Дискусије : Историја

Коментар
Бугаризовани Срби
mandalina
(vila)
07. јануар 2011. у 14.55
Изузетна књига- путопис у првом делу- Спиридона Гопчевића, Србина из истакнуте породице која је емиграрал у Италију.Спиридон је знао 14 језика!!!

Надам се да ћете моћи преко овог линка да скинете књигу која опширно (и са илустрацијама) говори о најскривенијој тајни српске историје- Србима у данашњој Грчкој и БЈР Македонији..али савrшено јасно описује процес булгаризације и бугарске пропаганде.

Ја је имам у електронском виду (од раније) и само сам претражила нет да видим да ли постоји уопште..зато не знам да ли преко овог линка може да се скине, али пробајте..књига је изузетна!!!

http://www.bergfiles.com/i/bfa5dd601h17i0
http://www.bergfiles.com/i/bfa5dd601h17i0

Tu temu- gde nam je istočna granica, niko od II svetskog rata naovamo nije smeo da začačka.

Rezervni link
http://www.4shared.com/document/rWtE9jAD/spiridon_gopcevic-stara_srbija.html
StevaCar
08. јануар 2011. у 14.43
Današnja zapadna Blgarska - prepunjena srpskim stanovništvom u srednjem veku... koja je pripadala Milutinu (pa Dušanu pa familiji Dušanovog sestrića Dragaša/Konstantinovića, zajedno sa tzv.današnjom Makedonijom ) pominje se i kao vlasništvo Stefana Lazarevića, u godinama posle Kosovskog boja. Dosta skraćen citat iz knjige Miloslava Samardžića „Tajna Vukove reforme”,са стране 47 :

..Стефан је, очевим путем, наставио да обједињава растурено царство. Од Балшића је узео Зету, па је Србија поново имала велике луке Бар, Улцињ, Стари Град (Будву) и Дриваст код Скадра. Смрт му је прекинула акцију за повратак Котора, који су 1371. од Србије узели Млеци, и Скадра. На западу деспот је држао Сребреницу и друге важне босанске руднике, на југу је узео све земље Бранковића сем Скопља, док су се на истоку границе његове државе простирале до Ниша и једним појасом до надомак Средеца. Стефанова Србија била је по опсегу већа од државе Немањића
током целог XIII века.
О снази тадашње Србије сведочи податак да је српска војска још једном поразила Турке,убивши још једног султана, док је новог султана устоличио управо деспот Стефан. Бој се одиграо 5. јула 1413. године под Витошем код Средеца, на реци Искру.

У путописима М.Милојевића кроз Стару Србију (1871.)

Из наведеног дакле дознајемо ово: да је Београд даље истоку од дан. Видина у Браничеву и ближе Трнову граду под Балканом, а то и сведочи: да тај Београд и није Сингидунум стари, а дан: Београд наш; него је то дан. Белградчик у ст. Србији, коју млоге пропагандисте и незналице зову Бугарска, да је у правинцији Браничеву, коју је краљ Милутин дао са својом ћерком Недом као мираз, бугарском владаоцу. Браничево је цео простор, од Вида па овамо све до у пожаревачку нахију.
Да је ово одиста овако јемчи нам у свима старим споменицима то: што је св. Сава основао 11. епископију Бдинску, коју су доцнији преписаоци незнајући је преписивали Београдском и са овом помешали, а ми оваквих преписаоца старијих и немамо од пре 80 год. па може ли се овима веровати, нека каже наука и знање? Осим овог налази се подједнако и бдинских и београдских, на једним и истим спомоницима, епископија. Ми ћемо на свом месту навести и сам препис овога.

Сад наводимо још и то: што се око дан: Белградчика налазе развалине за које причају: да су биле потрикана; што народ то сав зна и прича; што слави славе; што се неодликује у језику од осталих Срба у ст. Србији, као ни у типу и обичаима, и што је белградска епискупија пренета у турски Шаркеј, или садањи Пирот, међутим видинска остала је опет у Видину, ако је он одиста стари Бдин, а не оне развалине на утоку Вида реке у Дунав, што је највероватније; јер градови, осим места и од река своја имена носе као: Прилеп од речице Десник и Десница од речице; Морава од Мораве, ит. д. Даље, што се и данас код развалина тако зване патрикане, налазе урвине св. Богородице, а при утоку Вида у Дунав код развалина старог Видина или Вдина — св. Николе са патриканом и т.д.

Sa Milojeviceve karte, iscrtane dve godine posle putopisa..na istoku su Kučevljani (Gudusca),Timočani i Braničevo (ne oko Požarevca kao što danas smanjuju, nego mnogo istočnije)
http://img10.imageshack.us/img10/7537/branichevoetnografska19.jpg

danasnji belogradčik
http://img16.imageshack.us/img16/1140/mapabugarskasrbija.jpg

Sećate se da Milojević pominje da je Rastko/Sava napravio episkopiju u Beogradu..tu se radi o Belogradčiku (danas bugarizovanom) a ne o našem glavnom gradu.. A naši istoričari sve Nemanjiće , pre Dušana, na silu uguravaju samo do linije Raška oblast i srušeni RAS, ne shvatajući nikako da se OPET radi o duplim terminima.

U Sofiji (Sredecu ) Ceo trg, skver, nosi ime Sv.Kralja 1903., i ranije i kasnije.. po crkvi, Milutinovoj zaduzbini
http://stara-sofia.com/svkralsquare.jpg

http://stara-sofia.com/svnedcol.jpg

Maleno mesto SRBICA u Raškoj, u vreme Rimljana prozvano Serdica, pa posle Rimljana opet Srbica
današnja Sofija..uokvirena je na etnografskoj karti Srbije iz 1873.godine

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/17/Velika_Srbija_Milosh.JPG/783px-Velika_Srbija_Mil osh.JPG

http://img12.imageshack.us/img12/5500/copyofvelikasrbijamilos.jpg

Setimo se i vremena cara Dušana
http://i39.tinypic.com/k4beok.jpg

Kao i čuvene rečenice
''Serblos Tryballos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo!'' Laonik Halkokondil
Срби Трибали, народ најстарији и највећи од свих народа, поуздано знам!

Varuna
(novinar)
12. јануар 2011. у 16.56
Moj prilog:

Што се тиче Бугара, непобитно произилази из сведочанстава Мојсеја од Хорене и Византинаца да је народ Словена био настањен још давно пре доласка стварних Бугара, тих татарских Скита, у Мезији, Тракији, Македонији, Епиру и Илирији.
Име Словена остало је овим метанастима у византијској историји наследно својствено, под којим касније досељени Срби и Хорвати по правилу нису били потврђени. Када су ови метанасти постепено и давно пре слома њихових татарских господара напустили паганство и када су Константин и Методије ради учвршћивања хришћанства код њих око 855. године издигли говорни језик простог народа у писани: тај језик није називан бугарски па ни српски, већ словенски, што се може свакако уверити из најстаријих рукописа.
Додуше, и ту је започело име господара, као некада код Роксалана Јазига (Јутунген, Јутунгаланен), а касније код Руса, да потискује име поданика (већ će Симеон 911-927. г. називао према Абулфарадшу кнез Бугара и Словена, не калуђер, већ архидански архиепископ - Theophylaktos, ученик Климента, написао је у Х веку

'' τό των Σθλοβενων είτουν Βουλγαρων γένος ''

и кроз цео средњи век звала се земља наизменично Бугарска и Склавинија); али сузбијао га је муком и није могло да се избрише још до данас. Бацимо поглед на стару историју Словена у Бугарској, Панонији и Горњој Мађарској, закључићемо да су тако далеко раздвојени племенски огранци географски и делом политички у VIII-IX веку по језику и обичајима још блиски.

Владавина Бугара се протезала на северу, не само према сумњивом анонимусу, бележнику краља Беле [Belae R. Notar.], већ и према сведочанствима доказаних византијских и франачких извора, над свим Словенима на десној обали Дунава до Драве, понекад и преко Драве на левој страни, преко низије до Тисе. На северозападу Мађарске су владали над тамошњим огранцима већином Словени, а у Горњој Паконији прави словенски кнежеви, делом франачки вазали.

Близина Бугара и Франака на Драви и Дунаву доводила је до честих сукоба господара и сталних померања граница; али географска повезаност Словена није била због тога сасвим разбијена, већ због Мађара, који су дошли око 897. године и населили се у средишту на Дунаву и Тиси. Ова историјска чињеница осветлила је историјску мисију и деловање Методија. Само на основу континуитета станишта мезијских, панонских и карпатских Словена и првобитне једнакости њихових говорних језика, разумљиво је истовремено деловање Методија у свим областима, као и брзо ширење грчке литургије у македонско-словенском преводу у Панонији и Словачкој. Ова првобитна једнакост језика као други доказ истоветности сада три одвојена народа, још данас је очита након хиљадугодишње раздвојености.

Познато је да је такозвани црквенословенски истовремено коришћен код Бугара, Словенаца и Словака. „Језик најстаријих славенских метанаста у Панонији, каже Копитар, на јужним и источним падинама норијских и јулијских Алпи, дуж река Саве, Драве, Муре, Рабе и др. између Кулпа и Дунава је црквено-славенски, још сада ближи него илирски (српски и далматински) - једна истина, у коју ће се уверити и непристрастан Илир ако једну исту реченицу верно преведе на пример најпре на такозвани хрватски или крањски, а затим на свој дијалект и ако оба превода, писана ћириличним писмом и ортографијом упореди са старословенским.” [Wien, Jahrb.1822. Bd. XVII].
Dr.Simo Veljača

Rimski i grcki istoricari Plinije i Ptolomej, koji su živeli u doba Hrista, pisali su o Srbima koji su živeli iza Dona u Sarmatiji. Otuda ih Rusi smatraju za svoje praroditelje. Reč Rus javlja se tek od devetog veka, pa Safarik u knjizi „Srbove v Rusku” tvrdi „da su Rusi ostatak onog srpskog ogranka koji se iselio na Balkan”.

Poljski istoricar dr Vaclav Macjejovski kaže: „Treba znati da su slovenska narecja u Bugarskoj i Srbiji stvorila staroslovenski crkveni jezik, a iz ovoga je postao ruski jezik”.
Simo Jelača
mandalina
(vila)
29. јануар 2011. у 23.17
Tema o rašanskom , srpskom plemenu Besa besednika

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/21/015304119/srpsko-pleme-besi.html?4
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Necklace?
.