Moram da otvorim novu temu jer će se izgubiti informacija na nekoj staroj temi...Jednu knjigu Vam toplo preporučujem..
АНђЕЛИЈА СТАНЧИЋ-СПАЈИЋЕВА
НАЈСТАРИЈИ ЈЕЗИК БИБЛИЈЕ
или
ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХ КУЛТУРНИХ НАРОДА
БЕОГРАД
ШТАМПАРИЈА «СЛОГА» КРАЉА МИЛАНА 56. — ТЕЛЕФОН 58-76.
1929
Репринт зд. из 1929. год.
- Београд : „Мирослав”, 1994 (Београд : Космос)
Нема ништа сакривено,
што се неће открити;
ни тајно, што се неће
дознати.
Стари и Нови Завет.
Iz predgovora izdavača:
Занимљив је и сам начин како смо дошли до ове одлуке. Могли бисмо рећи да је то почело крајем јуна на промоцији књиге Срби... народ најстарији Олге Луковић-Пјановић. Тада нам је господин Војислав Хаџи-Девић показао једну, за нас, необичну географску карту. То је била савремена туристичка карта Синајског полуострва. Необичност те карте је била у томе што су се у близини Мојсијеве горе налазиле и планине са именима Српска. гора, Гора. Банат, затим реке са именима Мир, Вир-ас итд. У разговору који је потом уследио расправљали смо о пореклу тих имена. И још једном смо се уверили у оправданост покретања питања о пореклу и кретању српског народа током историје
Kratki citati iz knjige:
Сири (Сирви?) су по Библији, најстарије име народа.
Овца, коју је А-вел принео на жртву била је сирска.. Те овце имале су завијене рогове, обешене уши и дебео реп.
На стр. 74. I. Књиге Моше стоји: ,И беше на целој земљи један језик и једнаке речи„. А тај један језик кад је био и једнаке речи чије су биле?
Наш историчар Раић рече: Беше једно племе српско, које је ”ведало„ т.ј. видело, учено било т.ј. знало читати и писати.
Тајна вечера Христова, потврђује «подизање», ломљење хлеба с вином, као при слављењу Домаћих Богова.
Да је наш језик још и онда био у тој земљи и ако можда већ нешто више измењен, измешан, сведочи и ова реч: Из-Кариотски. Јуда је био из Кариота — као и Из-Раил. Предлог из овде се употребљавао.
Но још боље нам сведоче саме речи Христове на крсту изговорене: Или, Или, лима завахтани? Боже мој, Боже мој зашто си ме оставио? Тачно је овако Илија, Илија ли мја забвахта? Илија, Илија, заборави ли ме?
Још се мора рећи, да многи преводи Св. Писма нису добри. Тако у руској Библији наћи ће се н. пр. реч Олдо הרלה преведено као Олдамо а тако и друга многа имена. Реч Го-сен преведено као
о д л о
Ге-сем и ако у тексту та реч има на крају слово н. Вет-Ил, а у тексту Вит-Ил. То су само мали примери
Ја сам свуда употребљавала ”македонски дијалект„ јер се још тамо задржали наши најстарији изрази у језику а и многи стари обичаји. Али ти стари изрази чули су се до још пре педесет година и у северним деловима Србије а без сумње и по осталим крајевима. Н.пр. кад се о покладама обеси ољуштено јаје, о конац, који је утврђен за греду таванице или на пруту, при љуљању конца, ко први устима дохвати јаје, загризе, каже се: ламка. Исто тако беху и код нас називи за суве цепке дрва (сушене на гредама, мало у диму). чиралуци, звани сад задржано само у Македонији (коју народ наш чешће зове: Малцедонија, данија). По Срему и осталим севернијим крајевима чули смо често од наших матера реч: ”Тако си не-арна„. Реч избугарити, прометнути, чула се и по другим крајевима осим Македоније (нарочито у Грчкој Македонији се чује та реч: избугарило се цвеће, избугарио се кукуруз). Тако се чује у Црној Гори ”бугарити„ т.ј. окренути песму на жалост, бугар-кабаница, окренута кабаница натрашке (кожом постављена), бугар Морава, која окреће, мења свој ток и т.д. Назив Мачва значи Мочва(р) и т.д. У Поцерини и Мачви задржао се стари назнв за змије: лазарице (плазе) и исти је обичај, да се оне у очи Ђурђева плаше по кућама лупом у гвожђурију уз говор стихова, као и у Македонији, само с неком разликом.
Сад да споменемо остатке наших имена, нашег језика у најближој околини. Зар Олимп неће бити Илимп, са својим у близини градом Србицом? Некадашњи град Илијон и све што је с њим у вези? Варош Ел-басан значи Божји град. Зар то није исто Ил-васан?
Учени људи, који добро познају наш језик а уз кључ, који изнесох у овом спису, могу наћи још у Библији доста наших речи, па и реченица и ако нас од прапочетка те наше писмености и културе деле многе хиљаде година. По јеврејском рачуну сад смо у шестој хиљади година а по словенском у осмој хиљади. Може томе бити и више, ко ће ту старину сада проверити?
А име Ебрис סירבע, Ибрис, читајући слева на десно јесте у најширем обиму најстарије и
с и р б е
и заједничко име наше и њихово.
И ми поносно дижемо тешку завесу прадавне прошлости и гледамо у духу величанствену слику свог просвећеног народа и с правом кажемо: да је српски језик:
Најстарији језик Библије, и да је српски народ:
Један од најстаријих културних народа.
itd...itd
http://www.scribd.com/doc/16683056/-
”