http://www.starisloveni.com/Koledo.html
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Сварог
http://www.starisloveni.com /Svarozic.html
Reklo bi se da smo mi Srbi potpuno zaboravili religiju svojih davnih predaka preuzimajuci Hrišćanstvo i da je nasa kultura vezana iskljucivo za Hrišćanstvo iako smo prošli kroz jedan dug period ateizma.
Na mene je pravoslavlje proslost iako je ostavilo dubok trag. Price iz biblije ili o Grckim bogovima su bajke za duhovne bogalje, bar ja tako mislim, a svako ima pravo da misli šta hoće.
Evo šta misle neki:
1.
Bog je Srbin, praroditelj i predak svih Srba. Ne neki tamo orijentalni hermafroditni Adam iz čijeg je rebra semitski bog izvadio Evu (danas bi rekli klonirao), nego direktni predak. Kada shvatimo da potičemo od bogova od kojih vodimo krvno poreklo, onda ćemo razvejati iluzije u koje nas je uokvirila starozavetna civilizacija suštinski strana Slovenima, Srbima, Indoevropljanima uopšte. Poštujem pravoslavlje, ali sa tog stajališta ja sam ateista. Sa stajališta paganizma, ja sam verujući čovek. Problem je što nema više te tradicije, ali ostali su mitovi, legende. Znam da je teško a i neprirodno to sada oživljavati, ali bilo bi još gluplje s nipodaštavanjem gledati na drevnu veru srpsku i slovensku. Uostalom, pogledajte šta su semitski bogovi učinili Slovenima, konkretno Srbima na Balkanu. Da nije bilo te zlosrećne istorije, uticaja iz Vizantije i Rima, kasnije Osmanlija, danas bi zaista teško bilo povući liniju između pojmova „Srbin”, „Hrvat”, „Bošnjak”, „Makedonac”, „Crnogorac”... Uvezena religija koja vadi oči i izbija zube (oko za oko, zub za zub), tragično je podelila jedan narod na fonu metastaze bizarnih razlika.
2.
У паганизам се убрајају све религије које нису монотеистичке и не потичу од Аврамовске вере.
Словенски паганизам је од свих европских паганизама био некако најхуманији, није имао култ жртвоприношења људи( мада су неки злочести Немци касније управо то приписивали словенском паганизму) , био је везан за земљорадњу , за природу највише, било је ипак и божанстава рата , као и код свих тадашњих народа, али нису била хтонска божанства.
Мора се ипак рећи да су многи Хришћански писци често преувеличавали „зло” пагана, што наравно неискључује њихова зла дела, било их је, па чак и код Словена у односу на Хришћане.
Још у стара времена нека Словенска племена су долазила у додир са Хришћанима, неки су упијали Хришћанско учење а неки су му се супротстављали, нарочито тамо где је Хришћанство на силу наметано и углавном значило уједно и језичку( националну) асимилацију , као што је био случај код јадне наше браће западних Срба којима су Немци у име Хришћанства уништили државу а њих буквално десетковали и асимиловали.
Тако да је од некада моћне државе Бојке остало парченце које се данас зове Лужица и по том региону и ти Србљи тамо се зову Лужички Срби.
Истина је да су се они дуго опирали Хришћанству јер је оно за њих значило асимилацију и уништење.
Међутим то је заиста редак случај и најдрастичнији злоупотребе Хришћанства у односу на паганске народе.
На истоку , где је утицај Византије доминирао , није бивало тих насилних асимилација и покрштавања, неки делови нашег Српског народа на Балкану су баш дуго остали некрштени иако у сред Византије, тако на пример уочи појаве Немањића ми имамо државу кој се зове -ни мање ни више него ПАГАНИЈА.
Чак шта више Словени већински добровољно прелазе у Хришћанство грчког типа , нешто из државотворних разлога, нешто као прелазак на виши степен цивилизацијски и културни( писмо, комуникације, разрађен теолошки систе на високом философском нивоу,итд) .
У сваком случају Хришћанство је утицало на паганске народе , ваздижући их на виши духовни и цивилизацијски ниво, али су и ти пагански народи утицали на Хришћанство , тако није случајно да се баш у Германским народима јавља протестантизам, као одраз немачког германског практичног начина размишљања(рационализма) , а опет да се најдуже римокатолицизам задржао код Романских народа , и с треће стране да је православно Хришћанство нашло упориште највише у источној европи код Словенских народа у већини( само Руса је најзначајнији број у православном Хришћанству а ту су и остали словенски народи) .
У сваком случају Хришћанство је утицало на паганске народе , ваздижући их на виши духовни и цивилизацијски ниво, али су и ти пагански народи утицали на Хришћанство , тако није случајно да се баш у Германским народима јавља протестантизам, као одраз немачког германског практичног начина размишљања(рационализма) , а опет да се најдуже римокатолицизам задржао код Романских народа , и с треће стране да је православно Хришћанство нашло упориште највише у источној европи код Словенских народа у већини( само Руса је најзначајнији број у православном Хришћанству а ту су и остали словенски народи) .
Словенски народи су ипак у већини православно Хришћански, најмањи њихов део припада протестантизму, екстремно мали исламу, а средишњи део римокатолицизму.
На неки начин одлике народне , генетика, дух народа, традиција предхришћанска утицала је и на савремено формирање ове три конфесије у Хришћанству.
Такво је Хришћанство Европско и оно је у глобалу Хришћанство Германа , Романа и Словена (и других мањих народа) .
Свакако да је предхришћанска историја ових народа одиграла значајну улогу.
А то је историја паганизма.
Неки елементи традиције којима су корени још у паганско време наставили су да постоје и касније у христијанизованим ( или исламизованим) народима.
Неки елементи тог паганског наслеђа су толико различити међу народима да значајно утичу на њихово међусобно разликовање, а неки су им опет невероватно заједнички/истоветни.
Тако на пример бадњак пале и Срби православни Хришћани поводом рођења Христовог, али га пале и муслимански Иранци поводом рођења Мухамедовог.
Заправо Бадњак је оно што су они као аријевски народ из стар историје унели са собом у нову историју, само се смисао бадњака изменио.
Историја европских народа од Христа па на овамо утемељује ове народе у једној култури , која потиче од једног култа а који је Хришћански култ.
Сва дакле савремена еврпска култура је Хришћанска култура и сва је у знаку Хришћанства, чак иако смо прошли као таква култура кроз свој период антитезе ( по Хегелу) која је започела западноевропском засебном културом а достигла свој врхунац у хуманизму и ренесанси и француској револуцији.
