Etrorci su srbi
Kada se pročita ovakav naslov, obično se jave nesrbi ili „liberali” da se smeju ovakvim „Deretićevskim
provalama”. Međutim, ako iznesemo činjenice ovim redosledom, onda im osmeh vrlo brzo pada sa lica:
1. Etrurci su sebe nazivali RASENI, odnosno Rašani (Ras je drevni srpski grad, a Rasina i Raška su
reke koje protiču tim krajem). U biti, drugo etničko ime za naše Srbe i jeste Rasen (Rašan), što znači
„čovek sa reke Raške”, dok je ime Srbin sinonim za „sarabotnika”, „rođaka”, „saborca”, odnosno,
izvorno „srkača majčinog mleka”, kako kažu neki ruski slavisti, što je inače pravo i najstarije naše
etničko ime.
2. Pokrajina u Italiji gde su nekada živeli Raseni danas se zove Toskana (pleme Toske su danas
većinom Albanci, i svi su potomci Srba, a uz samu reku Rasinu žive i dan danas Srbi koji se prezivaju
Toskići). Istočno od Toskane nalazi se predeo nazvan Arezzo gde i danas postoji gradić koji se zove
Rassina, isto kao i naša reka. Samo 40 km istočnije može se pronaći gradić koji se zove Sorbano. Niti
jedno, niti drugo ime naselja ništa ne znači u italijanskom jeziku. Sve zajedno odlično se slaže sa
„Dalimilovom hronikom” i „Srbima do Rima”, a zaista 70 km istočno od Rima se takođe nalazi gradić po
imenu Sorbo. Jan Kollar će napisati: „Jméno Raseni, Rascia nepochybně do Etrurie tak se děděním od
ohňoctivých praotců dostalo, jako i do Illyricum a do Serbie, kde též království a krajina Rascia,
Rasciana a řeka Rasa Raska. Dosti na tom, že nejen kořen raz ras, ale i všecky formy, ve kterých se
toto jméno v Etrurii i v Alpech ukazuje, čistě slavjanské jsou, jmenovitě koncovky en ena ka, Razen,
Razena, Raska, a s předložkou po Po-rsena.”
3. Gde god se nalaze etnonimi koji u sebi poseduju osnovu „Ras”, pojavljuje se i „Sorb”. Primer: čak
30-tak naselja u Švedskoj i danas nosi ime „Sorby”, a uz njih i dva sa imenom „Rasa”. Poznato je da su
Sloveni naseljavali te predele pre Germana, a na ostrvu Rigen (Rujan) postojao je grad Arkona, u
kojem je bio Svantevidov hram. Naime, dok su Rimljani potukli svoje učitelje Rasene, velika masa njih
je krenula ka severu Evrope, gde su osnovali nova naselja. Ostrvo Rujan upravo su opustošili Danci o
čemu piše Saks Gramatik. Rimljani su sve preostale Rasene koji nisu pobegli, porobili i od tada je ime
Serb kod njih sinonim za roba (serbule=opanci, odelo robova), tako da će kasnije često dolaziti do
zabune o poreklu našeg imena, koje je najstarije u Evropi.
4. Ostaci Rasena (Sorba) na severu danas su Lužički Srbi, koje Germani kroz istoriju nazivaju
Vendima, Vindima, Venetima. Venecija (Venetia) upravo vodi ime po Srbima koji su je naseljavali, kao i
celu severnu Italiju još u srednjem veku. Danas su ti Srbi stopljeni u Italijane. O tome postoji zaista
mnoštvo dokaza, a ko ima vremena može da čita o tome na stranicama Padovskog univerziteta, s tim
što oni ne žele da govore o Srbima u Italiji, nego o „Slovenima”, iako smo videli da se oduvek radilo o
Rašanima i Srbima, koje su Germani nazivali Venetima, Vendima, Vindima (to dolazi od sanskritske reči
„Ve(n)de”, po čemu su Srbi uticali na njihovo sastavljanje. Naime u Rg-Vedama pominje se takođe i naš
rodonačelnik, Srbinda, demonski ratnik.). Georg Krigač je 1675. godine objavio delo De Serbis,
Vendorum natione vulgo dictis Die Venden („Srbi, Vendska nacija, narodno nazvana Vendi”), koje je
dokaz, da i pored uobičajenog nemačkog naziva Vendi, polabski Srbi nisu nikad izgubili svoje izvorno
narodno ime. Andreas Tharæus će napisati delo u kojem se navodi: „...Von welchem wort Sarmata oder
Sauromata das wortlein Sarbi her entsprossen ist. Das ist den nun gar eigentlich das wortlein Sarbi,
denn also werden die Wenden heutiges tages in ihrer scprache genannt, und Sarsska Reetz heisst
Wendische sprache...” („Od reči Sarmata ili Sauromata, reč Sarbi vodi poreklo. U stvari reč Sarbi, je u
današnjim danima Vendi, kako se na njihovom jeziku kaže. A srpska reč se naziva vendski jezik.” ). Šta
reći više? Na ovim adresama padovskog univerziteta može se pročitati sve o tome da su Etrurci, tj.
Rašani bili Sloveni, Veneti, Sarmati, dakle Srbi:
http://147.162.119.1:8081/resianica/biblstud.do
5. Nadalje, moguće je da su upravo Vikinzi koji su pokorili Ruse, dali njima ime po uzoru na Rase,
Rasene, koje su sretali i borili se protiv njih na severu Evrope. Oko 980. Hebrejski anonimus piše u
južnoj Italiji delo „Iosippon” ( ןוףףסוי ), u kojem govoreći o narodima koji naseljavaju prostor od Venecije
do Baltika, pominje i Srbe ( ןיברװמ = Swrbjn). U Istri postoji reka Raša koja se nazivala nekoć i Arsa
(setimo se pokrajine Arezzo u Italiji), o čemu će više reči biti u drugom topicu kojeg nameravam da
pokrenem, a tiče se iskonske srpske zemlje, odakle smo svi potekli.
