Heheh, znam ja ovo o „ludom Milošu” što kažu Bugari.Kad bi Blgari priznali Milojevicevo znanje, morali bi da vrate 80 posto svoje današnje zemlje Srbima, tu je problem sa Blgarima. Znaš poslovicu iz Pirota?-„zeleno kuće i pošten blgarin- to ne postoji”
Što se wikipedie tiče, ja nemam lično vremena da pišem tamo, ali znam da ima ljudi koji ispravljaju ovakve greške i trude se. Ta je enciklopedija kao glasanje sms porukama na medijima- brojniji nadjačavaju.
Naravno da nije sve na wiki pogrrešno-ja otvaram često za biljke, ptice i slično..te opšte stvari..A kad otvorim jednu temu, otvorim i na svim jezicima tu istu temu (na wiki)i to onda vise lici na forum nego na zeljenu enciklopediju..No, istorijske teme uvek treba obazrivo citati i koristiti wikipediju samo kao polaznu stanicu i to sa puno rezerve.Da ne ispadne kao u narodnoj poslovici „i na tarabu piše p..ka, pa ne ides da je j.b.š”..
No, to važi za sve. Uvalili su nam Porfirogenita u svakojakim prevodima, evo hiljadu godina još nije izašla prava istina zbog svakojakih falsifikata i manipulacija.I slične stvari.
No najbitnije, ti se ipak nasao ovaj lik i nadam se da ćeš procitati .Meni je Milojevicev stil izuzetno tezak, duge recenice, mnogo skracenica, mnogo starih naziva, ali otvaram deo po deo pa čitam na „parcice”..
I sad na stranu wiki-tekstovi. evo još malo o Milojevicu..Austrougarska vlada je ucenila našeg Obrenovića- ne daju pare za gradnju pruge ako ne zabrani Milojeviceve knjige. I tako bi.
To se govorilo na Tv Košava, ima snimak ovde
http://www.bozidar.ru/kosava2.html
Стигавши из тек ослобођене Србије у Петроград да студира права, упоредо је уписао и историју и етнологију, при том научивши све главне европске језике и многе старе. Ретко даровит и довољно учен да доноси утемељене закључке, први је озбиљно почео истраживати нашу старину.
Андрија Вујовић
ТАЈНА И ЗАБРАНА ЗВАНА МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ
http://www.scribd.com/doc/4594371/-
Miloš S. Milojević je umro iznenada 1897. godine. Istraživači njegovog života i rada, doduše oni koji uporno tragaju za njegovom zaostavštinom, pominju kao mogućnost da je Milojević - otrovan
Iza ovog naučnika koji je živeo u devetnaestom veku zvanično je ostalo malo dela, ali pristalice njegove teorije i pobornici njegovog rada govore o sanducima zaostavštine i hiljadama stranicama u rukopisu. Činjenica je da posle smrti njegovu rukopisnu zaostavštinu nije prihvatila nijedna srpska ustanova. Ostalo je zabeleženo da se na tavanu Prvostepenog suda Okruga beogradskog, posle oslobođenja 1918. godine, nalazio pun sanduk Milojevićevih rukopisa. Oni koji tragaju za njegovom zaostavštinom tvrde da je na tom tavanu bilo čak sedamnaest takvih sanduka sa rukopisima i ličnim stvarima.
http://www.politika.rs/ilustro/2152/5.htm
