Poslednji akordi 2. svetskog rata odjeknuli su 8.
Poslednji akordi 2. svetskog rata odjeknuli su 8. maja 45
Tog večera u Berlinu su predstavnici Trećeg rajha potpisali akt o bezuslovnoj kapitulaciji fašističke Nemačke. Nakon toga su se posla latili istoričari. Jedni su se trudili da maksimalno objektivno izlože dogadjaje minule tragedije. Drugi su veličali doprinos svoje zemlje uništenju Trećeg rajha i umanjivali zasluge saveznika.
Zalaganjem ovakvih letopisaca, danas su mnogi Amerikanci, na primer, ubeđeni da su upravo Sjedinjene Države pobedile u ratu, i to bez ičije pomoći. Sa svoje strane, njihovi antipodi u SSSR-u su sa omalovažavanjem pisali o pomoći zapadnih saveznika bez koje bi se Crvena armija i onako snašla. I prvi, i drugi samo potvrdjuju Napoleonov aforizam: istorija je zbor 100 laži koje posle rata složno iznose istoričari.
Naš komentator Sergej Guk nastoji da održi ravnotežu interesa nastoji da održi „ravnotežu interesa”.
Stvarno, zapadne isporuke naoružanja i ratne tehnike Sovjetskom Savezu za vreme rata ne ostavljaju snažan utisak – samo 4,6 odsto ukupne sovjetske proizvodnje. Važno je, međutim, to što su bile blagovremene. I još nešto. Anglo-američki bombarderi su pretvorili u ruševine mnoge nemačke gradove, zajedno sa fabrikama mašina, tenkova i aviona.
Iz istog razloga kritična situacija za naciste nastala je i sa snabdevanjem Vermahta gorivom. Šef vojne industrije Nemačke Albert Špejer je priznavao: u maju 44. vojna proizvodnja Rajha počela je da krahira. Anglo-američka ratna mornarica dala je osetan doprinos i uspešnom ratu na moru.
Naravno da je ishod rata zavisio, pre svega, od operacija na kopnu. Ovde je slika drugačija. Oružane snage SSSR-a uništile su 507 nemačkih divizija i 100 divizija saveznika Rajha. Tj. skoro 3,5 puta više, nego na ostalim frontovima 2. svetskog rata. Vermaht je više od 3 četvrtine svojih aviona, tenkova i artiljerije izgubio na Istočnom frontu. „Rusi ubijaju više vojnika protivnika vojnika i uništavaju veće količine njegovog naoružanja, nego svih ostalih 5 država UN zajedno” – priznao je predsednik SAD Franklin Ruzvelt.
Njegov partner, britanski premijer Vinston Čerčil je krajem rata konstatovao: „Upravo je ruska armija izvadila creva iz nemačke vojne mašinerije.” De Gol je dao sličnu ocenu.
U međuvremenu, u pozadini zapadnih saveznika plele su se intrige od kojih su daleko i Šekspirovi junaci. London i Vašington su koliko mogli odugovlačili otvaranje 2. Fronta iz razloga o kojem je cinički rekao Čerčil – da Nemci i Rusi pretrpe što veće gubitke u međusobnim borbama.
U aprilu 44. on je naredio svojim štabovima da pripreme operaciju „Nezamislivo”. Top je bio novi plan „Barbarosa”, ali već u anglo-američkom izvodjenju i uz učešće preostalih formacija Vermahta.
Realizaciju plana omeo je američki generalitet koji su posumnjao u uspeh ove avanture. Uz to, sovjetske trupe su bile potrebne SAD za uspeh u ratu sa Japanom. Zatim je različite varijante atomskog bombardovanja teritorije nedavnog saveznika razradjivao već Pentagon po nalogu predsednika Trumana. Prvo za njihovu realizaciju nije bilo dovoljno atomskih bombi, a potom je i SSSR stvorio svoje oružje za masovno uništenje. Amerikanci se nisu usudili da se izlože riziku adekvatnog odgovora.
Ali zato su uspeli u drugom – podeli Nemačke odgodivši stvaranje jedinstvene države na preko 4 decenije.
08.05.2009
Glas Rusije na Srpskom jeziku
http://www.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=12280&cid=258&p=08.05.2009
