Дискусије : Историја

Коментар
Дуго кретање између клања и орања
FauxPas
(nemasevremena)
02. јул 2009. у 16.28
Национализам судњег дана

Академик Милорад Екмечић у Политици: Политика стварања синтетичких нација није више теоријска мистификација, него реалност од које нас боли глава.

Недавно је у издању Завода за уџбенике из Београда објављена књига која ће, ван сваке сумње, изазвати полемике међу историчарима. Реч је о историји Срба у Новом веку од 1492. до 1992. године, под насловом Дуго кретање између клања и орања, а аутор је академик Милорад Екмечић. Дело нашег познатог историчара на нови начин отвара неке од тема око којих су се научници углавном спорили: однос према нацији, према Гарашанину, према утицајима великих сила на историју Србије, према цифрама у Јасеновцу, према панисламизму, улози Тита у стварању Југославије после Другог светског рата и његовој заоставштини

У целости преносимо интервју нашег Милорада са којим је разговарала Анђелка Цвијић а Политика већим делом објавила у Културном додатку 5. маја 2007. године.

Како се појам нације развијао у српској заједници? Како се схвата данас, и да ли му прети опасност од мистификација?

Од времена Херодота се нација узима као заједница посебног језика, обичаја и државе. У мојој књизи сам цитирао Константина Филозофа да је Стефан Лазаревић из престонице Београда (до 1427) владао земљом Срба од Далмације до Дакије. Гундулић је ту границу у XVII веку протегао све до Дубровника, са Србијом, Босном и целом Херцеговином. На крају моје књиге су донесене границе српског језика од Бара до Копра, по Павлу Шафарику 1842. Данас су на том простору развијене старе и измишљене нације чије су кривудаве границе религија и посебне цркве. Ја то називам Национализмом судњег дана, који се у типологији национализама развио из почетног лингвистичког поимања. Тако је у Белгији, Украјини, Ирској, Судану, Индонезији, немачком простору, а помори у општој несношљивости се мере милионима.

Све нове мистификације су већ почеле. И пре него је Карл Дојч 1962. формулисао своју теорију о изградњи нације на вештачки начин, та је пракса и без филозофског покрића увек постојала. Политика стварања синтетичких нација није више теоријска мистификација, него реалност од које нас боли глава. Нацији се одузима ореол подлоге суверенитета и демократске државе, па ће будући западни свет све више ту улогу наметати регионима, као наша Војводина. То ће изазивати више насиља, неспоразума и сукоба, него ранији национални егоизам.

Догађаје који су се збили у току пет векова стављате у европски контекст. Срби су у одређеним епохама били врло напредни у односу на своју околину?

Српски и светски историчари су увели у науку закључак да је крајем средњег века извоз племенитих метала из српских земаља био знатан фактор развоја нових друштвених односа, на основама слободног капиталистичког тржишта. Турским освајањем све до граница Уне и Будима долази исламски тип државног феудализма. Без обзира на почетне успехе, наступило је време вековима дуге стагнације и назадовања. Цела Средња и Источна Европа су због овога доживеле процес рефеудализације. Српском револуцијом 18041815. отварају се токови слома исламског типа феудализма. Ако нисам дао коначан одговор на питање о могућој организацији Првог српског устанка, ја сам унео доста светла на улогу европског рационализма као припремног квасања тог великог револуционарног преображаја.

Аугуст Л. Шлецер је, идејама о једном словенском народу и његовом језику, створио претпоставке идејама о подручном словено-сербском народу и језику. Ја сам први у историјском истраживању укључио и побуну 1806. у Далмацији (Пољички устанак, Конавље и црногорска опсада Дубровника) у корпус Српске револуције 1804. Руско пријатељевање са Турском је ову организацију умртвило. Организација је припремила 19.000 бораца у Источној Херцеговини, 12.000 у Далмацији и 130.000 у Западној Херцеговини. Након 1815. Српска је револуција у целој Југоисточној Европи отворила раздобље историје слободног тржишта и демократског облика владе. Сличан утицај у суседном свету, а посебно јужнословенском, имала је Србија након политичких и уставних промена после 1903. И наш герилски рат, иако поцепан на национални и комунистички део од 1941. до 1945. је био звездани тренутак европске историје.

FauxPas
(nemasevremena)
02. јул 2009. у 16.29
Начертаније Илије Гарашанина није било никакав тајни план. Коме је ишло на руку да га таквим стално приказује?

У овој књизи сумирао сам моја ранија истраживања о улози британске дипломатије (Дејвид Уркварт) на формулисање прве верзије Начертанија које је 1843. објављено у лондонском часопису Портфолио. У исто време сам приказао и друго, много значајније начертаније које је исто тако 1844. Чезаре Балбо формулисао у Надама Италије. По овом другом начертанију задатак је немачког народа да цивилизује Источну Европу, тако што ће Пруска стварати немачке пољопривредне колоније у Пољској, а Аустрија на Балкану. Српско је начертаније 1844. преформулисано и касније постало тајно, а ово западно остало једино ефикасно. На крају књиге сам приложио карту аустроугарских пољопривредних насеља по Босни и Херцеговини, од 1878. до 1914. Усељено је око 240.000 католичких становника на туђ етнички простор да се он заузме. Сви данашњи читаоци новина виде какве последице има стварање таквих насеља у Палестини. У Босни је то био темељни узрок који је из дубине историје произвео Први светски рат 1914. Српско начертаније данас осуђују они који се нису одрекли убеђења да историјско послање Чезара Балба треба остварити.

По резултатима утицаја на ранију српску историју чини се да издвајате две земље: Русију и Енглеску, а за избијање последњег грађанског рата у Југославији директно прозивате америчку владу

За Русију је освајање Босфора и ослобођење хришћанских народа било узимање у руку кључева од сопственог дома, како каже адмирал Нахимов 1854. За Британију су то били кључеви њеног сопственог дома, са путевима у колоније и Индију. Лорд Палмерстон је рекао да Британија нема сталних пријатеља, него само сталне интересе. У мојој књизи сам цитирао Наполеоново проклетство над Србима 1806. да само једна стопа њиховог земљишта под контролом Русије значи исто што и разарање Османлијског царства. Нацистичка Немачка је наследила оквир планова Аустро-Угарске и Немачке од пре 1914. Хитлер је тражио да Србија мора бити што мања, како у будућности не би могла обновити своју ранију улогу. Данас Сједињене Америчке Државе иду тим путем, иако њени слаткоречиви дипломати сломише језике о праву човека.

У овој књизи је цитирано становиште Алије Изетбеговића (27. март 1993), који је америчку стратегију формулисао у једној реченици: Циљ је Америке све мостове порушити Србима за некакву будућност.

- Сматрате ли да верска разилажења на Балкану имају важне утицаје на историју?

- У мојим истраживањима развоја српске, и суседних нација религија игра кључну улогу. У метаморфози лингвистичког у религиозни тип националног покрета (Национализам судњег дана) веровање покреће друштва више него световне идеје. Панисламизам се развијао упоредо са процесом ослобођења Срба. Пре 1804. Дахије су у Београдском пашалуку били емисари обнове исламског друштва и државе. Модерни Панисламизам (Исламизам, Исламски фундаментализам) је крштен тим именом у време кад је проглашено уједињење Босне и Србије, на Видовдан 1876. Име је сковао један хрватски новинар, а покрет је организован од 1878. до 1884. У ратовима против западних држава, Русије и Срба, покренуте су четири Лиге (Албанска, Курдска, Египатска и Босанска). Средиште је било у Меки, конци се вуку из османлијског министарства војног у Цариграду. У распаду Југославије 1992. муслимански фундаментализам има кључни значај. Странка демократске акције је наследник Младих муслимана из 1940. Тада је од Хитлера захтевано да се створи независна Жупа Босна, са долином Неретве као изласком на море. Сви битни елементи Изетбеговићеве Исламске декларације из 1971. су формулисани у време шегртовања у пронацистичким и антисемитским Младим муслиманима 19411945. У том оквиру се сагледава величина омашке америчке политике да управо тој групи, и верској заједници иза ње, дају задатак да буду основ суверенитета независне државе.

У свим католичким земљама света, њихова црква је изградила покрете Католичких акција. Ја сам приказао значај Чисте католичке акције надбискупа Степинца, да 1936. напусте југословенске федералне програме Хрватске сељачке странке и прихвате револуционарне методе усташког покрета, тада још у емиграцији. Слом Југославије 1992. је био историјски тријумф улоге религије као вододелнице нације. У књизи сам поменуо улогу бискупа у данашњој Хрватској, што у историји никада пре није у тој мери постојало.

- Ни масони нису били без свог утицаја на српску историју?

- Масони су чељад која могу живети само у мраку, па их историчари никада нису могли осветлити. Види се то и у нашој земљи. Нисам смео да разрађујем чињеницу да су Шлецер, Стратимировић, Врховац, Доситеј били масони који су се дописивали. Двојица Шлецерових ђака, Тургењев и Кајсаров, су у Трсту од Доситеја преузели 1804. препис Востани Сербије. Зоран Ненезић је идентификовао 1980. масонски круг око Тита, што никада није демантовано. Стари масони од пре њиховог савеза са католичком црквом 1974. нису исто што и нови масони. Данас они не граде, него руше Версајски систем из 1919, имају циљ уједињења цркава и претварање Ватикана у духовно вођство свих верника света. Тито је био присутан и у првој и у другој фази овог развоја. Греше они који пале светиљке у мраку, да виде оно што не виде. У целој историји се чује да неко шушка и нешто снује, а светиљке не помажу.

Интервју са академиком Милорадом Екмечићем објављен је у дневном листу Политика 5. мaja 2007. године (Културни додадатак), страна 5. Разговор је водила Анђелка Цвијић. Фото: Јелена Миловановић.

____________
На www.prebilovci.net интервју је објављен 26. маја 2007. године

http://www.prebilovci.net/cirilica/stampa/politika1.php
pavlimir_ratnik
(Edukator)
02. јул 2009. у 18.29
Mogao bi moderator povesti racuna o ovom nesretniku,sto kvari teme na ovoj diskusiji, ovom jadniku pod nickom Jojboli.
Ako ništa drugo evo samo primer gde nipodastava Srpsku Crkvu i njenog poglavara, koji je i u doba dok je bio arhiepiskop i kasnije kad je taj polozaj podignut na nivo patrijarha,ali titula je ostala nepromenjena i u svim dokumentima, KAKO CRKVENIM TAKO I STRANIH AUTORA OD NAJSTARIJEG OSNIVANJA PECKE ARHIEPISKOPIJE 648,g kada je osnovana od Carigradske Crkve, STOJI U TITULI DA SU U SASTAV PECKE ARHIEPISKOPIJE ulazile krajevi i zemlje,koje Bomman prikazuje u svom delu.
„Questa citta poi detta Acridia,e del Slavi Peech.Ora i Slavi di rito Grecco v'anno in essa un Arcivescovo,cui dano il titolo di Patriarca dela Rascia,Bulgaria,Sirmio,Slavonia,Japidia,Istria,Croazia,Dalmazia,Bosna,,dalle rive Danubio fino al mar Adriatico.”
Ovako je glasila titula Srpskog Patrijarha sve do 18 veka,

Pitam ja,sad moderatora,kao i ostale nadlezne, do kada će drzati ovog pljuvaca po svemu sto je srpsko i to na srpskom sajtu, šta bi se desilo ,kada bi neko otisao na hrvatski sajt i napisao sto njima nije po volji, i ništa vise, a tek kad bi pljuvao po njima, bio bi banovan za sva vremena.
Zato ovog licemjera i prefriganog hohstaplera,koji i nema puno znanja istorijskog,ali je verziran ,da pravi niskim udarcima podvale, kojima se služe u cijelom svijetu, svi oni koji su vaspitani u katolickoj veri, i koji su odrođeni od Puta Gospoda Hrista, još daleko prije od 1054, kad su konacno stavili do znanja svoj razlaz s pravoslavljem,
To je uradjeno 756, kad je papi franacki car Pina, dao na upravu delove Italije i tad je papa posegnuo i za svjetovnom vlascu,i odrekao se puta Bozijeg i mjesta u Raju, a izabrao svjetovno carstvo, i teznju da ovlada celim svijetom , sto je greh koji Gospod nebi oprostio i običnom coveku , pa makar se radilo da drzi u vlasti i jedno obično biće ,a ne covjeka.
Od toga slučaja ne služe se ni sa čim drugim,osim podvalama lazima i da je samo bilo i ostalo na tome,pod njihovim „blagoslovom” uradjena su najstrasnija dela, te genocidi i pomori naroda,Ako bi se uzeo samo za primer tridesetogodisnji rad 1618-1648, kad je na prostoru koje zahvata danasnja Nemacka od tadasbjih 12 milona stanovnika ubijeno 8 mil, ili Ceska od 4 MILONA PREZIVELO SAMO 800 HILJADA, DA ne govorom o I i II svetskom ratu i uopste 2O-OM vijeku koji je nas Srbe kostao preko 4 milona sunarodnika, a sve po blagoslovu Vatikana,
Zato ako imate dusu i ako u Boga verijete, ovog otljeza uklanjajte sa ovih diskusija, on je zasluzio ban za sva vremena i da se više ne pojavljuje i da ne pljuje po svemu,sto je srpsko bar na ovim diskusijama. A tamo dalje neka crkne od mrznje, jer u njemu je usadjena patoloska mrznja prema Srbima.
pavlimir_ratnik
(Edukator)
03. јул 2009. у 08.45
Solone, ti si bez moći sveobuhvatnog pogleda,ti se zakacis za jednu stvar i posmatras je trenutačno, bez razmišljanja o poreklu stvari i njenoj daljnoj sudbini,To u nasem narodu se kaže „buljis ko tele u sarena vrata”.
Samo jedno jedino pitanje za tebe;
Otkuda će Nemanjici progoniti katolike, kada su svrgli sa prestola pravoslavnog srpskog kralja Radoslava, nakon presudne bitke kod Pristine 1170, i njegovim istiskivanjem iz Kotora,konacno godinu dana kasnije 1171,godine?.
Razluci to, sto su katolici pokusali uspostaviti katolicku veru, oni to još uvek pokusavaju u celom svetu,ne samo na prostoru srpske zemlje i svati da je postojala Arhiepiskopija u Sirmijumu ,kasnije u Solinu i Peci,koja je bila ravna Rimskoj arhiepiskopiji, i svati da je hrišćanstvo prije dobilo, pravo slobodnog ispovedanja u istocnom delu rimskog carstva, kao i svoje ukorjenjivanje te napokon i kao državna religija, a svati i to i da je u to vreme bila i prestonica carstva u istocnom delu,
Prema tome ti se koristis laznim cinjenicama,koje je poturio Vatikan.
Oni su 756,g nakon što je fruski car Pina,dao delove Italije Papi na upravu, prakticno poceli da se bore za svjetovnu vlast i da teze okupaciji celog sveta, i to ih je razdvojilo i skrenulo sa pravoslavnog puta, iako su to ime zadrzali ,katolicanstvo=pravi put ili pravoslavlje sve jedno,
Nije bitno kako se neko prestavlja,već je bitno šta radi i cemu tezi.
think-pink
06. јул 2009. у 12.03
Ja ne razumem kako je Ekmedzic mogao da da takav naslov knjizi, a i postavljac teme temi.

Nekako mi je to nemoralno, cinicki i bezosecajno.

Kako je mogao da pomene 'klanje' kao da to nije ništa i kao da je to nešto što se svakodnevno dogadja i da bas tako i treba da bude.
Izgleda da je Srpski mazohizam uzeo razlicite oblike.
Izgleda da smo poceli da imitiramo sopstvene neprijatelje.
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?
.