Ja mislim da im zivot pod Turcima nije bio los ako su presli na islamsku vjeru. Važno je da su sacuvali svoju srpsku nacionalnu svijest da bi nakon odlaska Turaka, kad islam nije vise državna vjera, mogli da se brzo vrate vjeri svojih pradjedova.

Uf... slozeno pitanje. A slozeno je zbog toga sto su mnogi od onih koje nazivamo „Turcima”, zapravo domaći Srbi koji su presli na islam. U Srbiji je pravih Turaka bilo malo, isto koliko i po Bosni. Gro „Turaka” cinili su domaći muslimani, potomci ranijih knezova, vlastele, vojskovodja, trgovaca, zanatlija itd.

Islam je prema hrišćanstvu tada bio tolerantniji nego hrišćanstvo prema islamu. U Turskoj su hrišćani smatrani za „narod knjige” i hrišćanstvo nije bilo zabranjivano. Međutim, hrišćani su ipak stavljeni u gradjane drugog reda koji nisu uzivali ista gradjanska prava i nije im se na jednak način sudilo kao i muslimanima. Naročito su pogodjeni bili hrišćanski seljaci, odnosno „raja”, potomci srednjovekovnih kmetova koji su pod Turcima živeli još gore nego pod hrišćanskim feudalcima, jer su sada imali feudalce tudje vere.

Sa druge strane, prelazak na islam je bio slobodan i ljudi su od takvih akcija zaista imali samo koristi. Drugi muslimani bi ih pomagali i istog momenta bi bili uvedeni i toplo docekani u svet vladajuceg i povlascenog sloja.

U ono vreme, mehanizmi vlasti i komunikacija su bili dosta spori i na dosta primitivnom nivou. Većinu teritorije Srbije cinila su sela u kojima je prisustvo turske vlasti bilo minimalno, jer su bili koncentrisani u gradovima. Radi lakse kontrole i lakseg ubiranja poreza, hrišćanima je bila dozvoljena izvesna unutrasnja samouprava, pa su tako imali svoje knezove po selima itd.

A što se tiče prirode vlasti i represalija, to je zavisilo od perioda do perioda. Najgore je hrišćanima bilo u vreme Austrijsko-Turskih ratova, jer su tada hrišćani redovno stupali u redove protiv Turske, za šta su im se muslimani kasnije zestoko svetili. A bilo je i perioda poput onog za vreme velikog vezira Mehmed-pase Sokolovica ili za vreme Mustafa-pase krajem 18. veka (narod ga je zvao „srpska majka”) kada su hrišćani pristojno živeli. A pristojan zivot za tadasnje hrišćane bio je samo da imaju korektnu vlast u gradovima koja neće dozvoljavati obest lokalnim Turcima, koja neće ciniti „zulume” i koja će imati razumevanja za narodne potrebe, npr. za vreme susa ili gladnih godina.

Srpsko-turski odnos je bio vise klasni, feudalno-kmetski odnos, nego nacionalni. Danas zvuci cudno, ali skoro svi hrišćani po srpskim gradovima bili su mahom Grci i Cincari, dok je svo srpsko gradsko stanovnistvo bilo muslimansko. Sa druge strane, gotovo celokupno seosko stanovnistvo cinili su hrišćani. A kmet kao kmet, ne vodi državne brige, već obradjuje zemlju, prehranjuje porodicu i daje feudalcu ono sto mu pripada... isto je radio pod Nemanjicima, isto radi i pod muslimanima. A car je i pod jednima i pod drugima stolovao u Carigradu/Stambolu.

Čitav niz represalija je postojao protiv hrišćana sa sela (tj. Srba) i o tome piše Vuk Karadzic. Nisu smeli sareno i kitnjasto da se oblace, nisu smeli da zidaju nove crkve i obnavljaju stare čak i kad bi skupili novac, bez posebnih dozvola iz Carigrada, za koje se cekalo godinama i decenijama, nisu smeli da jasu konja pred bilo kojim muslimanom, morali su da obaraju pogled i sl. Čak im je zabranjeno bilo da muslimanu nazovu „Selam” - onaj ko bi to učinio, morao bi da predje na islam ili bi ga ubili. Istina, muslimani nisu smeli da ubijaju hrišćane i za takva ubistva bi im se sudilo, ali su smeli da im psuju i oca i majku i smeli su da ih biju, ili kad ih vide negde, da ih vode sa sobom da ih služe u toku puta. Na primer, ako bi hrišćanin dosao u grad da nešto trguje, moglo je da mu se desi da naleti na nekog naopakog muslimana koji bi ga „uposlio” da ide za njim pola dana i da mu vodi konja, dok on obilazi kafane. Mada, moje je neko mišljenje da su ovi odnosi nasledjeni iz srpskog srednjovekovnog drustva i odnosa vlastelina i gradskog stanovnistva prema seljacima. Odatle i pogrdan naziv „vlasi” za sve hrišćane, a koji je u nemanjicko vreme oznacavao seljaka, stocara.

Ako sam napravio kakvu grešku, ja se izvinjavam.

Bilo je i jedno rešenje između...
Vidiš, mornare, na primer u staroj Raškoj (današnja zapadna i centralna Bugarska, jedno 800 km u pravcu istok-zapad) običnim Srbima se vise isplatilo da se Turcima predstavljaju kao Bulgari,srodno pleme iz prapostojbine. I sam naziv je turski Bulgha..i oni su to koristili...Tako su odrzali srpski jezik, srpske običaje, nisu presli na islam, a imali su sve povlastice za trgovinu, kupovinu, putovanja i slično..(šengen vize, uboz-izvoz, profit)..Oni koji su se i dalje izjašnjavali Srbima (Serfiče, kako su govorili srednjevekovni etnički Turci) nije bilo lako tada. No ni prvi nisi prošli dobro..Dodje Nemac da vlada Bugarskom u 19.veku, dodje Baćuška na celo Rusije, i na onom prokletom Sanstefanskom i Berlinskom kongresu, sve te Srbe stare Raške što su prolazili fino tokom Osmanslijske vlasti, bugarizovaše potezom pera.

A to što pitas za povratak na stariju veru...
u Crnoj Gori, napr. u primorskom delu, gde ima mnogo muslimana, niko se nije vratio na pravoslavnu ili staru veru predaka..Kažu za sebe „ja nisam bas dobar musliman”, ne pohode džamije, jedu i danju kad je Ramazan, piju kao i uvek..ali imena nisu menjali..I onda ima mnogo smešnih kombinacija npr. znam iz plemena Kuča ova imena..Jelisaveta Mahmutović, Fatima POpović...pa čak i nakaradne kombinacije muslimanskog imena i hadžijskog (hristijanskog prezimena) npr.
Ismail (zvani Smaljo) Hadžipopović.

Desilo mi se da upoznam potomka srpske familije iz okoline Kragujevca, čiji su preci, zajedno sa celim selom (vise sela ustvari)silom preseljeni u maloazijsku Tursku krajem 18.veka.Konkretni taj moj poznanik studira u Amsterdamu, zna za srpsko poreklo, nije musliman iako je odrastao u Turskoj, ali ne zna srpski..osim što kao „fan” skuplja sve naše pesme, posedno delijske i ima celu arhivu o Arkanovom zivotnom putu.No, od 18-21 veka u porodici su se ipak mesali, pa je bilo i turske kravi, i tursko-šiptarske.On sam je sebi izračunao statistički da je 75 posto (po precima) ostao srbin, a onih 25 posto više ne.
Nekako mi je taj primer bio ilustratitivan da su oni,što su prognani daleko, jače zadržavali svest o poreklu, koliko se moglo, nego ovi sto su blizi.

al' ga ajvar lupi i ostane ziv...

ne znam jel' to za smijati se ili plakati...

////Dr_Jojboli
(u penziji)17. jun 2009. u 13.

Austrija i Venecija bile vodece pravoslavne zemlje i zastitnici srpstva i pravoslavlja////

btw:
koliko se vi domoljubni promicbenjaci godinama trudite prikazati srbe u krajini, dalmaciji i slavoniji kao posljedicu nekakvog 'popravoslavljivanja' i 'posrbljivanja' vlasko-romanskog stanovnistva, ocito je da su i Austrija i Venecija bile vodece pravoslavne zemlje i zastitnici srpstva i pravoslavlja...

jel' tako brdjo, logiko domoljubna ?

kao sto rekoh:

nas brdjo kao i uvijek:
logika i cinjenice nula, ali zato bolesna promicba i idiotarije cista desetka...

Srbi u Osmanski Vojsku

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%81%D0%B8

http://sr.wikipedia.org /wiki/%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%BD%D1%83%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1 %9F%D0%B8%D1%98%D0%B5

Alahovi hrišćani

http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2002/282-283/282-283_13.html

Citao sam o tome da je u 18 veku, tokom vladavine AUstrije u SRbiji, polozaj seljaka bio tako texzak, zbog poreza da su s emnogi vracali u turske krajeve.

shimun2
(glasnogovornik)
--------------------------------
Shimune !@#$ zatucanogubi se odavde, ili obidji rodjake na Ovcari