iz tvoje price izabrala bi kao početak veterinarskog tehnicara, nekako mi je lakse sa zivotinjama nego sa ljudima...

taj posao će svakako, koliko god placen bio, pomoći da se plate stan i hrana i osnovne zivotne potrebstine...dovoljno za skroman zivot...

e onda kako vreme prolazi, a siguran posao imaš, osvrnula bi se oko sebe i videla kakve su mi mogućnosti za napredovanje...

nisi ti matora sa 40 godina i nije kasno za skolovanje... pa taman da zavrsis sve to sa 50, ostaje ti bar još 15 godina rada da docekas penziju...

a zar nije bolje otici u penziju sa titulama nego kao običan radnik...pri tom sad još imaš elan za ucenje, za napredovanje i usavrsavanje... kad predjes 50-u trebalo bi da uzivas u plodovima tog svoga rada i da ti starost bude mirna i bez trzavica...

svaki početak je tezak a ti si već u prednosti, imaš podlogu, imaš znanje, imaš sigurno i prethodno iskustvo (nisi 40 godina sedela u fotelji ispred prozora), kad napunis baterije sa malo samopouzdanja biće sve OK... :)

e nek' ti je sa srećom sestro slatka!

nemas ti tako mnogo godina, koja crna peMzija :)))
ima poslova u veterini koje možeš da obavljas bez licence (nisam bas sigurna za canadu, ali znam da na NZ na primer možeš da vodis farmu ili neko gazdinstvo kao menadzer ili već...iako nemas licencu)

inače licenca ti treba za sve zemlje sveta ako želiš u klinicki rad, to si sigurno znala i pre odlaska u CAN.

isto tako možeš da potrazis posao u distribuciji lekova ili dijagnostikuma za veterinu i medicinu, zatim možeš da trazis u nekoj farmaceutskoj kuci posao, raspitaj se kako stoje stvari sa food laboratorijama ko zna možda i tu ima nekih poslova koje možeš da radis...
šta znam, slutim da ti nije tako usko polje delovanja.

držim ti palceve :)

E moja Amazonka... ljudi zavrsavaju fakultete i sa 80, ne znam koji je problem?

If there is a will there is a way.

Ako nema „will” onda će ti ostati samo izgovori: stara sam, moram da radim, ko studira u ovim godinama, nemam para, šta će reci ovaj i onaj...

A ako ima „will” (volja) onda ti godine neće biti bitne, pare ćeš da nadjes kao i vreme.

Na studijama nećeš samo da napredujes profesionalno, već i u mnogim drugim sferama. Naucices jezik, kulturu, naći ćeš prijatelje, a ko zna možda upoznas i srodnu dusu. Upoznaces skolski sistem na licu mesta tako da ti vise niko neće moći u crkvi da soli pamet kakav je skolski sistem Kanade (ne valja ništa, jel da, svi to znamo).

Milion pozitivnih stvari, zaista.

Evo da ne ispadnem totalno negativna, ne znam da li znaš da je Univerzitet u Gulfu (juzni Ontario, Kanada), jedan od najvecih univerziteta za veterinu u sevrnoj Americi. Pa možeš da odes na njihov sajt da vidis da li imaš neke sanse za poslediplomke studije. Ako uspes da se ubacis na neke studije, i dodjes sa Lending immigrant vizom tj, imaš prava da radis u Kanadi, bacis se na volontiranje svuda i gde možeš u Guelfu kao i na Univerzitetu. pa mzda i uspes da se negde ubacis kasnije za istrazivacki posao.

Dakle ubacis u google: University of Guelph i za dalje good luck.

mislim da se ne isplati ako morash uzimati kredit za skolovanje ili raditi nekoliko poslova da bi to sve finansirala

znam da ti je teshko prihvatiti chinjenicu da ćeš raditi posao koji ne odgovara tvojoj kvalifikaciji, ali ti isto tako niko ne garantuje da ćeš i posle zavrshenog studija dobiti „dobro placen posao”

pretpostavljam da mnogi veterinari na zapadu ne zaradjuju nešto mnogo para

Soso, sve sto si rekla stoji. Ma šta stoji, ja sam sama bila u njenoj kozi. Stavise, problem sa godinama je bio bas takav kako si ga opisala: previse sam bila matora za juniora a premalo iskustva za menadzera.

Ali to je sada iza mene. Prvi posao je bilo problem naći, a sve ostalo je bilo mnogo lakse.

Moje iskustvo je da za neke probleme bolje i da ne znaš i da o njima i ne razmišljas. Ono što se desi kada smislis šta sve može da ti smeta - ne mrdnes i ostajes gde si.

Ja bih takođe NAPRAVILA GRESKU i odustala od studija da sam znala koji će problem da bude naći prvi posao.

Ono sto je najbitnije to je da problem sasvim drugacije izgleda kada je PRAVI. Znaci 4 godine unazad, kada nemam diplomu ni besane noćii beskonacno pisanje eseja i ispitnih zadataka iza mene, ja o problemu da neću moći da nađemposao razmišljam na jedan naicin. Plus sto problem NIJE STAVRAN prema tome ne postoji.

Kada zavrsis fakultet i nadjes se pred problemom nalazenja prvog posla, stvari POTPUNO DRUGACIJE IZGLEDAJU jer je problem stvaran, realan. Sto znači da imaš mogućnosti koje pre 4 godine nisi imala pojma da postoje a u datom trenutku postoje jer je problem STVARAN.

To je onaj faktor kada ljudi u kriznim situacijama imaju nadljudsku snagu, na primer. Majke su u stanju da podignu auto da bi spasle svoje dete. Da li u „mirnodopskim uslovima”, sedeci na kanabetu i kafenisuci sa prijateljicama ta žena može da zna da će jednog dana da podigne auto? Nema pojma. Pitaj je i reci će ti da ništa teze od kasike nije digla. Ali je stavi u situaciju i videces šta je sve sposobna.

Zato Amazonka ako smatras da je studiranje nešto sto će ti pomoći u zivotu - samo navali. Problemi će da postoje kao i za sve ostalo u zivotu. Problemi su znak da smo živi, probleme nema samo mrtav covek.

svaka cast DiKaprio...
to isto i ja pokusavam da kažem mladjim ljudima koji se nadju u sličnoj situaciji...
najbolja investicija je u obrazovanju...
sto bi rekao moj skolski drug rabidranat tagore:
ko hoće - naći će način
ko neće - naći će razlog

Amazonka, evo šta bih ja uradila da sam na tvom mestu.

Veterina kao profesija je jako popularna u Kanadi jer imati kucne ljubimce je ovde velika pomama.

Takođe sa svetskom globalizacijom pomera se sve vise i vise teziste trazenih profesija na USLUZNE DELATNOSTI.

Ja da sam na tvom mestu bih kontaktirala University of Guelph, odsek za veterinu (trazis graduate coordinator za veterinu). Ponela bih prepis predmeta sa zavrsenog univerziteta u Srbiji (naravno preveden na engleski), pa popricala sa njime/njome o tome kakve su mi sanse za poslediplomske studije sa stipendijom. Tu trebaš da imaš jednu stvar na umu: da oni manje vise vole da imaju sto vise poslediplomskih studenata jer to donosi novac njihovom odeku i profesorima. Ali ta osoba će najbolje znati da ti kaže kakve su ti sanse za to.

Dok se ne odlucis šta ćeš i kako ćeš dalje i dok skupljas informacije o svojoj buduconsti,ulozi svoje vreme i pare u sledeće: obavezno stekni vozacku dozvolu, nauci da koristis kompjuter (naročito exsel i power point) sto bolje, kao i radi na engleskom. Umesto tih bespaltnih casova iz engleskog (cisto gubljenje vremena), uzmi casove iz konverzacije i pisanja na nekom lokalnom koledzu. Raspitaj se gde i kako.

Dok ne naucis bolje jezik, trazi posao u vezi zivotinja. Možeš da radis tamo gde se sisaju i kupaju kucici, trazi da volontiras bar jednom nedeljno u nekom selteru za napustene zivotinje ili u nekoj bolnici za zivotinje. Možeš da das oglas da setas kucice za pare. I slično. To sve možeš da radis i za vreme poslediplomskih studija.

Znaci, baci se na tu oblast i vidi svoje mogućnosti.


E sad, ako se ipak odlucis za poslediplomske studije, evo šta će da te ceka: Za masters dve do tri godine krvavog rada. Sa magistarskom titulom, možeš eventualno da dobijes neki par-time poslic u labaratoriji na univeraitetu, (teško za ful tajm kao stranac). Usputno možeš da radis i part-time u nekoj privatnoj labaratoriji u zavisnosti u kojoj oblasti si magistritala. Uglavnom sa magistarskim još nisi kvalifikovana da radis kao veterinar (možda proveri popricaj sa vetrinaraima privatnih klinika). Uglavnom na fakultetu za veterinu će ti posao uvek visiti na uzici sa mogućnoscu da budes zamenjena (čitaj otpustena)u svakom momentu.

Onda možeš da ides dalje i da upises doktorat i da doktoriras. Posle si kvalifikovana da apliciras za posledoktoral istazivanja (koja nisu bogzna kako placena), pa tako sve do penzije. Na uviverzitetu ćeš videti koliko mora da se radi i dokazuje za poziciju profesora, pa ćeš sama oceniti šta ti se vise isplati i šta ti je manje stresno.

A možeš da to sve preskocis, pa da vidis gde šta možeš privatno da otovris za brigu kucnih ljubimaca i da budes svoj covek. Na primer za gruming, pa ujedno i hotel za zivotinje za one koji putiju pa nemaju gde da ostave svoje ljubimce i slično.

Ja bih da napomenem da nisam vetrinar i ne volim da se bakcem za zivotinjama, tako da bas i ne znam sve u vezi njih šta se sve može. Ovi predlozi su bili pausalni. Možda sam se tu i tamo izlupala ali sve u dobroj nameri.

E , ja sam bio u sličnoj dilemi kada sam bio u Kanadi na turistickoj vizi , da li ostati , ali nisam , da sam na tvom mestu pokusao bi da najem posao Veterinarskog tehnicara ili asistenta , pa polagao odnsno ucio za ispit , koji se satoji od tri dela za lacencu , mislim da je teško ali u svakom slučaju bolje nego u srbiji