A onda mi je jednog dana, iznenada, rekla:



- Stef, meni je super sa tobom, ali hoću da me i drugi ljudi vole. Hoću da mi se dive. Da pišu o meni, da mi slikaju, to mi je potrebno… Tebe i dalje volim, drag si mi, ali ti ne možeš ništa da mi obezbediš. Kada si me negde odveo? Kada si mi nešto kupio? Ne mogu više ovako, izvini… -



Postoji izvesna granica gde dobrota muškarca prelazi u feminizam. Problem je što neki muškarci pređu tu granicu čim se rode, a neki, poput mene, čim se zaljube… Uglavnom, ostavila me nekoliko dana nakon toga. Sve što sam stvarao srušilo se u jednom trenu. Ostale su samo priče, uspomene i jedno veliko ništa koje me progoni i dan danas…

Sada se viđamo ređe - ona mene vidi nekoliko puta godišnje, kada dođe u stari kraj, a ja nju nekoliko puta dnevno – zavisno od TV kanala koji gledam…



Pri retkim susretima pričam joj o suzama posle raskida koje i dan danas poteku, pričam joj o književnosti, o životnim dilemama koje me progone – no, teško da me razume. Dok ona meni priča o advertajzingu, trendseteru, brejnstormingu… o nekom bekstejdžu sa kojim je valjda bila u vezi – no, teško da je razumem…

- Stef, izlazila sam sa Jecom na kafu, sa našom najvećom pop–folk–art divom – joj da vidiš kako je gotivna. Kakva carica. Zamisli, jeboga, onaj idiot konobar se zbunio kada nas je prepoznao. A moja Jeca mu odmah obrusi – „šta je bre seljačino, šta bleneš, prvi put vidiš dame…” Joj, obožavam je. Govore mi da sam ista ona, samo još moram puno da radim na svom personalitiju kako bih je dostigla… Ako hoćeš mogu čak i tebe da upoznam sa njom. Slobodna je, mislim, sledećeg meseca između snimanja, možeš tada da je vidiš na minut – dva, dobićeš i autogram ako bude raspoložena, dok slikanje, nažalost, ne mogu da ti obezbedim… -



Moja bivša je, u međuvremenu, postala toliko izveštačena da mi se na momente činilo da je na njoj samo perika prirodna…

Prvo su mi se smejali, a posle su me ismejali. Nisu poverovali ni kada sam na podu prosuo gomilu naših zajedničkih fotografija. Mada, iskreno, upoređujući izgled mojih fotografija, usklikanih ćaletovim škljoc – škljoc aparatom, sa onim slikama iz časopisa, čak je i meni bilo teško da poverujem da je to ona…



Onda je drugarica odnekud izvadila teen-magazin i počela naglas da nam čita njenu biografiju:



- Rođena je na ostrvu Palma De Majorka, kao najmlađa ćerka najstarije španske plemićke porodice... –



- Lažu – dreknuo sam – rođena je u Zabregi (selu kod Paraćina) kao jedinica Ace električara i Goce frizerke.–



- Kao mala slušala je klasičnu muziku, igrala tenis, išla na solfeđo i balet. Učila esperanto i italijanski... – nastavila je drugarica



- Kako samo lažu – dreknuo sam još jače – trenirala je fudbal i išla kod logopeda zbog problema sa izgovorom. Nije učula esperantno več engleski, zato što je večito imala keca! –

Nakon samo nekoliko sekundi dva ošišana tipa su me bacila na zemlju. Odjednom, sam ležao nepomično kraj njenih nogu, dok su oni pregovarali o mojoj sudbini kao da se radi o uličnoj džukeli koja se umešala među njima a ne o čoveku. Iz te perspektive, sa betona i sa gorilom koji me je nemilosrdno držao, bio sam u ravni sa hiljadama cipela koje su me okruživale a usput malo i gazile, kako koja… Vrlo brzo je incident zataškan, pse su rasterali, pardon moje drugove a mene su odvukli u prostoriju bez svetla, vode i hrane…



Nakon toga, negde oko ponoći, kroz mali otvor začuo sam dobro poznati glas:



- Stefane, slušaj me – to je bila ona – morala sam ono da uradim. Da sam ti dozvolila da kažeš bilo šta, sve bi upropastio. Izblamirao bi me pred svima, uništio bi mi rejting a samim tim i život. Znaš, ja više nisam ono što sam bila. Bili smo tada klinci, to je prošlost… Hoću da sve zaboraviš i da me potpuno izbrišeš iz sećanja, čak i da si me poznavao. Kada sam mogla da se odreknem svojih roditelja i prijatelja, mogu i tebe. Vi ne samo da se ne uklapate u moju budućnost, vi se ne uklapate ni u moju prošlost. Naravno, pomoći ću vam ukoliko vam to bude bilo potrebno, ali samo ako mi pristupite kao klijenti, preko mog menadžera, a nikako kao prijatelji. Ovo je šou biznis dragi moj, džet-set, a ne naša selendra. Nije meni ništa od ovoga palo sa neba, godinama sam se borila za svoju poziciju… Zamolila bih te da to više ne radiš i da se ne hvališ okolo kako smo nekada, u prošlom veku, bili u vezi. Učini mi to u ime naših starih dana… -