I imaju obraza da se sprdaju s ovom pricom??!??

Yebo vam pas mater mrtvu u trulu pichetinu iz koje ste se okotili, sve vam po spisku. I dace Bog pa ćemo se ponovo pogledati u oci s vama pasja sorto, pas vam mater slinavu gnusnu odvratnu.

Gubite se odavde mutavci gnusni 'kurvati'.

Zaista moderatore!!! Npr, ovo govance 'avar' se sprda sa sudbinom deteta od 4 godine kome su pobijeni roditelji koje je prošlo kroz koncentracioni logor. Oni direktno opravdavaju NAJGNUSNIJE zločine u istoriji - ej logor za decu gde monstrum grobar Sranjo zapisuje koliko je stotina 'komada' sahranio svaki dan.
Ovo je direkno opravdavanje i time podstrekivanje 'hate crimes'. Genocid ne zastareva. Upravo je ovaj Damjanjuk izrucen posle 60+ godina. Razmisli malo!!!

ko prvo stim se nitko ne sprda ali potencirat da su svi Hrvati ubojice,ne znam ustaše je veze bez...drugo moje boravište je Split sa Paga sam rodom...

Ali, saviture, nisi ni pročitao priču, a nije dugačka.
Katolici ustaše i katolici Hrvati..da li razlika samo u ubijenom broju srpske dece. žena i Srba..I to ne u borbi, da se razumemo, ne oči u oči, nego kad su zarobljeni, nenaoružani itd..
Velika je sramota biti i osećati se „Hrvatom”..

Vidi ovo
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80_%D0%91%D1%80%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B0
Pa mi nabroji koji se Hrvat (i koliko ih je)ogradio od ovakvih predaka?

Stariji Dalmatinci znaju da nisu Hrvati..

http://www.scribd.com/doc/2212161/Srpstvo-Dubrovnika
http://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992 /jmitrovic-dubrovnik_l.html
http://kovceg.tripod.com/srbi_rimokatolici.htm
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/02/ article-11.html

Marko Atlagić
GRBOVI NEKIH SRPSKIH PLEMIĆKIH PORODICA U DUBROVNIKU
Posebno su bile značajne plemićke srpske porodice Bošković, Zlatarić, Gundulić, Restić (Rastić) i Pucić. Ove srpske plemićke porodice bile su katoličke vjere...

Натко Нодило је, уз Фрању Рачког, утемељивач хрватске историје. Красила га је приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима” о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем” Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.
Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка” (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128), где је, о језику Дубровника, написао овако:
„У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило - како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.”

(Католичанство исповедају и Шпанци, и Французи,и Немци... па их нико због тога не сматра Хрватима)

Нодило је био потпуно у праву, мада се, данас, не би нашао нико у Хрватској, ко би се усудио да подржи овај његов научни суд. Признавањем Дубровчана католика за Србе, било би срушено све у темељу званичне хрватске историје, па и тврдња о „повјесном праву” хрватске државе на овај град са српским становништвом и српском цивилизацијском баштином.

Дубровачки документи откривају да је званични језик Републике био латински, али се, поред њега, помиње и домаћи језик; некад као српски, некад као илирски, некад као славински, некад као влашки, али никад као хрватски.

То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата

Jedno pismo devočice koja je saznala da su joj preci pokatoličeni..I odgovor na sajtu srpska.dijaspora (deo o prezimenima)

Matići (katolici)

G-đica Mirela Matić, rođena u Mišin-Hanu, selu između Banjaluke i Prijedora, došla je u Nemačku u toku poslednjeg rata na prostorima Bosne.
„Kome god kažem da se prezivam Matić, svi kažu 'pa ti si Srbkinja', ali to je nemoguće jer smo mi katolici. Neki mi, opet, kažu da su naši predaci morali da promjene vjeru, ali mi to nije ništa konkretno. Moj otac neće o tome puno da priča, samo mi je jednom kazao da je naše poreklo iz Dalmacije”, piše vrlo mlada čitateljka.

Draga Mirela, dirnula nas je tvoja molba. Kad još malo odrasteš, shvatićeš da si se nepotrebno sekirala i da u celom slučaju nema nikakvog problema samo ako se zna malo istorije, ili povijesti, pod uslovom da se ona čita racionalno i bez predubeđenja i izlišnih negativnih emocija. Sve je, zapravo, kristalno jasno i među ljudima 21. stoleća ne bi trebalo da izaziva nikakva dvoumljenja ni sumnje.

Matić zaista spada u 200–ak najčešćih srpskih prezimena, ali to ne znači da je ono prezime isključivo porodica pravoslavne vere. Ima ih i katolika.

O njima je, kao i o mnogim drugim familijama, pisao naš veliki etnolog prof. J. Erdeljanović u svojoj neprevaziđenoj knjizi „O poreklu Bunjevaca” (1930): „Matići, Matini, u Somboru, od 1737. god. (...), u Lici (vere?), kat. Šolicić Matići u Kruševu kod Obrovca (...), kat. Matići-Anići u Vrpolju kod Knina, starinom 'iz Bosne' (...), kat. Matići u Zvjerincu kod Knina, doseljeni nedavno iz nekog mesta u Dalmaciji, kat. Matići u Tribovunu kod Drniša, kat. Matići u Sinju i u Karakašici kod Sinja, Ambroz Matić, katolički župnik u Tramošnjici u Bosni (umro 1850. god.), vrlo mnogobrojni pravoslavni Matići po svima delovima Bosne... U Dalmaciji kod Makarske katoličko selo Matići i kod Benkovca pravoslavno Matići Dolac... U Bosni osam sela s imenom Matići i sl, neka od njih (u istočnoj Bosni) katolička.”

U Hercegovini (bez Popova polja), početkom proteklog veka bilo je Matića u osam naselja. U selo Tri...anj, kod Stoca, doselili su se iz područja Hrasno u prvoj polovini 19 veka. Istraživač navodi da su katolici (ne kaže otkad), ali da slave Šćepanjdan (Sv. Stefana). Jedna njihova porodica se 60–ih godina 19. veka preselila u susedno selo Rječice (Domanovići), a druga je, „zbog siromaštva”, otišla u obližnje selo Aladinići, u vreme bosanskohercegovačkog ustanka (1875 - 78). Obe su zadržavale proslavne (iste) krsne slave. U selo Klepci, kod Čapljine, Matići su negde oko 1870. godine došli takođe iz Hrasna, iz sela Gradac. I oni su slavili Sv. Stefana, ali su, kao i druge porodice, „napustili slave po nagovoru svještenika”. Iz Gradca su se, oko 1860, doselili i katolici Matići - ispitivač ne spominje da li su imali krsnu slavu - u „mahalu” Svitava u Donjem Hrasnom. Druga grana ove familije prešla je oko sredine 19. veka u selo Bjelojeviće, u Hrasnom, na čitluk. U selu Veljaci, kod Trebinja, Matići su bili „najstarija porodica” - „doselili su se davno iz Rastovače u Posušju”, iz zapadne Hercegovine. Ovih Matića ima i u Vitini kod LJubuškog. Ni za jedne nemamo podatke o veroispovesti, ali iz konteksta proizlazi da su takođe bili katolici. U svakom slučaju, ne spominje se da su slavili neku krsnu slavu.
U Hrvatskoj, sudeći po podacima „Leksika prezimena SR Hrvatske” (1976), porodica sa prezimenom Matić bilo je u nekoliko stotina naselja, sela i gradova. Kako ovaj „izvor” ne navodi podatke o nacionalnosti ni veroispovesti, o tome možemo samo posredno nagađati prema drugim istraživanjima. Uopšteno, ta mesta u kojima su kao stanovnici evidentirani Matići, skoro isključivo su smeštena na prostoru nekadašnje Vojne granice, koja se tokom nekoliko vekova protezala od Dalmacije do Karpata, a u najvećem broju slučajeva graničari su bili Srbi pravoslavne vere. Za neka od ovih naselja, prvenstveno sela, iz najnovije istorije znamo da su bila upravo jarko „eksponirana” kao srpska. Prema M. Radeki (1975) u Lici, Krbavi, Gackoj, Kapelskom, Kordunu i Baniji - Matići su, uz Ignjatijevdan, Jovanjdan, Savindan, Đurđevdan, Aranđelovdan i Nikoljdan.

Prezimena Matić, kao i Matin, Matijić i slična patronimičkog su tipa, nastala izvorno od predaka koji su se zvali Mata/Mato ili Matija, što su od srednjeg veka bila dosta omiljena i česta imena. U srpskom narodu, Matija je osnovni oblik koji je nastao od hebrejskog, odnosno aramejskog imena Matej, u hrišćanstvu jednog od 13 apostola i jevanđeliste. Najstariji pisani spomen ovog imena u srpskim izvorima je iz dečanske hrisovulje, iz prve polovine 14. veka i to u obliku Mata.

Po našem mišljenju, sve porodice ovih prezimena bile su prvobitno pravoslavne vere, bez obzira što su im Turci, a i drugi, zapadni zavojevači svake vrste branili da se nazivaju Srbima, pa nametali naziv Vlasi ili čak Urumlije (Romeji, tj. Vizantinci) ili regionalna imena kao Bošnjaci, Bunjevci, Šokci i druga.

Dakle, Mirelice, tvoj otac je potpuno u pravu što se tiče porekla iz Dalmacije, kao i oni koji pretpostavljaju da su tvoji preci (ne „predaci”) promenili veru.