Дискусије : 30+

Коментар
А можда је маст била маснија кад смо је ми јели
dulebg
(posmatrach)
09. фебруар 2013. у 09.54
Од сендвича сам у детињству највише познавао:
- леба-масти-соли-и-алеве-паприке и
- леба-масти и шећера.

Е сад бивало је времена кад је функционисало и
- леба и пекмеза (па се онако мајсторски замажеш од ува до ува),
- или леба и мармеладе (Подравка или Будимка, из канти од 5кг),
- могло се, пре мармеладе, за подлогу, добити и магарина,
- а сад ко не памти УНРА - ужегли маргарин, утолико боље по њега.

У неким су кућама малтретирали децу са кајмаком:
- леба-кајмака-и-шећера.
Јер тада је млеко било са кајмаком ко са сантом леда, и загоревало је, за разлику од овог данашњег, које смеш слободно да га оставиш на индукционом шпарету - неће ђаво да му буде.

-

Па сам тео да кажем: добра бре ова данашња маст - нинашта не мирише, нити има укус - можеш ко парафин д аје једеш. Нас су мучили са неком од мангулице, видим то се данас ваља за тешке паре - онда је било банбадава, а ми смо патили за оном што светли у мраку.
aom
((ime_u_kucici))
10. фебруар 2013. у 05.10
komsija, obilazis pogresne salase...
ima gde se i sada jede hleba masti (od mangulice) i aleve paprike
još ako povedes dobru ekipu...

da ne bude da meracim ili pravim zazubice,
lepim sliku samo prvog tanjira koji nas je sacekao na stolu :)

oktobar 2012, Zasavica

https://www.box.com/s/k1npk07gi6hjn8h0a0ir

https://www.box.com/s/r1up2it9x8hyhjuwemc5

https://www.box. com/s/3b5mn5xbtmdepkfjn4xj

dulebg
(posmatrach)
10. фебруар 2013. у 06.34
Тјах „мангулице”?! Ма то бе све беркширови, само их мало преспрејишу црном фарбом (кад им јаве да неко долази). Ја би сву ту мас и шуњке у мрачну комору, па ако светле - онда ништа од екологије, ондак 406 дин/кг, још попус за пензионере.
aom
((ime_u_kucici))
10. фебруар 2013. у 06.55
vidi dule_mrgude,
ovu mas'_i_'leba sam krknula u drustvu desetak 'bisera' srpske veterine
profesori doktoranti naucnici...prijatelji

ako smo mi takvi sumnjicavi radoznali i pomalo nauceni da prepoznamo dal' je svinjce svinjce, preziveli ovaj zalogaj (bila ljuta borba za poslednje parce sa tanjira)...preziveces i ti...i pominjaces bas kao sto ja pominjem!!!

nemoj sad da ti okacim sliku plafona iste kafane, gde se kao slepi misevi, kobasice, kulenovi i sunke kupaju u duvanskom dimu :)))

--w--
(zanimator)
10. фебруар 2013. у 11.57
Sad kad bi neko hteo da tera mak na konac mogao bi da uputi primedbu sa etickog aspekta. Ovi veterinari su valjda skolovani da pomazu tim jadnim zivotinjama, da ih lece itd a ne da ih jedu.
Stvarno, dodje veterinar kod seljaka na intervenciju i kad sve obavi kaže,,prujatelju , sve je sređeno, tvoja svinja je sad zdrava kao dren, daj da mi to koljemo .
Jel da da ne ide,mislim,kad bi neko pitao tu svinju lično, ona bi možda i vis evolela da capne od svinjkog gripa recimo,mi ljudi kad idemo na neku operaciju idemo pod noz uz anesteziju itd pa nam je opet frka a jadne svinje,one se deru a ti im vadis grkljan,katastrofa. I posle nam cudno sto su prljave i sto s e ponasaju kao svinje, pa kako će drugacije kad su svesne da nemaju sanse da umru prirodnokm smrcu i od starosti...
To što se valjaju po blatu, to je valjda bunt, otpor prema poretku stvari koji je u opticaju...
Jedino još humani geneticari koji rade na gmo razmišljaju o tim stvarima, svi drugi se prave ludi i klopaju...
Hedonizam će nam doći glave...
LeaDiKaprio
(shumska)
10. фебруар 2013. у 13.09
ja sam kao mala kod babe na selu između dva jurcanja, penjanja po drvecu itd onako u letu uzimala parce 'leba i masti sa secerom (moja omiljena varijanta) i opet - trk napolje da nešto ne propustim.

danasnji problem je sto bi deca jela leba i masti između dve video igrice sto bi ih dosta brzo dovelo do toga da im guzica uraste u fotelju...
McM
10. фебруар 2013. у 13.15
Veterinari su zverke jedne samo tako :)a i vole sve jestive zivotinjke

O masti i lebu su mi pricali cale i keva kad nisam htio nešto jesti sto bi bilo za rucak. I o proji mada proju obozavam , naravno sa kajmakom i cvarcima :)
Pandora69
(mi´´)
10. фебруар 2013. у 16.30
Aom, gde se nalazi ovaj salas?
Dule, zar je veliki problem otici na selo i kupiti pravu domaću ekolosku mast?
dulebg
(posmatrach)
10. фебруар 2013. у 18.54
Пам, у Србији постоје једно 3 мангулице, и виђене су ономаде кад су препливавале Дунав, вукло их нешто за Белу Цркву - мож бити какав нераст-дивљак? Е од те 3 мангулице добије се годишње неких 80т меса и 3х толико масти.

А код сељака мож да купиш маст од расне крмаче (такве обично ни немају масти), коју су хранили концентратом из самопослуге. Али као што рекох: лепо светли у мраку, ето ипак нека уштедица ??

Где је овај салаш боље ће ти објаснити Аом: у Суштини прођеш периферију Ср.Митровице, пређеш за Мачванску Митровицу и онда је ту близу.

Ја да препоручим Салаш 137: новосадски фенсерај - тотално амбијент од пре 150 год, са оригиналним сеоским намештајем, простиркама, кухиња - смрт, хотел за коње (има и за људе). Треба се искључити за Србобран-Сириг-Ченеј и још 2км ка Новом Саду.
Pandora69
(mi´´)
12. фебруар 2013. у 15.29
Jel ima neki link gde to može da se pogleda ili je samo za domaće stanovnistvo:)?
dulebg
(posmatrach)
12. фебруар 2013. у 17.08
http://tinyurl.com/a6ceo2n

http://www.salas137.rs/

Са ће Аом да опали критику: она иде у праву природу, са правом дивљачи, а ја на салаш за новосадску шминку са все вајерлесом и Т/Х водом - све го лажњак )). Али вино је право - дивље, из пластичних балона.
aom
((ime_u_kucici))
12. фебруар 2013. у 18.17
i komarci su valjda pravi?

neću da kritikujem, odkud ti ideja?
samo vi uzivajte u salasima sa brojem :)

Bane-san
(Долази смак Свет)
13. фебруар 2013. у 13.25
Салаш не може бити кућа у сред насеља, са мало већим двориштем ( а и то се потура!), фенсо-шменсерај за дрпање лове...
Почетком '60. проведох неколико дивних лета код тече и тетке на правом салашу-пољопривредном домаћинству са бунаром и петролејком, из кога се ноћу виде светла велеграда (Сенте) на хоризонту!
Подсмевали су им се због свиња са џемпером, ласастих мангулица.

Срећом, за ове сендвиче, али и озбиљније креације,ухватих везу са буразовим другаром, пекаром, који нас периодично снабдева покојом кантицом моче! Нектар, амброзија и холестерол, у већем паковању, 5 литара!
polako_bolan
14. фебруар 2013. у 08.59
Ponekad kupim mast u kojoj su chvarci pomijesani:)
Pandora69
(mi´´)
14. фебруар 2013. у 11.17
Hvala na linku, vredi pogledati i posetiti.
dulebg
(posmatrach)
14. фебруар 2013. у 18.20
Па успут ти је кад долазиш од Хоргоша.
beeze_lj
(lako je meni ;))
15. фебруар 2013. у 13.54

Moja omiljena kombinacija je hljeb, mast,so,paprika crvena, biber i sitno sjeckani crveni luk. I sada to ponekad pojedem, al' ujutro, da bi do navece mogla da svarim isto :D
dulebg
(posmatrach)
15. фебруар 2013. у 14.53
Ма неки су пржили лукац и са тиме мазали леба, све тако као ти, само се бибера нешто не сећам?
Pandora69
(mi´´)
15. фебруар 2013. у 15.37
Jel se mast servira i leti?
dulebg
(posmatrach)
15. фебруар 2013. у 17.51
Искусне домаћице тврде да се рецимо помфрит и речна риба прже на масти, јер има вишу температуру него уље. А могу мислити тек те мангулице - то бре отпорно на све што замислиш, мора да им је и тачка кључања 1000°?

Код мангулица народ не разуме само једну особину - кад их пустиш на острво, уствари аду, али да не буде забуне, оне после кад се врате у цивилизацију опрасе неке наранџасто-шарене прасиће, иако су и тата и мама црни ко оџак?
MajstorZika
16. фебруар 2013. у 12.49
Svake Nove Godine (Srpske) na stolu su za svakoga parce hleba i masti sa solju i alevom paprikom preko.
Na cardi „Na kraju Sveta” (kod Koviljskog manastira) se riba przi na svinjskoj masti.
Dule, nisi u pravu sa one 3 mangulice! Vidjene su još 2! A, cvaraka se ne proda bas toliko koliko si naveo. Toliko se ponudi ali - kriza brate. Kriza!
dulebg
(posmatrach)
17. фебруар 2013. у 05.07
Путујемо газда и ја - и он се досети да би требало да ручамо (иначе је циција за кафану, неопеван - а ја као запослени, шта да се нудим да платим, кад ћу после да му тражим повишицу?). Елем стали пред „На крај света” у Ковиљу - добри аутомобили јбте, све лимузине, ништа џипови - уђемо унутра: оно сине по зидовима преслице, суве тикве, опанци, ткане торбице, свуда рибарске мреже; келнери и музика (радни дан у подне) у оделима по 300Е са розе кошуљама и краватама. Клијентела - директори са пријатељицама. Прогута мој газда кнедлу, каже: ајмо по рибљу чорбу! Ајмо, ни мени се не прси кад видим куд смо стигли.

Узесмо ми 2 чорбе, ал ди баш толики бедници да испаднемо - ајде, дај нам 2 шардонеа, авионско паковање.. Кад је било да се плати - а оно: 2 чорбе 400 дин, леба нам наплатили, а она 2 беби-шардонеа једно 1300, јадном мом газди протеза упала у грло - мал ми није умро. Плати кешом, каже: немој да помињеш З.-у (ортаку), е јок и нећу, чек само док ми проради сигнал!
Pandora69
(mi´´)
18. фебруар 2013. у 15.32
I ti imaš gazdu?
dulebg
(posmatrach)
18. фебруар 2013. у 21.07
Радим за двојицу који држе грађевинску фирму, ту сам у класичном односу „спољног сарадника”, а радим и за друге, само знатно мање. Наше везе завршавају се на: ја вама пројекте, ви мени паре - нити они могу да ми нареде, нити ја да се надам плати, ако нисам тај месец радио.

А преко тога - пишу ме као запосленог код себе, плус што се једном недељно укрмачимо у каквом бирцузу или на викендици. Тако да тачан одговор не бих знао да кажем ))
Leon01
(ekonomista)
20. фебруар 2013. у 11.06
dule koje si ti godiste kad si to jeo?
dulebg
(posmatrach)
20. фебруар 2013. у 19.03
'54
MajstorZika
22. фебруар 2013. у 09.11
Dule,
Unazad par nedelja sam bio tamo na kasnom popodnevnom rucku. Bilo nas je sedmoro i to „i jesnih i pisnih”. Ribljeg paprikasa, ribe przene, vina iz „Na Kraju Sveta” vinarije (jedan od suvlasnika je preminuo iznenada - Bog da mu dusu prosti) u solidnoj kolicini, makovnjace za na kraj, tek da racun bude sladji. I, cena nije bila „da ti usi otpadnu”. Može se reci - zadovoljavajuc odnos kolicina + kvalitet = cena!
Leon01
(ekonomista)
26. фебруар 2013. у 04.49
vreme reform biroa, ok razumem te ;))
Коментар Запамти ову тему!
Looking for PomPom Keychains?
.