70-тих година на Звездари/Душановцу/Чубури је скоро половина становника имала воду у кући и купатило, а отприлике толико је било и асфалтираних улица. Рифата Бурџевића је била калдрмисана, а било је и блатњавих, или насутих некаквом шљаком. Градски превоз је био спрдачина, а тако и услуге у домовима здравља и свуда где те је ђаво нанео на шалтер ил редове. Чак се и леба продавао кроз шалтер.

Ложило се на нафта пећи, најчешће само у кујни. Месо се јело 1-2х недељно, купало се сваке суботе - ко је имао услова, или мало ређе - ко није. Коса се већ прала на 15 дана и сушила испред калорифера или поменуте нафтарице. У чекаоницама је било опште смрзавање, а по трамвајима (лети) душегупка. Сви смо били бубуљичави, кривоноги, кокошијих груди, али нисмо знали за боље.

Оно што бих морао да кажем је: да се више читао Рилке и Пера Зубац, Достојевски и Гинтер Грас, хрлило у биоскопе на култне филмове „Биће скоро порпаст света” „Скупљаче перја” и све остале, да смо сви били - ако не организовани у све могуће Соколане и Партизане, а оно фанатични поклоници хеви-метала, Вудстока и сл.ископина.

Не мислим да је то време било боље, али да сам несрећан када видим који све механизми данас раде на заглупљивању омладине - па више сам онако ОЧАЈАН!!

Svaka ti cast, djavole, na topiku! Alal vera! Ne secam se da sam ikada videla ovakav topik u vezi starih vremena, obično su srcedrapateljne price kako starih ovih ili onih vise nema... A realnost je upravo takva kakvu si je opisao: stara vremena su samo u poslovici „dobra” u realnosti su bila „teska”.

Ckaljino zlatno doba mi je posebno ostalo u secanju po komunistickim mozdanim ispiranjima. Zapravo, ja sam bila dete kada je on bio u zenitu, ali se secam teskobe svojih roditelja, intelektualaca, onom intelektualnom skucenoscu i vremena UDBE, naše sudbe.

A danas..?
Nekada su muškarci znali kojim redom idu stvari. Završavanje škole i služenje vojske, zapošljavanje, još neko vreme se uživa u momačkom životu i beži od ženidbe, a onda se nalazi ženica i čovek se skrasi. Neki od njih i dalje pokušavaju da ovim ili sličnim redosledom postignu sve. Dakle, završe sa školom, regulišu vojnu obavezu (ovako ili onako), zaposle se, provode se još neko vreme i krenu u potragu za budućom suprugom. A onda...

Onda otkriju da su njihove vršnjakinje takođe završile školu i zaposlile se. Dobro, super. Otkriju i da su one izrasle u jake žene, sposobne da se brinu o sebi. Nije ni to loše, malo su oštrije nego što su očekivali, ali dobro, znaju da će u takvoj ženi naći snažnu podršku - a uz obaveznog „šefa kretena” snažna podrška u supruzi je super.

Međutim, otkriju još nešto - da su žene otkrile da su sposobne da se staraju same o sebi i da im se to dopalo - dopada im se da budu nezavisne. Otkriju da sada i nemali broj žena u nekim stvarima živi kao i muškarci - posao, pa odlazak na piće, pa muvanje osobe suprotnog pola radi provoda za jednu noć. Nezavisnost im se toliko dopada da ne žele da je se odreknu. Ne žele vezu na duge staze, ne žele brak. Otvoreno im kažu: „Izvini, ali ja stvarno nisam osoba za dugu vezu.” Tekst koji je donedavno bio rezervisan za muškarce sada postaje i ženski.

Muškarci se tu prvo nađu u čudu - kakve su sad pa to žene, toga nekad nije bilo? Kad ih prvobitni šok malo prođe, počnu da obraćaju pažnju na svoje oženjene prijatelje. Otkriju da se veliki broj njih oženio relativno rano ili da su njihove dugogodišnje veze počele relativno rano; da su zajedno sa svojom partnerkom prošli i kroz fazu školovanja (ne obavezno u istoj školi), i kroz fazu čekanja na povratak iz vojske, i kroz traženje posla, i da im je to sve učvrstilo i ojačalo vezu. Sad jedno drugo ne bi dali ni za šta na svetu. Eh, a nekada su se smejali takvima jer ne idu u ludo zezanje s ostatkom ekipe, ili, ako se nekad i pojave, nisu koncentrisani samo na to da „ulove neko dobro parče”.

Naravno, ovo je pojednostavljena priča. Nisu sve dugotrajne veze počele još u srednjoj školi ili u toku studija, kao što ni muškarci koji se do trideset-i-neke nisu skrasili nisu osuđeni na usamljenički život. Kao što je njima dosadilo da imaju samo neobavezne veze, tako je to isto dosadilo i mnogim ženama koje su radile to isto. Nije nemoguće naći takvu, niti je nemoguće imati brak s njom - naravno, ona nikada neće biti klasična poslušna ženica i ostaće delimično nezavisna, i dalje sposobna da se stara o sebi i bez potrebe za muškarcem koji će je izdržavati. Njoj je od muškarca potrebna nežnost i ljubav i saznanje da je sigurna s njim, tako da nikakve „izlete sa strane” u kasnijim godinama neće tolerisati.

Brak je i dalje moguć, čak i ako se niste rano oženili. Samo su žene koje ćete naći u kasnijim godinama zahtevnije i manje sklone pružanju osećaja da ste im neophodni u životu. Naučile su da se brinu o sebi i, mada je u nekom trenutku moguće privoleti ih na brak, na zavisnost i pokorno ponašanje nije. To uopšte nije loše - dobićete snažnu podršku i veoma sposobnu partnerku.

da se mrdne sa šes'

nije opisao već prepisao.
traljavo.

Nekako kad vratim film u nazad, čini mi se da je izobilje bilo samo prve nedelje, kad stigne plata i kad si mogao da kupis: Ulje, kafu, deterdzent, da napunis frizider i odes jednom u bioskop...
Jednom se secam da sam kupio cipele za zimu (prosecne)pa su se skoro raspale prvog dana jer sam bio na kisi ( kao da su ih od kartona pravili.

------------------------------------------------------------

Ja ne znam gge si ti živio i koje je to vremem bilo?? da li 70-te ili 80-te prošlog veka??? ...ali samo mogu da se salazim na tebe i tvoje roditelje.

Vidis ja sam živeo u to vreme u ex-yu i bilo mi fenomenalno u svakom pogledu. Uvek se imalo love i za izlaske i za odmore tj putovanja i gadredobu a o hrani da ne pricam... islo se i u restorane i picerije a kuci je bilo uglavnom svega i frizider dovoljno napunjen da ne brines...

У ср.школу и на студије сам ишао 70-тих. Мој је џепарац био за цигарете, ужину, књиге, маркицу, кафић преко дана, свако вече позориште или биоскоп, кафићи, дискотеке, концерти, често да изведем девојку на вечеру. Посебно су долазила летовања, гардероба, музика - нисам био неки заљубљеник зимовања, ни спорта.
До 1973 резервоар горива коштао је колико пакла цигарета.
-
Кафићи: уствари се седело у Шанси, Шуматовцу-Липи-Грмечу, Сунцу, код Коња, у Домовини, Орашцу, Влтави, аууу ако сад узмем залет ..:!!

sa neta:

STARA DOBRA VREMENA - NOVO TUMAČENJE
'Svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku firmu.
Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku
počne da obavlja radne obaveze..
A kad se vrati sa posla negde u kasnim vecern
jim casovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas.
Međutim nije uvek bilo tako u Srbiji, a i šire.
U stara Dobra Vremena bilo je ovako:
Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodli Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija cuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije ,kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odstetom ili parama koje su nemacki turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao.
I posle par minuta stigne na posao u Državnu firmu gde je bio bog i batina , odnosno Radnik...Samoupravljac.
Odmah se uhvati za Iskrin Telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Pristinu. Ne treba mu ništa osim Srpskog jezika da bi ga ceo svet razumeo?
A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne , opere ruke Merima sapunom iz Krusevca, otvori Domaći frižider, izvadi iz njega ne konzerviranu hranu kao ovi robovi danas, već Njeguski prsut, Homoljski sirac i domaće Cvarke , nalije čašu dobrog Vrsackog vina, upali EI Nis televizor i uživa u Domaćim TV Programima , dok ga greje Spokojnost i Bezbriznost.
Eto zato volim Stara Dobra vremena!

Али Пан, ови турски сапуни - не мож с'њим шупаљ зуб да напуниш. То 2х опереш руке и већ га нема. Тако да је и квантитет под знаком питања. Некад је сапун био - мого си с'њим главу некоме да разбијеш, сад нешто дошли ко ћевапи?