Продајем већу количину пластичних флаша Књаза од литар ипо, начетих до пола. Вода у њима оригинална и незагађена и чува се на темп.од 7°.

Него само не волим кад исхлапи. Потурим те празније напред, да се укућани преваре, ал они лукави - само пипају по дну фрижидера: где нађу флашу напету ко девојачке сисе - ето их да је отворе: само чујеш „шфииићћћ” и ја гледам доларе како одлећу.

Трошио бих ја ту половну, ал ми не иде на Банатски ризлинг - ем очајно јевтино (и квалитетно) вино, па још половну киселу - та нисам ни ја рани злочинац, баш толко не заслужујем. Мало ли је што су нашли за шта да ми соле памет: „тата, не иде ти алкохол на антибиотике” - та јел, а вама иде пушење, спавање до ручка, незавршавање факултета? него и да се убијам водом без мехурића.

Мој је тата имо неку алуминијумску бомбу, купио од источнонемачких туриста, па је у њу уврто неке патроне, ко ловачка муниција - те смо једно време имали сода-воде неограничено. Чак се мајка досетила да у бомбу тури сок од малине - да бисмо пили кока-колу, ал то код ћалета није добро прошло.