Тога сунчаног 29 септембра 1991 подрхтало је тло око Бјеловара,,,велика печурка из подручја Беденика, где се налазило складиште муниције и експлозивних средстава, вијала се високо у небо..то је био војнички одговор официра часне речи, припадника ЈНА, мајора Милана Тепића, усташком Бјеловару који је пожелео српске крви.
Од Гудовца и клања Срба 1941 није било таквог шовинистичког заноса и вапијења за испијањем српске крви као тог септембарског дана,,заробљене припаднике ЈНА, посебно припаднике резервног састава убијали су у нетом освојеној касарни Војновићћ,,лично је ЈУре Шимић, прва политичка величина Бјеловара отворио шлиц и мокрио по убијеним припадницима ЈНА, мајорима Васићу и Јовановићу,,,ПРАВИ БЈЕЛОВАРСКИ ИЗДАНАК ПОЛИТИЧАРА,,НА ПОНОС ПРВОМ ГЛАВНОМ ГРАДУ НДХАЗИЈЕ ЈОШ ИЗ 1941..а она је након неуспешних позива мајору Тепићу да усташким снагама преда складиште у Бјеловару стиао одговор,,,херој Тепић послао је у небеске висине стољетне храстове беденичке шуме и заједно са њима неутврдив број усташке гамади која је наоружана до зуба желела улетити у складиште и развлачити плијен...слава ти вјечна Милане Тепићу,,више си учинио у одбрани усташије него сви остали припадници тадашње Пете војне области који су редом предавали усташком режиму касарне и објекте у Вараждину, Копривници, Вировитици, Дарувару итд...итд...