара корбачем казну,и тако је настао израз излемати.
иљада-хиљада ,илада(грчки),тисућа(пансловенски),новчаница увек била велика и цењена код нас,осим деведесетих година XX века.Постоји један интересантан израз:»Колко иде у иљаду»?.То је начин погодбе и плаћања робе и услуга,иљадомбез кусура-за све новце,кроз тај израз урачунат је и очекивани попуст.Ево примера са пијаце:ако је кила кромпира 30 дин,»у иљаду иде» 40 кг.? или ако је кила сира 200 дин.,»у иљаду иде» 6 кг.?Пример из кафане,ако једна песма кошта код тамбураша 100 динара,»у иљаду иде» бар 12.песама.?!.
изфурдекати – истући некога
има каде – полако, каже се: „Онај Пера неће то брзо урадити, он увек има каде!”
ирош – на мађарском значи снажан или славан, а ми га користимо као главни или кабадахија, каже се: „Види оног Пају има сто година, а живи ирошки, ко ови млади!”
искезечити се – загледати се, избуљити се
испрцан-преварен,насамарен,1.прц-зезалица,шала;2.испрцати-правари� �и, обљубити,пример:»Нађи ми дигод сељака кога није неки накупац љуцки испрцо и закино му и на мери и на цени»!?. Е ,мој браћа,таки нема у Срему.
ићи на поседак – ићи у госте на дуже време, у друго село, код рођака за време ферија, свечара, каки већи светаца или вашара.
ићи (н)уз очин – терати инат, контру, пример: „Сви раде овако само Глиша навек иде нуз очин!”
ићи у очин – неодређено место (мада се зна које), али није лепо кад те неко тамо пошаље
ицати – штуцати, каже се: „Иче ми се!” Ондак га неко поплаши да престане, али после буде и свађе.

Ј

јабана – околна села, обично се каже: „Моје село је најлепше, а ова јабана је сачувај боже!”
јабуке у шлафроку – колач од изрендане или на колутове исечене јабуке, умочене у тесто као за палачинке, па све испржено на уљу
јавашлук-неодговорност(турски),одувек било уобичајено друштвено понашање без обзира какво је друштвено-политичко уређење у Србији.
јарунац – полуодрастао дивљи зец
јасле – 1.направа окачена на зид у штали из које једу сено краве и коњи, 2.може и добра државна служба, у којој се мало ради а добро живи, каже се: „Тај шпицлов живи ко цар на државним јаслима!”
једаред – једном, има и дваред – двапут, има и триред – трипут (што је сасвим довољно,па макар шта било ???). Бећарац каже: „Ја сам луче вид`ла јуче, јуче дваред, данас ниједаред”!.
једек – дебео конопац кудељни, за везивање стоке, обарање дрвета
једити – нервирати, некоме или себи бригу стварати
јеј – једи, каже се: „Ћути и јеј, ома!”
јеја,јејка-женско одрасло дете,спремно за удају.
Језуш – Исус,или када се легне са раширеним рукама и направи отисак у снегу
јектика, јефтика – туберкулоза, јефтичав – ситна, неухрањена особа, као да је болестан
је‘л-јели,пази се,како да не;1.Је‘л,чедо мајкино у колко сати идеш у школу­!? 2. Је`л ти,мали чији си ти кад си тако брезобразан?.3.Ти,ћеш да ме учиш како се прави бела облатна,је`л !.
јендек – канал за отицање воде из шора,и место где ождерани преноће.
јок – не
јуност-младост (руски),јуношки-младалачки
јутро – мера за површину земље, 8 бостана, 1600 кв. фати,
јутроске – као данашње јутро, а има и „синоћке” као јучерашње вече