To je neka polusanjiva situacija, Dule pokusava da ozivi ovu odavno rahmetli rubriku.

Dobro, evo vam jedan mamurni kantri
http://youtu.be/HgpENelB9QE

sto bi rek'o cika Bobo
pisi rode :)

isla sam da čitam blog
neću ništa da ti kažem, mislim da znaš
stvarno te lepo citati!

aj laka vam svima noć ja sam gecrkt!

A i kad malo bolje razmislim,šta vam fali, da ja ne smetam bilo bi kao da vas dvoje imate privatnu rubriku. eto vam još jedna pesmica i odoh ja na DIM i FIZK ( dijalekticki materijalizam i fizicka kultura, obozavam rubrike kratkog imena.)
http://youtu.be/g3B0L4mvYF

jel vidis wede kako nisi fer?
ne umes ni malo da postujes kreativnu energiju koju covek ulaze da sacuva oavj NAS forum, a ti odmah to obojio u „privatnu prepisku”

pa jel to lepo?
šta će nama forum da se dogovaramo i dopisujemo kad mi covece imamo istu klupicu pred samiskom dole pred zgradom i možemo siti da vas se izogovaramo kad god poželimo...ali jok
mi i dalje stojimo postojano kano klisurine... :)

zdravo cupavac
gde si se skitao čitavog leta?

daj sliku neke fancy plaze nemoj da si stipsa :)))

Nisam bre ja wd . On se ponekad sad zove rubber duck a ja sam se nekad zvao W pa sam promenio nick da me ne prepoznaju. U stvari prvo je bilo wizard of id po onom stripu.PA sve skracenije i na kraju w.
To je super to sa klupicom, ne mora znači da se nosi ni lap top na klupicu.

svi me pitate za istambul, nijsam leteo preko istambula, direktno za Alanya-u, al baklave sam probo...

bio na kupanjac, voda ca. 30 stepeni izgoreh od vrucine, prevruce je julom...

ahahah dobra si ;))))))))))

Pozdrav, ma to ova devojcica sto je dosla u cirkus nešto kasnije misli da sam ja ti.
Ova danasnja omladina...

ma nije on to mislio, izletelo mu.

Kažu da i njega nema vise,da je otisao da saceka smak sveta u publici.Geri Mur...
http://youtu.be/9TUSvBUi-8g

puce puska - rasturi se drustvo...

aha tu ste ptice selice :)

pajz , matorci proviruju.
dobro je

„beograd je prasnjav kakvog ste ga ostavili i nije se bas mnogo toga promenilo”

...

Ako ima prasine, još ima nade.. Možda su otisci još tamo, Borovo „starke”, broj 42... Tamo negde, od Kaplara, pa stazom pored PKB samoposluge, preko peska do dvadeset drugog, pa preko auto puta, tamo je stanovala Jasmina... Stigla je iz Leskovca, tata oficir unapredjen, devojcica odlikasica, odmah u prvu klupu, u plavoj kecelji, duga kosa bez frizure, uredno pocesljana, svi domaći zadaci uradjeni, a naglasak, uh.. A mi, puno odeljenje sesnaestogodisnjaka, razmazenih, samozvanih beogradskih mangupa i riba, zvali smo je Milanovicka, i to joj je ostalo skoro do kraja.. Ali njen put kuci se poklapao sa mojim, buduci stidljiv i najmanje mangup od svih nekako mi je bilo ok da je sacekam da uredno u veliku torbu spakuje sve moguće sveske i knjige koje je vukla u skolu i da hodam pored nje, u početku smo malo pricali, posle vise, uskoro naglasak nisam vise primecivao, a mislim da se ona pocela truditi da ga promeni.. Prasinu je zamenio sneg, naše price su se produzile, poceli smo da se zadržavamo pod lampama pred mojom zgradom, nemam pojma o cemu smo to pricali... Navikao sam se na ta nasa vracanja iz skole, na cupkanje pod lampama.. A onda, ne znam koliko je prošlo, možda godina ili tako nešto, možda dve, neopazeno, promenila se... Postala je riba, i popularna, kosa joj je dobila još plavlju, ali neprirodnu boju, i frizure su se menjale, i kecelja, a novi naglasak, „beogradski”, bio je gori od onog starog, zajednicka pesacenja kuci su se proredila.. Još uvek sam joj bio nekako poseban, dobar drug, ali sada je ona pocela od mene da prepisuje domaće zadatke, a na odmorima je sedela sa pravim mangupima, Jankom, Plavim i Amigom.. Ja sam patio tiho, pa je prošlo, onda je već bila maturska eskurzija, Dubrovnik, nekakav pansion u Cavtatu, „moja” Jasmina u drustvu najfrajera iz skole, ipak ujutro posle pijanke, pristala je da ode sa mnom do starog grada, na trenutke je bivalo kao pre par godina, ali samo na trenutke.. u vozu, na prljavim, nezdravo zelenim sedistima druge klase umorna od pevanja, zezanja i popularnosti, zaspala je Jasmina s glavom na mom ramenu.. I tako, skola je prošla, bilo je matursko vece, u Sansi, svitalo je, gledao sam je kroz maglu pica i dima cigara, bila je riba sada, prava, neodoljiva, u krilima i rukama drugih.. Mislim da se nismo ni pozdravili.. Desetak godina je prošlo, Jasminu nisam video, ni jednom, u početku „nasu” stazu sam izbegavao, PKB samoposlugu, i pescaru među blokovima, posle, zivot je krenuo drugim putevima, ponekad bi čuo ponesto o njoj, ali nije me vise ni zanimalo..
Onda, u toku jednog kratkog povratka u stari kraj, na stanici „sedamnaestice”, kod Sava Centra, učinilo mi se da je žena predamnom nekako poznata, nešto, pokret glave.. ne znam, dotakao sam joj rame, okrenula se, velike naocare, ultramoderne, uobrazen pogled, ali me je ipak prepoznala.. Bilo je nekoliko trenutaka tada, možda minuta, možda pola sata, nisam siguran, ali pricali smo kao onda, pod zimskim, nocnim, uličnim lampama... Pozdravili smo se, drzala je moju ruku nekako dugo, kao da nije htela da je pusti.
Cao, vidimo se..
Još kasnije čuo sam da je s nekim tipom iz Geneksa, preprodavcem nafte, otisla u Rusiju.
A uskoro, sve je manje mojih stopa bivalo po beogradskom asfaltu. Verujem ipak da ih još ima, tih naših stopa, Aom, kneginjo beogradska.. :)
Verujem da ih prasina cuva, prasina cuva sve..

btw, PeKaBeta kao institucija više ne postoji :(

Možda najruznija gradjevina ikad? Dobro je što se ne vidi. A i za pekabetu nema veze, ima drugih, a jogurt je jogurt.. :)
I drugi klinci su bezbrizni sad, kako god to nama cudno zvucalo.

Ali nisi bila u pravu, kada si rekla, secas se, da kneginje ne postoje vise, da one sada placaju j... kredite. Postoje, vidis, to se nije promenilo.. :)

Gos'n w , izvinjavamo se na podsecanjima..

Al' da mi je, tamo na klupama, kod samiske, da se skupimo neke augustovske veceri, kneginje i dripci iz blokova, sa Cukarice, il.. nema veze.. i da odigramo samo jedno, malo, svetsko prvenstvo beogradsko, na „male golice”..

:)

Menja se, svaki put primetim nešto novo. Usput pomislim, šta bi bilo da je imao sansu da se normalno razvija i da smo ostali u njemu...

Idem uskoro. I biće isti ritual. Trolom do Slavije a onda pesaka do Kalisa. Usput, zna se. Promenim pare, overavam izloge i koju pekaru. Uzdahnem gledajuci sve one knjige koje bi bilo lepo procitati na maternjem jeziku. Gledam ljude, fasade, fotkam i nogu pred nogu, kao i svaki turista. Uzivam u dokolici.

Volim da kupim pogacice, sednem u Knez na klupu i gledam ljude.

A do tada, racunam, procice te odvratne vrucine i biće ok i podnosljivo. Prošle godine bese bas lepo jer ne volim pakao. Takve vreline i sparine nema ni ovde.

Ponadah se da odradim i neki koncert ali, osim Leni Kravica i Il Divo momcica nema ništa drugo sto me zanima.

„Nema zivota od secanja...”

Toki legendo
moras dovoljan broj puta da se vracas u Beograd da bi ga svaki put sve vise voleo :)

evo ja to najbolje znam, samo ovog meseca sam 4 puta sletala na surcin i onom mojom stazom pored studenjaka (pored onog zutog granja sto u proleće prvo cveta) gledala kako će da pukne prizor autoputa i 'kosnice' grada koji volim najviše na svetu...
može stru da kaže kako joj se menja, naravno i hvala bogu da se menja, zamisli da nije tako...
ali ima neku patinu koju ne mogu da prekrece sve i da znaju kako se kreci :)))

a tek ljudi...
lepi a prljavi
bistri a blesavi
lenji a sposobni

cudo bre majke mi :)

sve vas puno i lepo pozdravljam, ja odoh malo do kine ovih dana pa kad se vrnem opet ću vam pisatia vi nemojte sad opet da pokvarite forum, taman je malo zivnuo :)))

za strukturnu - ptice selice (selim po evropi evo čitavo leto)

https://www.box.com/s/df404bfbb64e42119dc2

plavusa je hit
https://www.box.com/s/a88900e3e9c8a53710f0

e i to da dočekamo.

dešava se.