Pošto smo na SerbianCafe-u, pretpostavljam da se pod Jugom mislilo na Srbiju.

Pa da se javim sa lica mesta - Srbija izumire. Bar polovina radno sposobnih ljudi nema posao, a od onih koji posao imaju - vecina nije prijavljena, niti ima zdravstveno osiguranje. Vecina poslodavaca je bez imalo ljudskog dostojanstva, pa ovako tešku situaciju koriste da izrabljuju radnike - svuda je zaposleno premalo radnika, tako da se ubija od rada, a plate su na nivou džeparca. Da će se nešto promeniti više nema ni nade - koja god stranka da je bila na vlasti ponašali su se isto. Kada su nas ugnjetavali i uništavali Turci, Nemci i ustaše, Srbi su pružali otpor, dizali bune. Kada nam to isto rade naši tajkuni i političari - pošten Srbin cuti, a nepošten se učlanjuje u stranke i postaje deo bande.

Ne dao bog nikome da mu deca rastu i žive u ovakvoj zemlji.

Malo izgleda i kao da je tema izmišljena jer ima dosta nelogicnosti. Pre svega trziste nekretnina se urusilo pre tri godine, već pre dve kuce nisu bile skupe. Druga stvar krediti se dobijaju na osnovu kreditne istorije i prihoda,teško da je pre dve godine par sa mesecnim prihodima od 3000 mogao da dobije kredit cija je mesecna rata 1600.Još teze da neko sa tim prihodima ustedi 50 000 .
Al opet ko bi ga znao,sve je moguće...

sunset kakva je kažeš klima na Marsu?

I, šta je 300 evrica mesecno za 15 sati rada dnevno...slozices se ništa.
U Srbiji nema zivota...a nema vise ni nade...ma nema vise ničeg.
Ovaj narod ko omadjijan,cuti i trpi,ovde je vrag odneo salu.
A,o zdravstvu bih mogla da pišem nasiroko i naduuuugacko...ali nemam ni volje, a ni vremena...
Imaš pare,imaš zdravlje,nemas pare...pa jbiga mrtav si covek...na zalost.

a što ne odete na mesec dana pa da vam se malo razbistri :)

sunset:
A gospoja Kapri neka pogleda film Majkla Mura vezano za zdravstvo u USA. Bude li je mrzelo, ja ću ga ovde postaviti.

--------------------------

Jel ti i sve ostale informacije o svetu oko sebe dobijas preko holivudskih ostvarenja?

Ja ne razumem ljude koji se pale na filmove Sicko i tako ostalo ..daj bre ljudi sve to ima svoje .. Ne kažem ja da uopste to nije kako jeste i da nema toga .. svugde u svetu ima busnih rupa pa i u Americi.. 13 godina živim u Americi , nikada nisam bio bez posla i kada je Amerika i čitav svet u svetu upao u krizu promenio sam posao na duplo bolji .. IMA POSLA samo treba se potruditi i uvek verovati da će naici.. Dosta naroda izgubi naduz za traganjem a MNOGOOOOOOOO NAšIH LJUDI neće da rade neki posao jer se sramota kao do juče radio kao sef u nekoj kompaniji a sutra treba da vuce kolica po prodavnicama .. eee za takve ljude ne treba ni Amerika niti šta..

Isto tako koliko ljudi u Srbiji ima da jednostavno ne žele da rade( većinom omladina)njemu ili njoj je važno da su to markirane patike, majice , sminka, i NARAVNO da ima lovu da ceo dan srce jednu kafu u nekom kaficu ...

primer:

Pre 6-7 godina vratim se u srbiju i pored puta dedine i babine kuce imali smo prodavnicu .. Resili smo da je samo spricnemo sa novom farbom pa rekoh ajde da uzmemo par deca iz komsiluka :) vajdica da zarade koju kintu. Odem kod jednog decka , tad mu je bilo možda 16-17 rekoh ima to i to da se radi dacu ti 30 evra za dan..

Njegov odgovor „ MA DAJ KOME PRODAJES M$$$ ZA BUBREGE , PA ZNaš TI KOLIKO SE TO PLACA PO GRADU ”

slatko sam se nasmejao i otisao .. tu je problem

mene uopste nije sramota ništa da radim u zivotu dok sam isao na faks da zavrsim diplomu za kompjutere , radio sam u fabrici za tepihe, onda sam vikendom provodio dane na parkingu koji sam dva dana u nedelji cistio od pikavaca i raznih dzidza midza

ZNAM DOSTA ALI DOSTA LJUDI koji ne žele da rade nešto slično jer im je ponizenje.. kao NAS COVEK IZ SRBIJE EKONOMISTA NEćE DA RADI TAJ I TAJ POSO JER MU JE PONIZENJE ...

ma gdje taj bezier da vam on to ukratko pojasni na jedno tri do četiri sitno kucane strane,al evo i ja da dam svoj doprinos,vidiš prijatelju ja dok sam živio u bosni sanjao sam o tome da dođem u ameriku ili bilo gdje ima posla i da mi za taj posao plate,da ne razmišljam dali će biti plaćeno,ma radit ću sve nema biranja,nije bitno koja smjena i koliko težak posao,takođe sam bio tvojih godina kad sam došao,e sad posle 8 godina ovde sanjam kako bi bilo dobro vratit se u bosnu da se malo patim kao i ostali,da radim kao mehaničar i da razmišljam dali će mi platiti novcem ili će biti dok prodam svinje ili tele ili nikad ili možda ni tada,svi su mi govorili da ima posla i u bosni,znam ja da imam posla ali ljudi nemaju pare da mi plate za taj moj posao,i sad ja treba da svoju djecu uništavam tamo,mada ako žele biti banditi mogu to i ovdje još lakše ali to nije tema ove diskusije,tako da nostalgija može da ubije a ako ne ubije onda te osnaži ili ko zna,samo znam jedno da čežnja čezne i napokon izčezne,još malo pa ću nadmašit i gore prozvanog diskutanta,nisam ništa mislio zlonamjerno zato čika bezier izvini,pozdrav svima

xexe

dzaba vam negodovanje majstori, svet se ipak temelji na provizornom i realisticnom. A ne na lazima ;)

Da se vlast u BGD prosrala od straha govori i podatak da je danas prvi put od kada ja pamtim Vlada dosla u parlament na razgovor sa poslanicima. Znaju oni da je benzin već prosut, oseti se para u vazduhu. Mala varnica i eto buktinje.

Proizvodnja bi sama od sebe posle vracala dug. I punila budžet.

A u Srbiji gotovo svega ima sasvim dovoljno za sve nas, samo kada bi se poljopriveda i industrija pokrenule. A poljopriveda bi mogla da izvozi i hrani još dve države najmanje.

Poljopriverda je kao i industrija u teskoj situaciji, tj još goroj. Kada ova vlast dozvoli da se u zitnicu uvozi zito i pece skupi hleb jasno je koliko je sati i do koje mere su ruinirali sve čega su se dotakli. Stocarstvo ista prica, nestasice mleka i enorman uvoz mesa.

Vrlo brzo ćemo. Podseti se samo kako je Saks preko MMF-a urusavao latinoameriku.

Evo jedne fine price. Za nauk.

http://tinyurl.com/6xgvmdc

Da ubacimo i Srbiju u ovaj kontekst.

http://tinyurl.com/63v9vz2

Ma zafrkato ovde u amerikama i meene morgidj ubija i malo prije smo opentali kucu i sve to ulazi u prajs kucni ili budjet,tako da se nemere izdrzat ovdek..
Poceo sam da zavrsavam bjesment i opet troskovi a i gasovi su skupi isto tako..

Nego,dje domaćin topica,nema ga nešto

Koliko vidim tebi će tamo u yugi biti pravo dobro - do prve plate (sto će da se desi jedno 4-5 mjeseci nakon što pocnes da radis)

Ne znam bas kako je u Americi ali me cudi da jedna zdrava, prava, mlada osoba tamo rođena nema sanse da zavrsi bolju skolu, kurs, i nadje sebi kakav bolji posao od ovog koji radi ova mucenica.

Ne znam bas kako je u Americi ali me cudi da jedna zdrava, prava, mlada osoba tamo rođena nema sanse da zavrsi bolju skolu, kurs, i nadje sebi kakav bolji posao od ovog koji radi ova mucenica.
------------------------------------------------

Kad ovako postavis stvari jasno se vidi da je njena svetla buducnost upravu u Srbiji. Tamo ih takvih možeš lopatom zahvatati.

pa sa 50 soma $ mogu da pazare neko malo domaćinstvo na selu, kupe kravu, kokoske i propratne zivuljke, oraganizuju zivot kao zemljoradnici i to je to.

Svaki bi čovek voleo da živi na selu pod uslovom da je ono smešteno negde u gradu. Tačno je da svet postaje globalno selo, ali ni u takvom svetu urbana sredina ne može da opstane bez ruralne. A ova bi, pak, bez gradske uvek mogla.

Nekada se na selu i salašima živelo teško i lepo, a danas, moglo bi se živeti isključivo lepo, za šta vojvođanski salaši imaju sve preduslove. Jer, vojvođanski seoski i salašarski ambijent do vrha puni putnu torbu visoko kotiranim turističkim vrednostima: splet živopisnih i raznovrsnih kultura sa svojim narodnim kuhinjama, tradicionalnom muzikom, naivnom umetnošću... Ruralna ravnica nudi zaštićena kulturna dobra, očuvane ambijentalne vrednosti, reke i jezera gde se bogato lovi i ribolovi. Rezervati prirode predstavljaju oaze pogodne za razvoj eko ili zelenog turizma

Svaki bi čovek voleo da živi na selu pod uslovom da je ono smešteno negde u gradu. Tačno je da svet postaje globalno selo, ali ni u takvom svetu urbana sredina ne može da opstane bez ruralne. A ova bi, pak, bez gradske uvek mogla.

Naši preci ‘’Panonci’’ živeli su u zemunicama koje su posle zamenili pletarama, takozvanim blatnjarama. Vremešniji Vojvođani pamte kuće od naboja, sa trščanim, lako zapaljivim krovom. Čovek lako prelazi iz jednog stana u drugi ili kuću tešđko ostavlja. Vojvodina je bila i ostaće zemljoradnička regija sa svojim selom kao simbolom ukorenjenosti, istrajnosti i doslednosti.

Kada su paori svoja domaćinstva izmeštali van sela, da bi, još bliži zemlji i smislu, bili produktivniji u svom poslu, nastajali su salaši.

Domaćine salaša ne može da iznenadi nezvani gost jer se još iz daleka vidi. Komšija je, opet, salašarima uvek bio nešto više i važnije nego onima u selu. Za grad ni reč nemam.

Na salašima se živelo i radilo u dosluhu sa prirodom pa su od prirodnih materijala i sazdani. Okruženje je narušeno tek koliko se moralo. Nema tragova zagađenja, simbola privredničkog bezumlja. Kad salaši opuste od živih bića, vratiće se prirori. Ali ne dok smo mi tu.

Ej, salaši...

Kažu da je najčešći san svakog stanovnika ove planete da živi u svojoj kući sa dvorištem neosrvarljiv jer, jednostavno, na zemljinoj kori nema dovoljno mesta. Koliko je onda bogat vlasnik salaša?

Ako je modre talase Panonskog mora zamenilo žuto klasje žita onda su salaši ostrva u ravnici. Čardaci i na nebu i na zemlji, panonske „nojeve barke” sa autentičnim primmercima ljudi, životinja i biljaka. Simbol pozitivne osame, induvidualnosti, beskonfliktnog života. Izvorište zdrave vojvođanske mentalne energije.

Nepregledno prostranstvo vojvođanske ravnice nekada je bilo isparcelisano na salaše, bogata seoska gazdinstva koja su imala sve: polja žita i kukuruza, glavnu zgradu za stanovanje, gostinsku kuću i posebne odaje za poslugu, pomoćne prostorije, pušnicu za meso, skladište, korale, ambare, staje, svinjce i kokošinjce... Nažalost, odavno se ni u jednom više ne vidi dim iz odžaka i ne čuje škripa đerma na bunaru. Od svega što je preostalo najsnažnija je nostalgija starijih i nada mlađih da sve opet može biti kao pre, još lepše, funkcionalnije i profitabilnije.

Jer, ‘’Salaši nisu kič motivi i lažna sreća, oni su ‘ledine’ paorske ukorenjenosti, istrajavanje i egzistencijalne sigurnosti, zaštićenosti po cenu najsurovije zbilje ‘’zaboravljene istorije salaša’’ – zapisano je u knjizi ‘’Ej salaši’’. I zaista, danas pravih, opisanih salaša, ima veoma malo. Ne treba biti suviše pronicljiv da bi se shvatilo da se ljudi sve više okreću urbanom načinu življenja. Sela sve više napuštaju mladi, ostavljajući čuvanje paorske tradicije starijima. Na kraju, s izumiranjem sela – izumiru i salaši.

Danas, posle duge pauze, u svetlu propagiranja „novih” ekoloških vrednosti svedoci smo svojevrsne renesense salaša. Sada su to salaš-restorani i salaš-moteli sa strukom i tekućom vodom ali i prirodom koja strpljivo čeka da ponovo bude otkrivena. Sa druge strane, vojvođanska seoska turistička ponuda otvara gostinjske sobe starih paorskih domaćinstava sa starinskim komadima nameštaja, mirisom dunja i čiste posteljine.

Vojvođanski seoski i salašarski ambijent do vrha puni putnu torbu visoko kotiranim turističkim vrednostima: splet živopisnih i raznovrsnih kultura sa svojim narodnim kuhinjama, tradicionalnom muzikom, naivnom umetnošću... Ruralna ravnica nudi zaštićena kulturna dobra, očuvane ambijentalne vrednosti, reke i jezera gde se bogato lovi i ribolovi. Rezervati prirode predstavljaju oaze pogodne za razvoj eko ili zelenog turizma.

Rečju – nekada se na selu i salašima živelo teško i lepo, a danas, moglo bi se živeti isključćivo lepo, za šta vojvođanski salaši imaju sve preduslove.

Poljsko imanje

Reč salaš potiče od mađarske reči „szallas” (smeštaj, naški). U zapadnim zemljama zovu ga ranč. Kod nas poljsko imanje s kućom i ekonomskim zgradama. Sve isto, samo bez đerma. I duže (pa ga olujne kiše odnesu, jer nema šta za zemlju da ga drži).

Salaši su nastali pod određenim prirodnim i ekonomskim uslovima. Upravo ovi uslovi uticali su na transformaciju salaša. Na samom početku njihovog nastajanja, polovinom XIX veka, to su bila improvizovana privredna staništa stočara. Kasnije, prelaskom na ratarstvo, salaši su se ‘pretvarali’ u kuće, slične onima koje su se gradile u selima. Prvobitno, salaši su bila letnja staništa seljaka, dok su vremenom pojedini postajalo stalno nastanjeni. Daljim razvojem, na mnogim mestima dolazi do grupisanja salaša u nizu, te nastaju šorovi, grupe, pa čak i sela. Ipak, zemljoradnici vremenom postaju sve mobilniji, naročito od kako je traktor ušao u upotrebu na selu, te zbog toga postaje potreba za posredovanjem letnjih staništa na njivama. To je jedan od razloga masovnog napuštanja salaša.

Nastanak salaša u Vojvodini zadire u vreme kada su ovaj prostor naseljavali graničari na rubu Austrougarskog carstva. U 15. veku salašarske pustare napustili su ugarski plemići spasavajući se od turskog nadiranja, te su kasnije u 17. veku salaše dobijali doseljeni Srbi kao nagradu za vojne zasluge. Ipak, salaši najviše počinju da se grade neposredno nakon Majske skupštine 1848. godine i nastanka srpskih revolucionarnih pokreta. Naime, sa revolucionarnim pokretom javlja se težnja seljaka da živi na svojoj zemlji i da podstiče razvitak privrede. I drugo, zamisao seljaka je bila da stanuju što dalje od veleposednika i županijske vlasti.

U to vreme salaši su obično podizani na kraju zemlje salašara, prema drumu i leniji. Ukoliko je bilo više zemlje u komadu, salaš se nalazio na sredini imanja, pored puteva, uvučen od druma do 400 metara, radi zaštite od nepoznatih ‘gostiju’. Kasnije, razdaljina od druma se smanjila na oko 100 metara.

U većini slučajeva salaše su podizali po jedna familija i to jedan pored drugog. Vremenom, salaš se, ili kupovao zajedno sa posedom, ili podizao na novokupljenom imanju. Zbog toga za posledicu imamo da se na više mesta javljaju grupe salaša sa vlasnicima istog prezimena.

Pod istim krovom sobe (prednja, zadnja, gostinska), ostava-špajz, kujna, šupa, vajat, štala i trem (ganak). Čardaci, obor za svinje, avlija, višnje, dudovi, bagrem a okolo nepregledne njive. Zadesi se i poneka salašarska crkva, čak i škola. Štalu je spolja teško razlikovati od kuće što je znak dubokog poštovanja prema životinjama.

Voda, kao uslov za opstanak ljudi i stoke na salašu, vadila se isključivo iz kopanih bunara. Nalazili su se uglavnom na sredini dvorišta, dubine od 8 do 10 metara i prečnika dva metra. Za izvlačenje velike količine vode koristio se sistem đerma, dok se krupna stoka napajala iz valova izgrađenog uz bunar.

Kod svih salaša, žita su se smeštala na tavan a kukuruz u kotarkama ispod kojih su bili živinarnik i/ili svinjac. Štala je uglavnom pravljena od naboja, s tavanom i pokrivena crepom Ograda dvorišta, kao i tora, izgrađena je od pruća. U dvorištu se sadilo voće i vinopva loza, a u delu dvorišta koje je služilo za ispašu, sađeni su dud i bagrem – duda za rakiju a bagrem za ogrev.

Dimce ili „Gulja”, kako ga nadimkom zovu zbog prezimena, zaista je puno uradio na ovom salasu. Pansion je oko 100 eura. Nisu naglasili, ima predivnu ergelu i skolu jahanja sa stazama ;)

I Cenej je blizu NS-a, takođe lep salas namenjen gostima. Ima ih još kao sto ih ima u zacetku, radi se na njihovom ozivljavanju.

--w--
(zanimator)22. februar 2011. u 23.55Malo izgleda i kao da je tema izmišljena jer ima dosta nelogicnosti. Pre svega trziste nekretnina se urusilo pre tri godine, već pre dve kuce nisu bile skupe. Druga stvar krediti se dobijaju na osnovu kreditne istorije i prihoda,teško da je pre dve godine par sa mesecnim prihodima od 3000 mogao da dobije kredit cija je mesecna rata 1600.Još teze da neko sa tim prihodima ustedi 50 000 .
Al opet ko bi ga znao,sve je moguće...

*

Skoro sam pomislio kako si u pravu, ali, falio si. Elem, covek prica o 3000 neto, a crediti se dodeljuju na osnovu bruto. Dakle, njihove tri hiljade bez dece je verovatnih 4500 dolara brutto zarada.
Kako ti je poznato, 40 posto možeš koristiti za financiranje kojecega, sto znaci imali su ca 1800 dolara na raspolaganju. Dobro, da li financiraju i auto i slično ko bi ga znao? Covek nije rekao da je ustedjevinu stekao u poslednje dve godine, ali visina rate za kucu kopka, jer kako si rekao, cene su drasticno pale osim ako nas Balkanac (valjda zbog komsije) nije zajahao neku kucu od 300qm.. dvoje su, treba tu malo vise prostora.

Ipak jedno ti dajem za pravo 99,9posto, a to je da je topic izmišljen;ispitivanje javnog mnenja, a to nije prvi puta na diskusijama SC.