1821. godine u delu 'Historish-Topographische Beschereibung von Bosnien und Serbien mit besondrer Hinsicht auf die neuesten Zeiten mit einer Karte, Wien 1821', pisac (od strane 52) Ilirima posvecuje neka veoma značajna zapazanja pod naslovom 'Geshichte von Bosnien und Serbien'.

...'Stanovnici, kaže on, koji danas nastanjuju kraljevine Bosne i Srbije vode poreklo od jednog od najstarijih naroda, naime od starih Ilira. Njihovu duboku straost - kaže pisac - potvrdjuje i cinjenica da su pojedina plamena ovog naroda kao saveznici Grka ucestvovali u Trojanskom ratu, a borila su se i protiv Persijanaca i Rimljana. Vremenom su Rimljani pokorili ilirska plemena i pokrajine. U doba TRajana Iliriji su prikljucene Trakija i Dakija sve do Karpatskih planina, a zatim je rimska vlast proširena sve do Crnog mora.

Za vreme cara Konstantina - prica dalje pisac - obrazovana je posebna Ilirska prefektura sa dve dijeceze, makedonskom i dackom, i 17 provincija. Tokom vremena ilirski narodi su se sirili i preko teritorije Sarmata i Geta, i prema severu doprli čak do Nove Zemlje, sve do blizu severnog pola.

Kad su ih klimatske i druge okolnosti primorale da napuste ove krajeve sa surovom klimom, ilirska plemena su se vracala na jug sjedinjujuci se sa srodnim ilirskim plemenima ciji stanovnici nisu napustali svoja stara stanista.

Zanimljivo je da hronicar ovih dogadjanja istice da pri povratku nije uopste dolazilo do nasilnog premestanja i da niko od Ilira nije proterivan niti je istrebljivan.''

(iz teksta R.Novakovic, Nepoznati Crnjanski - drevni Srbi na britanskom tlu, Beograd 1997, 111.)