je li bre! el mi i ovdena na serbiancafeu ulazimo u evropu pa nam se sve brani?
sad li tje mene juznjaka da ucite kako se piše i cita srpski jezik?

aomke, a na koju zivotinju ti ja slichim, a? bash me ubiva radoznalos'

kad smo vetj kod zivotinjke kaže sa naslovne stranice 'da li krave imaju smisao za humor?'
ne znam za ostale ali ova moja shefica ima dvostruki standardi

pre neki dn gazda na firmu izvali neku nebulozu - ona samo shto se nije upishkila u killote. toliko se rebetjala.
ja juche pokushah da se humorom izvuchem sa kasnjenja na posao
pita me shto sam zakasnio.
rekoh - ma boli me glava. s obzirom na velichinu iste, mozete da pretpostavite da su u pitanju porodjajni bolovi. zato sam okasnio -
kaže mi - nemoj vishe da ti se to ponovi! -
i posle kad pirotjanci pcuju pos'o - ispada da su nekulturni ('bem te posle!)

ima istinu u ovom sto kaže oliva

ne nabacuj se, rekla sam ti već! :)

aomke ich ne pravim slike u glavi. samo mi se ukljuchi lampica kad vidim da neko ima dobar smisao za humor i da je pozitivan. od ostali begam kol'ko me noge nose. upoznao sam dosti njih sa ovoga sajata i nikad se neshto posebno nisam iznenadio. ljudi ko ljudi. ponavljam uvek sam pozitivan sa pozitivni - a od negativni begam!

Moj djed je opet spasio dvae's partizana...Zakocio mu mitraljez.

eh, mostro, nakrivishe ti ga bash. kuj im klacka koske bre!
meni i jedan i drugi deda bili kukavice. nesu im se kochile brade murataljezi i nesu imali zvezde petokrake na chelo. kad je padalo bonbe u carsko selo u shestoaprilski rat, pokojni moj tjale i njegove sestre sakrili se ispod astal u kujnu a moj deda, njihov tata stojao tu, i chale direkt gledao u tatina (dedina) drhtava kolenca pa tje
'tjale bre, a shto ti drkte kolena?' a deda tje 'ma pusti sinko, 'ladno mi'
deda ceo rat pored babini skuti proveo. opravljao cipele i gledao svoja posla. nit su ga dirali partizani nit' nemci. izveo decu na put , zasluzio pemziju, provodio vreme po kafane i voleo onuj rabotu vishe nego lebac da jede. a posle mu se deca, zemska bacila pod politiku i...ode mas' u propas'.
a ovaj po kevu deda, on chak bio tri dana u partizani. poshto je bio rudar-miner, uapsili ga partizani da rushi neki kjurac/palac. kad je srushio, pitao gi 'el mogu si ja sad idem kutji?'
oni ga pustili i dali mu sto cigarke i chokolatku za decu. on uzeo dvaes cigare i onu chokolatku, ostalo vrnuo na ovija titini i vrnuo se ženi i deci na selo. kad je prosh'o rat (malo chetnici dodju u selo pa se raspojasaju, pa naidju partizani te gi rasteraju, pa onda dodju nemci i podele nemirnoj deci po zaushku i tjutek, i tako u krug - ete ti rat u pizdu materinu!) malo falilo da zaglavi. imao jedini radio u njegov zaselak pa slushao radio slobodnu ameriku (ili jevropu, 'bem li ga) i chuo kako tamo rudari primaju odlichne plate i kako lepo žive u odnosu na nas, pa se zayebo i rek'o to prvom komshi i kolezi iz smene, a ovaj ga druknuo. nesretjni deda dva dana bio u nish kude udbashnkog islednika. jedva ga pustili. a druže tito tih dana trebao prođe kroz leskovac. moz' misliti sranja. i prichao mi deda 'shinko! chuvaj se neprijatelja, ali nikad ne spavaj na oba oka ni s prijateljem i pajtom. nikad se ne zna kad tje ti zarine noz u ledja' i ja si pamtim dedine rechi. pametni bili ti starci, al' mi glupi. nesmo gi slushali. nije ni chudo dokle smo s'g dogurali. e, shto ti ovo ispricha' pojma ne znam. al' netje ti shkodi, a?