Da je srpski jezik u potpunosti, prilikom svoga nastanka upucen na svojstva coveka,u ovom slučaju prvobitnog Srbina,koji je pomno posmatrao način stavaranja svakoga glas, sto je kasnije kada je pribegao oznacavanju simbolom toga glasa, nastojeci da u sto mogućoj vecoj meri taj simbol svojim izgledom odrazava način nastajanja glesa
Reč je o srbicnom glasu H, koji se u starijem srpskom govoru vrlo malo upotrebljavao u izgovoru i pisanju,

Kasnijim preuredjivanjem jezika u toku mnogih reformi , kao i uspostavljanjem pravopisnih pravila u mnoge reci se radi postizanja nekih efekata u prvom radi umeksavanja izgovora i radi muzikalnosti i ubacuje se ovaj glas H ponekada i preterano,

No,svakako da je dosta puta to cinjeno i iz nekog pomodarstva, i u nekim slojevima drustva koji su imali potrebu da na neki način izvrse svoje isticanje,ne pazeci čak da li je to prilično situaciji i potrebi,

No da idemo i da se zadržimo na prirodi ovoga glasa i na njegovom nastajanju,

Kada su Srbi zavrsili sa artikulacijom ili uoblicavanjem glasova, oni te glasove slazu u slogove i tada namasto vecine glasova,slogovi pocinju da budu reci i preuzimaju ulogu reci od glasova,normalno,mnogi glasovi su i do dana danasnjega u srpskom jeziku zadrzali ulogu reci,

Zavrsavanjem obrazovanja slogova .ljudi pocinju da obrazuju slozenije reci slazuci u njih slogove,

Pri samom izgovoru ovih reci, pogotovo slozenijih,ljudi vide da moraju praviti izvesni predah,ili zavrsiti dah,kojim obrazuju slog kako bi uzeli novi dah ili udahnuli kako bi mogli da prave novi slog i time ne prekidaju kontinuitet tvorbe reci,

Dakle u nasem jeziku sve reci se tvore na način tako što ispustamo dah i tako vazduhom koji struji iz naših pluca,kroz govorni aparat obrazujemo glasove slogove reci,jednim izrazom uspevamo da govorimo,

Ako pokusamo da govorimo uzimajuci vazduh vrlo teško će nam ići i u vrlo malom broju glasova i slogova.

Prateci način govora nasi prvobitni cteci i govornici,primetili su da strujanje vazduha, ima svoj zvuk i oponasenjem toga zvuka dobija se glas H,
Ovo daje i potvrdu da je glas H, NAJKASNIJE NASTAO I da je vecina slogova i glasova kao i reci bila formirana,otuda mala potreba za njim u srpskom govoru,

Da je to tačno možemo se uveriti i prilikom malo jaceg izdahivanja ili ispustanja iz pluca vazduha,

Otuda i reč u srpskom jeziku DAH, pa šta je Dah, postavimo ovo pitanje i odgovorimo na njega i imacemo u potpunosti odgovor o nacinu postanka glasa H,

Dakle DAH je ono sto daje H, Da H,

otuda i imamo reč PREDAH, dakle ona pauza kada uzimamo dah, ili pre daha,kako bi mogli nastaviti da pricamo, pevamo,recitujemo i tako dalje,

Bas iz ovoga razloga glas H je vrlo malo upotrebljavan u srpskom jeziku,a i danas je to slučaj kod običnog naroda i u narodnom govoru,

Dakle da vidimo da li će i u koliko reći da se potvrdi ovaj glas u srpskom jeziku sa onim iskustvima pomoću kojih je nastao ili koja su dovela do njegovog obrazovanja ili artikulacije,

Odma' ću vi reci na početku iz mojeg iskustva i na osnovu potvrde o mnogim glasovima koje sam proucavao i za koje sam objasnio način postanka da;

Glas H,se neće potvrditi u onim rečima u kojima je umetnut na osnovu ovih gore izlozenih potreba koje su odredili ovi tvorci pravopisa.

To je isto kao i kod vestackih evropskih jezika,koji su stvarani vestacki i dogovorom i koji nisu nastali na prirodan način, kod njih se malo koji glas isto kao i H u srpskom jeziku potvrdjuje sa ISTOVETNIM ISKUSTVENIM ELEMENTIMA koji su doveli do stavaranja toga glasa,

STO JE JOS JEDNA U NIZU POTVRDA ISPRAVNOSTI MOJE TEORIJE O STVARANJU SRPSKOG JEZIKA,KAO I O PREPOZNAVANJU OD STRANE SRBA SRBICNOG I LATINICNOG PISMA,

Dok to nije slučaj kod ostalih naroda,To je ujedno i velika potvrda svim onim teoreticarima i istoricarima a pre svega lingvistima da su Srbi evropskim narodima dali jezik, dakle govor i pismo,

No da vidimo u kojim se rečima ne potvrdjuje slovo H,DAKLE ONE RECI GDE JE NAKNADNO UMETNUTO ILI DODATO NA KRAJU ILI POCETAK RECI,

Lahko, mehko,streha, ploha,dakle i u svim rečima gde je umetnuto naknadno,

Da sada vidimo u kojim rečima se potvrdjuje,sa istovetnim iskustvenim elementima,koji se prevashodno odnose na način obrazovanja toga glasa i predah prilikom hovora,

Dakle ;dah,duh, prohujalo,prah,strah,izdah,uzdah, huci,huka,smeh, zamah,DAKLE U SVIM OVIM Rečima SE POTVRDJUJE,

Da objasnimo dve koje su ovako najteze shvatljive,

Smeh, pa smejuci se mi ponekada i teško dolazimo do daha ili onoga cemu je onomatopeja glas H,

Prah, da je nešto prah tek vidimo kada dunemo ili izdahnemo u blizini njega ,kao i strujanje vazduha koje podseca na nas izdah,sto otkida i nosi te čestice koje se prahom zovu,

Ovo je još jedna potvrda da je u ostalim rečima glas H naknadno ubacivan i da se ne odnosi na bilo koje strujanje daha ili vazduha,

Dalje,da malo o samom slovu prozborimo i to srbicnom ,a moglo bi i o latinicnom,ali nas ovde interesije srbicno pismo i ono je mnogo prirodnije i blize nastajanju glasova, to jest nihovog nacina nastajanja i podržavanja izgledom slova,

Dakle ako imamo slovo srbicno „X”,

Vidimo da je ono nastalo tako što su dvije kose crte odredile dva polja, ovo donje i gornje koja su uza, zato su i postavljene tako i pod tim uglom da prave presek da bi se odvojila ova dva uza polja,

Nekada do pojavljivanja pravopisa slova su se mogla ispisivati u svim polozajima i najcesce je znacilo čak dok su koristena u kombinaciji sa crtezom, od ncina i zahteva ornamentike ili prostora oko crteza,

Dakle ovo jedno polje se suzava od sireg dela ka uzem do njegovog nestanka na preseku, to je polje izdaha,

Dalje od centra ka sirem delu polja je uzdah,koji cinimo nakon izdaha da bi uzeli vazduh kako bi nastavili sa govorom,

Sto u potpunosti i svojim izgledom ovo slovo prestavlja način nastanka glasa H,

Sto još jednom potvrdjuje oni zakon nastanka srpskog govora i pisma i neraskidivosti ova dva pojma, koji glasi;
____________________________________________________________________
Slova srbice,svojim izgledom, podržavaju ili prestavljaju način postanka glasova u srpskom jeziku!
________________________________________________________________

Pavlimir_Ratnik,veliki ctec srpskoga jezika!