Jovan Ducic

SINU TISUCLJETNE KULTURE

Ti ne znade mreti kraj slomljenog maca,
Na poljima rodnim, braneci ih casno
Kitio si cvecem svakog osvajaca,
Pevajuc’ mu himne, bestidno I glasno.

Slobodu si vecno, zakržljala raso,
Cek’o da donesu tudji bajoneti,
Po gorama svojim tudja stada pas’o,
Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.

Pokaži mi redom Viteze tvog roda,
Sto balcakom s ruku slomiše ti lance,
Gde je Karadjordje tvojega naroda,
Pokaži mi tvoje termopilske klance.

S tudjinskom si kamom puzio po blatu,
S krvološtvom zvera, pogane hijene,
Da bi mucki udar s ledja dao Bratu,
I ubio porod u utrobi žene.

Još bezbrojna groblja zatravio nisi,
A krvavu kamu u nedrima skrivaš,
Sa vešala starih novi konop visi,
U sumraku uma novog gazdu snivaš.

Branio si zemlju od nejaci naše,
Iz kolevke pio krv nevine dece,
Pod znamenje srama uz ime ustaše,
Stavio si Hrista, Slobodu I Svece.

U bezumlju gledaš ko će nove kame,
Oštrije I ljuce opet da ti skuje,
Ciju li ceš pušku obesit’ o rame,
Ko najbolje ume da ti komanduje.

VELIKI POZDRAV BEDWYRU I ZOREXU.
AJMO GOSPODU, GDE SU HRVATSKI ,,TERMOPILSKI KLANCI,,?