Od svih keltskih jezika, živi su još samo irski i velšanski, škotskim se služi mali broj stanovnika zapadne Škotske. Kad je počelo potčinjavanje velšanske kulture engleskoj u 16. i 17. veku, kamrijski (velšanski) jezik počeo je da zamire i povlači se iz gradova. Kasnije je oživeo da bi danas Velšani imali univerzitete sa nastavom i na svom jeziku. To nije jednostavan jezik, najveći problem predstavljaju konsonantske i vokalne mutacije. Složenice su im posebna poslastica: gomila se reč na reč i dobije, recimo, naziv mesta u čijem imenu su sadržane sve njegove odlike - toliko krava, toliko svinja, i crkvica.

Ovo je bilo sa linka za NIN...stari tekstr iz 2001
No, žena je napisala knjigu, do sada je nije bilo na netu free download, možda se pojavila, zna li neko?

U istoj oblasti nalazi se grad Dun Sorvio, ili Sorbio dunum))

...nema sanse...kad bi „Freigeld”skocio u Savu,ova bi ga odmah ipljunula nazad...

Da ne zaboravimo i MIlosa Crnjanskog, koji je napisao elaborat o našim toponimima u danasnjoj ingliskoj.

Vidite šta sam nasla guglajuci:

Britansko ostrvo u praisatorijsko vreme bilo je kolonija Srbije(piše doduse Jugoslavije))

Iako se to čini neverovatno, već u praistorijsko doba bilo je veza, između Balkanskog poluostrva i britanskih ostrva. Na te veze prvi je skrenuo pažnju, u Engleskoj, prof. Gordon Childe.

Te veze, naročito je isticao, za vreme rata, biolog prof. Helden, sin čuvenog ministra vojnog iz prvog rata. Prof. Haldane bio je još ¡ poznatiji marksist, nego prof. Childe. U jednom svom popularno pisanom članku on je čak britanska ostrva obeležio kao „kolonije Jugoslavije“ u preistorijsko doba. Zbog te butade bio je jako kritikovan od najpoznatijeg arheologa Engleske, naÅ¡ih dana, gđe Jaquetta Hawkes, koja je žena čuvenog pisca, Pristley. Prof. Haldane napustio je Englesku, davÅ¡i jednu vrlo oÅ¡tru izjavu protiv svoje otadžbine. Sad se nalazi na jednom univerzitetu u Indiji.

Zajedničku kulturu Balkanskog poluostrva i britanskih ostrva, u preistorijsko doba, naročito je podvukao, u ozbiljnoj literaturi, irski arheolog, prof. MacAlister. Kao metropolu te kulture u preistorijsko doba označio je Vinču.
Čitaoca ovih redova najviÅ¡e je zanimala veza koja postoji između Balkana, i britanskih ostrva, za vreme Kelta. Uveren je da u preistorijsko doba postoje, vendske, substrate u stanovniÅ¡tvu britanskih ostrva. Ilirske je prvi naslutio, kao Å¡to je poznato, prof. Novotni.
Te ilirske veze, u preistorijskoj umetnosti, priznaje i pomenuta Jaquetta Hawkes, kao i poznati autoritet u arheologiji britanskoj, njen bivši muž, prof. Chrystopher Hawkes.
Kao i poznati arheolog Indije prof. Stuart Piggot.

Svi oni priznaju najranije, ilirske, tragove u preistorijskom dobu britanskih ostrva. Te veze imaju i svoju literarnu prošlost koja, u stvari, nije nova.
Već i nekoliko antičkih istoričara pominjalo je veze između britanskih ostrva i nekih, danas slavenskih, krajeva Evrope. Naročito Rusije.

Tacit, u svojoj knjizi o Germaniji, kaže, da je jezik, kojim se govori na obali Baltičkog mora, tamo gde stanuju Aesti, sličan jeziku kojim govore Britanci. A geograf Strabon nalazi da su institucije na britanskim ostrvima, slične samotračkim.
Čitalac ovih redova želi, u ovom svom prvom čitanju o tim vezama, samo toliko da upozori na VENDSKE tragove u preistorijskoj toponimiji britanskih ostrva.
Na toponimiju koja nesumnjivo seća na skitska, ilirska, vendska, imena mesta.

Kuriozitet je da su već hroničari srednjeg veka primetili to. Ti hroničari su zastupali tezu da je stanovniÅ¡tvo britanskih ostrva poreklom iz Skitije, danaÅ¡nje Rusije i sa Istoka. U takozvanoj Anglosaksonskoj Hronici, kaže se, da su preistorijski stanovnici britanskih ostrva poreklom iz Armenije. Isidor iz Sevilje, u VI veku kaže, da su preistorijski stanovnici Å*kotske, Picti doÅ¡li iz Skitije. Bede, u svojoj istoriji anglijskog naroda, i anglijske crkve, ponavlja Isidora. Kaže: Cente Pictorum de Scythia.

Ta teza se zastupala, sve do vremena kraljice Viktorije, u Engleskoj, i naučnoj i u popularnoj literaturi. Romantik Walter Scott zastao je pred istovetnim običajima gatanja iz plećke kod starih Å*kotlanđana i Afgana. Istoričar Pinkerton je verovao da su keltski sveÅ¡tenici, Druide, isto Å¡to i Bramini indijski. Robert Munro da su Å*koti bili Skiti.

Moderna arheologija, razume se, pre proÅ¡log rata, odbacila je sve te teze, kao legende. Te sličnosti su protumačene kao zbor legendarnih ostataka iz lingvističkih, eponimičnih, predanja, kod starih Å*kota, kod starih VelÅ¡ana i starih Iraca, ali ne kao arheoloÅ¡ka fakta.

Zanimljivo je, međutim, da je savremena arheologija u Engleskoj mnogo Å¡ta, iz tih teza, morala da ponovi, kao naučna fakta. Na primer tu tezu o vezama između preistorije britanskih ostrva i Skitije.

Za vreme proÅ¡log rata, na primer, ta nova zvezda engleske arheologije, pomenuta gđa Jaquetta Hawkes, u pitanju naseljavanja britanskih ostrva u preistorijsko doba, zastupa tezu imigracija iz Bretanje i Vandeje (Vandée) u Francuskoj. A za te doÅ¡ljake, izričito, kaže, da su bili, Veneti, i Iliri.

Милош Црњански
http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/mcrnjanski-veze_l.html

Миодраг Сладић- Келтски топоними у Тимочкој Крајини
http://www.scribd.com/doc/14427174/Miodrag-Sladic-Tragom-Ranih-Keltskih-Uticaja-Na-Prostoru-Timocke-Kraj ine

ako su kelti slični srbima ili isto sto mnogi tvrde zašto nisu dali neka slavenska imena gradovima kao singidunum i taurunum? pleme scordisci je bilo u bosni i od tud su krenuli ka sadasnjoj srbiji.Osnovali te gradove i tvrdjave,još uvjek imam neke drugarice iz srbije koji imaju keltsku mjesavinu i slavensku(i ne govore normalno da su to sve srbi).U bosni je malo veci procenat te genetike između još ilirske slovenske gotske,teutonske...

.
Srbi i Kelti potomci istog pradede

(Autor:Zoran Nikolić)

Genetska istraživanja kažu da, od svih evropskih naroda, najsličniju strukturu krvi imaju Srbi i Velšani. Naši preci su bili neobično bliski sa Keltima, koji su pradede mnogih današnjih naroda u Evropi. Štaviše, mnogi stručnjaci će reći da su se Kelti sa našeg podneblja stopili sa slovenskim narodom. Uostalom, srpska prestonica je grad koji ima višemilenijumsku istoriju, ali istina je jedna – sagradili su ga Kelti.
Beograd je prvi put bio „Grad Singa” (Singi Dun) koji je dugo posle rimskog osvajanja nosio romanizovano ime Singidunum. Kelti su se selili Evropom i naseljavali mnoge njene važne oblasti. I danas postoji Keltska unija, koja okuplja narode čije poreklo je sačuvano u obliku bliskom izvornom, a među njima se, pored pomenutih Velšana, izdvajaju Škoti, Irci, Bretonci, Gali...

FRULA I GAJDE – ZAJEDNIČKI INSTRUMENTI

Ovi neobični podaci govore da su Marko Kraljević i Asteriks bili rmpalije koje su „sišle sa istog kalupa”. Veseo, ali dobro „naoružan” naučnim potvrdama ove teze, za „Treće oko” govori poznati muzičar Aleksandar Petrović, poznatiji kao Aca Seltik, lider muzičke grupe „Ortodoks Kelts”. Kada je nedavno svom sinu Stefanu Vuku pokazao sliku slovenskog boga Peruna, mališan je odmah odgovorio: „Isti Asteriks”!
- Srbi i Kelti imaju više od 4.000 zajedničkih reči koje su ili potpuno iste, ili veoma podsećaju jedne na druge – počinje priču Aca Seltik. - U prestonici Velsa Kardifu, dugo je predavala slavistiku ugledna profesorka Ranka Kuić koja je strastveno proučavala ovaj fenomen. Ona je autor više od 5.000 strana studija o fenomenu „Srba kao Kelta”. Bila je zagovornik teze da smo narod istog porekla, odnosno, da u najmanju ruku potičemo iz istog korena.
Kelti, prema rečima našeg sagovornika, nisu nestali sa istorijske scene, već su se neki značajni njihovi delovi smešali sa našim stanovništvom. Primera radi, mi imamo planinu Taru, a svi irski kraljevi bili su krunisani na planini koja postoji u ovoj zemlji, a nosi isto ime! Mi svoje Užičane zovemo Ere, dok je staro, izvorno ime za Irsku takođe – Era...
Petrović se poziva i na tvrdnje Jovana Deretića, a kako tvrdi, sve je više onih koji se slažu sa njegovim mišljenjem da su Kelti samo deo slovenskog korpusa. Postoji mišljenje da su oni predstavljali jurišne jedinice, takozvanu „čeljad” u tadašnjim slovenskim vojnim formacijama. Prema Petrovićevim rečima, oni su sačinjavali prve slovenske „specijalne jedinice”.
- Da se vratimo muzici – nastavlja naš sagovornik. - Srpski nacionalni instrumenti su frula i gajde. Mada trubu danas tretiramo kao narodni instrument, ona na naše podneblje stiže tek u 19. veku. Sa harmonikom je slično. Sa druge strane, u Irskoj je ova tradicija identična. Tako se dešava da su kompletni melodijski sklopovi srpskog i irskog entosa isti ili slični u gotovo 70 odsto slučajeva! Triler, koji je svojstven našem melosu, gotovo na identičan način postoji u irskom, samo je drugačije pozicioniran u okviru kompozicije.

KORENI SU MNOGO DUBLJI...

Petrović je pratio istoriju i tradiciju oba naroda kojima se posvetio. Jednog, iz kojeg potiče, i drugog, sa kojim je bezmerno blizak. On kaže da u nauci danas postoje teze kako na genetskom nivou imamo zapisanu istovetnu informaciju o našem zajedničkom pretku, jer su se naša dva naroda na Balkanu spojila u jedan.
- Tako sam, na primer, u različitim keltskim izvorima pronašao podatke da se na beogradskoj Karaburmi nalazi najveće antičko keltsko groblje u Evropi. Čak su postojale i precizne karte koje to podvrđuju. Takođe, u Srbiji postoji legenda o četiri keltska konjanika koja su ujahala u planinu Juhor i nikada nisu izašla iz nje. Do pre nekoliko godina, ova priča je tretirana kao obična legenda. Međutim, predanje je dobilo potvrdu posle jedne hajke na lisice u ovom kraju. Kada su lisicu isterali iz jazbine, preplašena životinja iznela je u čeljustima deo uzengije, koja je bila sastavni deo opreme jednog od konjanika. Dabome, keltske... Arheolozi su uskoro imali naučnu potvrdu koja je jedno staro, narodno predanje pretočila u naučnu istinu.
Nedavno je kod Zrenjanina otkriveno nepoznato keltsko groblje. Prema informacijama našeg sagovornika, očekuje se da će ovo nalazište potvrditi da prisustvo ovog naroda kod nas potiče iz mnogo dublje prošlosti nego što zvanična nauka pretpostavlja.
- Istina može da bude samo jedna i do nje jednom moramo doći – zaključuje Petrović. - Mnogo je onih koji danas sasvim otvoreno govore kako su savremenu, modernu istoriju pisali Germani i da su nam „dali” mesto za koje misle da nam pripada. Mnogo je onih koji su danas okrenuti traženju prave istine i stvarnih korena našeg porekla.
Karakterom i običajima smo veoma slični Ircima. Petrović kaže da je to bezbroj puta osetio na ličnom primeru, družeći se sa različitim muzičarima keltskog porekla. Jedan njegov poznanik je iz Irske došao u Novi Sad, gde se oženio. Kada su ga pitali kako će se prilagoditi novim običajima i načinu života, ovaj je lakonski odgovorio: „Zašto bih se prilagođavao, vidite da smo svi isti”?!

AMBASADORKA LJUBAVI I POŠTOVANJA

Strastveni istraživač, Ranka Kuić, našla je zaista impresivne podatke i veze između našeg i velškog naroda. Mi ćemo koristiti ustaljene termine, mada je ona (sasvim ispravno) ovaj današnji deo Velike Britanije nazvala Vejlz. Nju su, na brojnim naučnim usavršavanjima i tokom kontakata sa meštanima nazvali Ranka – Velšanka.
U knjizi Crveno i belo, srpsko-keltske paralele iznosi nekoliko dirljivih, ali i neverovatnih podataka. Njihov jezik je, kako je zabeležila, izuzetno težak, i sada ga je u velikoj meri potisnuo engleski. Ipak, sačuvana je njihova drevna poezija koja uveliko podseća na naš kosovski ciklus. Njihovi junaci Kamri, uoči velike bitke sa Englezima u kojoj su brojčano potpuno podređeni, hrle u boj „za slobodu zlatnu, jer više vole carstvo nebesko”, a u isto se zaklinju i Lazarevi vitezovi. I jedni i drugi pre bitke prisustvuju večeri tokom koje polažu zakletvu knezu na vernost.
A Skordisci, keltsko pleme koje ima velike direktne veze baš sa Kamrima, pre oko dve hiljade godina osnovalo je prvo naselje na teritoriji današnjeg Beograda. Kuić je veoma ponosna i na, kako kaže, epohalno otkriće nadgrobnog spomenika u okolini Prizrena, gde su se na trodelnom natpisu našli istovremeno latinski, keltski i srpski zapisi! To je vreme iz doba Kelta, dakle od pre dva milenijuma, a jasno je čitljiva srpska reč „praotac”.
Skordisci su bili najčešće konjanici koji su jezdili našim planinama prema Delfima i odatle nazad, pa mnogi naši toponimi nose njihova imena. Pošto Velšani u svom starom jeziku koriste višesložne reči, ne možemo da odvojimo dovoljno mesta za precizno objašnjavanje svih pojmova, ali evo objašnjenja za neke od njih. Bagrdan (od reči koje se čitaju kao Bad-Gre-Din) znači „mnoštvo čopora konja i ljudi”, Juhor je „granična oblast sa jelenima”, mesto Kladovo na keltskom se čita kao Kladva, a ono je oznaka za groblje... Ovu tezu je gospođi Kuić potvrdio legendarni arheolog Dragoslav Srejović. Apatin je u prevodu „sinovljeva tvrđava”, Knin je „grad mladih”, Mislođin „grad štedljivih”, Negotin „tvrđava ratnog pohoda”, a Paraćin „otporna tvrđava”. U Škotskoj postoji reka Bojana, a naziv joj potiče od reči „boan” koja se odnosi na pleme Boi. Dunav je mogao da bude „reka boginje Danu”,
I u Velsu, na kamrijskom jeziku, za dostojanstvenika kažu „ban” isto kao i kod nas, naš i njihov „dim” su isti, reč „breg” se čita i piše na potpuno identičan način, naša „krv” je njihova „krav”... Kada u kamrijskom jeziku neko „skrene” kažu da je „dilead”, dok je kod nas „dileja”. Naša „dizgina” kod njih je „dizgvina”. Prilog „gore” ili „gornji” kod njih je samo „gor”, a „gunj” je „gun”. U Srbiju se tokom sumornih dana spušta magla, a u Velsu „maglad”. Palica im je „paled”, a gozba „gozb”. Reči za purpur potpuno su identične, a planeta im je „planed”. Iste reči koristimo i za rad, a i kod njih se dete, baš kao i kod nas – rodi.
Starom, kamrijskom jeziku i našem, srpskom, preti ista sudbina. Naši dedovi ne bi mogli da razumeju zašto smo izrekli stupidariju ako smo već transparetno bili na hepeningu odmah posle brifinga. Ili, zašto smo umesto zdravorazumskog odgovora očekivali nekakav respons?
Da li su Srbima i Kamrima nestajanje i stapanje u nekakav moderni svet koji će pričati samo jednim jezikom zajednički usud?

EKSPERIMENT

Redakcija Naučnog programa Televizije Beograd obratila se svojevremno Ranki Kuić sa molbom da im protumači nazive nekih mesta u Srbiji na kojima su arheolozi upravo pronašli ostatke keltske materijalne kulture.
- Zamolila sam da mi ne kažu šta su pronašli, a ja ću proučiti nazive tih mesta i reći im šta bi, na osnovu njihovih imena, takvi toponimi mogli da predstavljaju – zabeležila je Kuić. - Tražili su da im objasnim upravo reči Bagrdan, Juhor i Blagotin. Rekoh, Bagrdan predstavlja mnoštvo čopora konja i ljudi, Juhor je granična oblast sa jelenima, a Blagotin bi trebalo da se nalazi ispod predvodnikove tvrđave.
Kolege iz televizije bile su bukvalno zaprepašćene. Jer, nedugo pre toga, arheolozi su im javili kako su u oblastima koje proučavaju našli predmete koji ukazuju na veliki broj konja i ljudi, vođinu tvrđavu i neku vrstu granične oblasti u kojoj su, očigledno, živeli jeleni!

POTOMCI

Od Kelta koji su se selili kroz Evropu nastali su Bohemi i Moravci u Češkoj, Belovuci u Nemačkoj, Lombardi u Italiji, Belgi, Bretonci, Irci, Velšani, Škoti...

SVETI PATRIK

Kao lider muzičke grupe „Ortodoks kelts” Petrović je imao sijaset neobičnih kontakata, ali jedan ga je posebno obradovao kada je nedavno dobio elektronsku poštu iz Sjedinjenih Američkih Država. Javio mu se jedan poštovalac koji je deo irske pravoslavne populacije.
Tako mu je i napisao: „Ja sam pravoslavac. I ja sam Kelt!”

Keltoi- grcka reč za svetlokosi, beli narod
Murga- srpski izraz za kalajisane..crni dud ili murgavi dud radja murve