Sorabistika, studij lužičkosrpske kulture i jezika, jedan je od najneobičnijih i najređih studija na svetu. Ako želite da studirate ovaj neobični predmet, to možete učiniti jedino u Lajpcigu. Trenutno ima 30 studenata.


Ova studijska grupa postoji još od vremena Nemačke Demokratske Republike kada je lužičkosrpski jezik po prvi put dobio status službenog jezika. I danas se taj jezik uči u školama, pa zbog toga škole traže nove učitelje. Veliki broj studenata pripada lužičkosrpskoj manjini - dolaze iz pokrajine Gornje Lužice na severoistoku Nemačke. No ima i stranaca; oni uglavnom dolaze sa slovenskih prostora, ali i iz Japana i SAD-a. Na Fakultet u Lajpcigu dolaze kako bi se upoznali s lužičkosrpskom kulturom, jezikom i običajima.



Slovenska grupa jezika



U malom amfiteatru Fakulteta u Lajpcigu sedi petoro studenata. Uče jedan od zapadno-slovenskih jezika – lužičko-srpski jezik. Među njima je i student iz Poljske, Jakub Sokol koji je u Lajpcigu već jednu godinu. „Jako sam se iznenadio kada sam čuo da u Nemačkoj još ima Lužičkih Srba. To su moja lužička braća i sestre, s kojima mogu i da popričam; njihov jezik, kao i poljski, spada u grupu slovenskih jezika. Mislim da su lužičkosrpski jezik i kultura vrlo zanimljivi. Zbog toga, godinu dana, ovde studiram sorabistiku”, objašnjava Jakub. On je jedan od 30 studenata sorabistike.



Većina je odabrala nastavnički smer. Mnogi su po nacionalnosti Lužičani i po završetku studija žele da se vrate u svoj rodni kraj, Lužicu. Jakubu Sokolu posebno se dopada atmosfera na Fakultetu. Kaže da su svi veoma ljubazni, da su ga srdačno primili ali i da na raspolaganju ima dovoljno materijala za učenje.



Bogatstvo lužičke kulturne baštine



Nakon samo nekoliko meseci Jakub je savladao lužički jezik i sada ga govori gotovo bez greške. Namerava da piše i diplomski rad o Lužičkim Srbima, jer je oduševljen životom ove manjine u Nemačkoj. Oduševljen je bogatstvom tradicije, običaja i narodnih nošnji. Smatra da se kod ostalih slovenskih naroda to nije održalo u tolikoj meri. „Kod Lužičana to je sve još veoma živo. Naravno njihov jezik, ali i vera. Većina Lužičana su katolici i zbog toga su svi međusobno tako povezani. Za mene je sve to vrlo zanimljivo. Ovde, na licu mesta, mogu da posmatram i osetim ovu kulturu”, kaže Jakub.



Pored njega na predavanju o gramatici sedi Marijana Koliova. Ona zapravo studira nemački i slovački u Bratislavi. Ipak, kao i Jakub, i ona će na Fakultetu u Leipzigu ostati godinu dana. Zajedno uče jezik koji je vrlo blizak slovačkom. Marijana doduše kaže da ne razume baš sve, ali da sigurno razume između 60 i 70 posto.



Sorabistika kao germanistika



Hajnc Rihter je docent na Fakultetu u Lajpcigu. On kaže da studij sorabistike ne obuhvata samo jezik; na prvom mestu je naučni rad, jer lužička kultura nije samo „šareni folklor”.



„Naš studij sorabistike isti je kao i bilo koji drugi filološki studij. Studenti uče o jeziku, književnosti i kulturi. Moraju da uče jezik na isti način kao što recimo germanisti uče nemački; imaju ispite. Dakle, to je studij koji zahteva puno rada i čitanja stručne literature. Tako je i sa našim lužičkim narodom. Mi smo sasvim normalan narod sa svim problemima, patnjama, radostima i običajima koje ima svaki narod. Naša kultura nije samo pesma, narodne nošnje i ples”, objašnjava Rihter.