Naš život je satkan od navika. One su u osnovi svega što radimo. To rutinsko ponašanje koje se redovno ponavlja zapravo je jedan od najjednostavnijih, a vrlo efektnih načina učenja. Kada određeno ponašanje samo nekoliko puta ponovimo u istoj situaciji, usvajamo ga kao pravilo. Sva ta naučena ponašanja koja ponavljamo u različitim situacijama definišemo kao navike. Mozak prestaje da nam šalje ideje kako da reagujemo i reaguje automatski. Zato slobodno možemo reći da su navike među najuticajnijim faktorima koji utiču na formiranje našeg ponašanja.

Čemu služe navike

Osnovni razlog zbog kog postoje je da nam olakšaju život, da nam pomognu u brojnim aktivnostima koje svakodnevno obavljamo. Praktično je i nemoguće svesno razmišljati o svakoj svojoj nameri i postupku. One nam omogućavaju da obavljamo više stvari istovremeno, ali ipak zahtevaju da neprestano koristimo mozak.

Problem je što ne usvajamo samo dobre, već i loše navike. Pušenje, kašnjenje, prejedanje, odlaganje obaveza, veoma je duga lista navika koje nepovoljno, pa čak i destruktivno, kada je reč o navikama u načinu razmišljanja, utiču na kvalitet našeg života.

Kako ih promeniti

Menjaju se na isti način kako se i stiču- učenjem. Iako smo skloni da, držeći se lakšeg i lošijeg puta, tvrdimo da ne možemo ili ne umemo drugačije, činjenica je da zapravo ne želimo, ili makar ne dovoljno. Kako smo naučili jednom, možemo i drugi put, ali ovoga puta kako treba. Ako osoba ima kontrolu nad svojim ponašanjem govorimo o navici. Da bismo je se oslobodili, moramo najpre znati kako ona nastaje. Navika je zapravo serija obrazaca. Kad god radimo te radnje, nervne ćelije šalju poruku mozgu o tom obrascu, tako da on sve to kasnije automatski radi. I što češće obavljamo neke radnje na isti način, stvaraju se veze sa mozgom i kasnije ih je teško promeniti.

Najbolje navike da se utiče na loše navike je još u detinjstvu. Ali kada uklonimo jednu naviku, ostaje nezadovoljena potreba kojoj bi trebalo naći adekvatnu zamenu. Grickalice, slane i slatke đakonije tako zamenite voćem i povrćem.

Slično je i kada stvarate neku naviku, važno je da ni tada sebe ne forsirate previše. Fokusirajte se na male jednostavne korake. Stručnjaci kažu da je dovoljno da se potpuno uzdržavamo od navike od 21 do 30 dana, kako bi se ona potpuno iskrenila. Tako će oslabiti naša sklonost ka njoj.

Postavite i zapišite konkretan cilj nemojte pokušavati da menjate sve od jednom. Zapisivanje će vas dodatno obavezati da nešto i uradite, da sa akcijom krenete već danas.

Uklonite iskušenja nemojte praviti niti kupovati slatkiše i grickalice ili zalihe cigareta.

Lista loših posledica vaše loše navike takođe će biti dobar podsticaj.

Vizualizujte ciljeve trening za naurolingvističko programiranje to preporučuje. Podrazumeva vizualizaciju sebe kao nekoga ko i dalje forsira tu lošu naviku i nezadovoljan je zbog toga, a druga slika je slika sebe ali oslobođenog od te navike i potpuno zadovoljnog. To pomaže da pronađete motivaciju u sebi.

Poverite svoju nameru bliskim ljudima oni će vam biti značajna podrška kada posustanete.

Eliminišite izgovore biće ih dosta u tom periodu pojačanog stresa. Osmislite unapred mehanizme da ih prevladate.

Napravite skalu napretka beležite svoj uspeh, to će vam biti dodatni podsticaj da napredujete.

Istrajnost je najvažnija

Čak i ako pokleknete, nemojte odustati. Najbitnije je da pronađete motiv- zašto bi za vas bilo dobro da uvedete tu promenu. Šta ćete bolje dobiti od ovoga što već imate. A onda ćete lako naći načine da to i postignete. Budite svoj saveznik! Vremenom ćete osetiti niz prednosti koje će vas ojačati u novoj, sada dobroj navici. Kada pobedite sebe jednom, svaki sledeći put bićete na dobro poznatom terenu i sve mehanizme „protvnika”, osnosno protivljenja, odlično ćete poznavati.

Snaga navika, čak i loših, govori nam zapravo između redova o tome koliko smo snažni i koliko možemo da postignemo. Pitanje je samo hoćemo li tu snagu upotrebiti za sebe ili protiv sebe. I izbor i njegove posledice su naši.

Preuzeto sa: http://www.casualmagazine.com