Гледам данас епизоду нашег документарца Via militaris.
Епизода посвећена ослобођењу Грка од турске окупације.

Грци су имали три национална покрета:

1) ФИЛХЕЛЕНЕ (Заговарали су повратак вредностима античке Грчке)
2) ФАНАРИОТЕ (Византисти на челу са цариградским патријархом)
3) ХЕТЕРИЈУ (без јасне идеологије)

Ови први су најзаслужнији за ослобођење и победу у рату, а ови други су најзаслужнији за то што су Грци врло мало страдали под Турцима, али су зато фанариоти немилосрдно уништавали Словене, углавном Србе, између осталог Први српски устанак је саботирао фанариот београдски владика Леонтије.

Зашто српска елита није више етнофилска, зашто им је важнији лажни сјај Византије од српских народних песама и обичаја? А видимо да су и сами Грци кроз филхеленизам неговали одбојност према Византији. Најприближнији грчким филхеленима код Срба били су Пашићеви радикали.

„Нико не уноси радикализам у наш народ однекуд са стране. Напротив, он ниче из обичајног права, из целокупне друштвене стварности Србије. И пре свега он ниче из српске породичне задруге... корен српског радикализма лежи у самом народу, у његовим правним појмовима и обичајима. Иза фасаде писаног устава у нашем народу увек постоји неписани устав, заснован на обичају, који мора бити фундамент оног – званичног.”

„Српски радикализам”,
Одјек, 7. мај 1889.

„У српском народу има толико добрих и здравих установа и обичаја да би их требало само чувати и допуњавати оним дивним установама које се налазе у руском и осталим словенским племенима, а са Запада узимати само техничка знања и науку и користити се њима у славјано-српском духу”

Никола Пашић