Tipovi kao Paravinja su krivi za sve što se desava čestitim ljudima, za neprijatnosti, za loše uslove na radu i svih nevolja su uzrocnici u sluzbi djavola. Mnogi nastavnici rade u uzasnim uslovima. Djacima je dozvoljeno da se ponasaju kako hoće i kad nešto se desi onda je nastavnik dezuran krivac. Skupoce i energetske krize su sve rezultat dejstva masonskih slugu pa goleme kolicine sredstava za zivot su u rukama nekolicine degenerika sve sa blagoslovom potomaka Bordzije (krvozednika iz srednovekovne Italije).

Sa ili bez smrtne kazne Paravinju je nemoguće unistiti bez vere u Boga i bez sloge. Paravinja koristi neslogu među ljudima da bi svojoj vrsti osigurao neometanu vladavinu nad drugima. U svakom pojedincu iz lošeg drustva vase dece mozete prepoznati Paravinju jer se taj razlikuje od ostalih po nadubudnom ponasanju, drskom zvuku mrtvackog glasa iz zatvorenog bureta, po uverenju da mu ceo svet duguje zivot samo zato što lici na holivudskog glumca, pijanstvu, drogi, tetovazi, kocki pedofilstvu i ubistvima. Smrtna kazna od ljudske ruke ovu zlobnu vrstu samo navodi na osvetu. Na Zapadu je Paravinja kod svoje kuce jer lakse je vladati ljudima u duhovnoj pustosi nego tamo gde Sveta Trojica gostuje. Pripadnici ovog odvratnog soja govore ljudima da je Vera opijum za mase da bi se ljudima predstavili kao zastupnici opcenarodnog dobra. Pravoslavni vernici znaju da se radi o vuku obucenom u ovcije runo.

Znajuci da nije dobrodosao, Paravinja se oslanja na ruke i na noge da bi tumarao okolo kao pantljicavo kuce ne znajuci gde da krene ili nastavi. Ceri se gledajuci crvljivim ocima u svoje nesudjene žrtve kad te žrtve pojma nemaju šta im se sprema... Umesto ikone na zidu mu visi hitlerova slika a po podu sive boje ispisane crne svastike i hvalospevi judi sto je izdao Isusa za pregrst zlatnika. Mrak gusti zlobni ide za njim gde god prođe i neopisivi smrad svinjske fekalije pomesane sa gomilom mrtvih tvorova. U srednjem veku je bio zao duh sto je sirio kugu svud redom. Posle srednjeg veka je bio Got robovlasnik sto je otimao Afrikance iz Afrike i stavljao ih u lance da budu robovi u Americi, ubijao Zidove po konc-logorima, kidao Srbiju komad po komad u ime neke nebulozne „demokracije”.

Ne zanima me alkohol. Dokle god postoje Paravinje pobedjivace krvnici na Kosovu. Podelicu sa svima svoje najnovije otkrice:

Псалм 104.

Да се људи покају и исповеде своје грехе

1. Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2. Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3. Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4. Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5. Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6. Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7. Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8. Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9. Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10. Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11. Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12. На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13. Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14. Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15. И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16. Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17. На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18. Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19. Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20. Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21. Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22. Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23. Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24. Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25. Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26. Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27. Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28. Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29. Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30. Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31. Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32. Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33. Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34. Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35. Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!

Pogledajte sledeće:

http://www.jokeroo.com/videos/cool/sand-storm-arizona.html

Jeste se istorija poigrala... ali...treba biti uporan. Upornost pobedjuje. Povratak u Pravoslavlje je moguć za sve koji stvarno žele da okrenu ledja djavolu a lice Bogu. Kroz citanje knjiga o duhovnim vrednostima može se dobiti neophodno obrazovanje:

Pravoslavlje obasjano evanđeljem
Ivica Stamenković
(Uvodnik iz knjige)

Siguran sam da će ova knjiga izazvati različite reakcije. Jedni će njenim pojavljivanjem biti prijatno a drugi neprijatno iznenađeni. Komentar duhovno probuđenih osoba, koje će sa odobravanjem pozdraviti njeno objavljivanje, verovatno će biti da je ovakvo delo odavno trebalo da ugleda svetlost dana. Još pre mnogo vekova. Sa druge strane, podržavaoci religijskog tradicionalizma srpskog naroda i nastavljači dela srednjevekovnih svetitelja iz loze Nemanjića, verovatno neće biti oduševljeni. Ustvari, krug nezadovoljnih mogao bi da se proširi daleko izvan meridijana koje pokriva srpsko pravoslavlje. Za to postoji više razloga.

Najpre, činjenice koje sam izneo u ovoj knjizi, a koje nedvosmisleno vode do zaključka da vaseljensko Pravoslavlje ne predstavlja Hristom ustanovljenu Crkvu, su izuzetno snažne. One potiču pre svega iz Biblije ali i iz mnogobrojnih dela pravoslavnih autora, kao i knjiga crkvene i svetovne istorije poznatih domaćih i svetskih istoričara. Drugo, budući da je prilično tačna narodna izreka da „istina može da bude bolna”, pretpostavljam da će jedan deo mojih pravoslavnih čitalaca biti šokiran saznanjem da u okviru njihovog veroispovedanja postoje mnogi detalji koji nemaju nikakvog utemeljenja u učenju Svetog pisma i verodostojnim istorijskim činjenicama. Zapravo, isto toliko iznenađujuće će delovati i spoznanje istine o tome da se značajan deo pravoslavne dogme protivi učenju Gospoda Isusa Hrista, njegovih apostola kao i direktnih apostolskih naslednika. Današnjim predanim pravoslavnim vernicima se bogohulnom čini i sama pomisao da bi išta od onoga što veruju i čega se revno drže moglo da bude neistinito i pogrešno. Doduše, takav je slučaj i kod pripadnika svih drugih religija, koji gaje istovetna osećanja prema veri svojih predaka. Ipak, kritičko preispitivanje pravoslavne vere, to jest njenih mnogobrojnih temeljnih ali i sporednih učenja, u svetlu Biblije i crkvene istorije, pokazuje da bi istorijsko i uistinu biblijsko-apostolsko hrišćanstvo trebali da potražimo negde drugde.

Ova knjiga će rasvetliti mnogima još uvek nedovoljno jasnu istinu o tome da se Sveto pismo, kao izvor vere pravih Hristovih sledbenika, neuporedivo mnogo razlikuje od tzv. svetog predanja, na kome pravoslavni temelje svoje verovanje i bogoslužbenu praksu.

Moja je molitva da ovo delo doprinese spasenju onih koji još uvek nisu upoznali Gospoda Spasitelja, odnosno duhovnom probuđenju mnogih koji su učmali u lažnoj sigurnosti koju im je donela tradicionalna religioznost.

Neka ova knjiga bude Trojedinom Bogu na slavu a ljudima na blagoslov.

Hrana koliko može biti delotvorna, može biti i opasna. Hrana se može upotrebiti i kao sredstvo za ispiranje mozgova. Na primer, ako ste jeli nešto slično Paravinjavoj viršli, bicete ubeđeni da u Bosni nije bilo Srba sve dok ne predjete na monasku dijetu. Sve virsle su nezdrave, a posebno ova:

Smesa u foliji, nešto jeftinija od hrane za pse. Glavni sastojci: soja, gumeni opanak, pvc, domestos, neki teški metali i delovi životinja, koje ni crvi ne jedu. Ne može da posluži kao hrana za pse i mačke, jer pomenuti od ovog beže ko đavo od krsta. Jede se oko 25. u mesecu kad ponestane para. a u iščekivanju plate. Ostavlja teške posledice po zdravlje ako se jede u većoj količini. Ukus je sličan fino isitnjenoj aromatičnoj kesi za leb.

Isti slučaj sa salamama i kobasicama.

?