Eeeee kad se setim osmih martova kod nas... Žene stavljaju frizuru, picnu se za taj dan, po firmama niko ništa ne radi, izlazi se ranije ili se ostaje da se slavi. Pice, zayebancija, ko zavrsi u krilu kolege ko negde drugde i tako. Po gradskom prevozu eto žena nose bukete, frizure se još drže, hitaju kuci da se hvataju za sporete.

A te frizure, isfenirane, trajne, blajhane, sveze ofarbane, nalakirane, natapirane...Jesu frizeri imali pune ruke posla. Sad, o mene se nisu bas mnogo ovajdili tokom mog bitisanja u otadzbini. Ako sam u zivotu ista mrzela to su bili fen za kosu, cetke, vikleri, kiseline, smrad farbe, natezanje, navlacenje, mucenje kose, grebanje glave tokom pranja i tim redom. Hvata me horor od pomisli šta ću kada krenu sede i kada budem morala da se farbam? Koju farbu rešiti, da li za početak samo pramenove, one sa folijom ili krknuti celu glavu na farbanje...? Onda se treba masirati sa specijalnim samponima za farbanu kosu, cinculirati na plazi, bazenu jer so i hlor nisu bas zgodni za te hemikalije. Planiram da odsecem jedan duzi cuperak i da ga ostavim za uspomenu. Ako dozivim tamo neke pozne godine cisto da se podsetim koje boje mi je kosa nekada bila. To sam se malo razsimentisala, yebi ga.

I tako danas je Dan zaljubljenih. Ovde niko ne ferma 8-i mart ali Sv.Valentin je bitan. I toliko je važan da preti da potisne Majcin dan koji je posle Bozica najveci praznik. Svi se pale na ljubav pa, tako cela ta trka oko pokazivanja iste onoj svojoj bilo privremenoj ili na duže staze srodnoj dusi donosi puno para. Glavni trip je da se musko ispruzi i posalje toj svojoj na posao buketcinu cveca i još nešto pride. Onda se ona oseti vaznom među koleginicama a kako je onima koje ne dobiju ništa to samo one znaju. E onda te jadnike muskarce uvece ceka sledeća tura dokazivanja ljubavi. To mora biti vecera i malo razmazivanja, sve u cilju stvaranja sto romanticnije atmosfere.

Biti zaljubljen i voleti su k'o nebo i zemlja. Lepo stoji da je praznik Dan zaljubljenih a ne Dan onih koji (se) vole. Zaljubljenost je zapetljana i mocna hemija koja traje kratko. Kada bi se proizvodjaci čestitki, medvedica sa srcima i ostalih djakonija zaista oslonili iskljucivo na zaljubljene, ostali bi praznih dzepova. Ovako, uz grupu zaista zaljubljenih slepuju se i svi ostali: oni u dužim vezama koje su ni ovde ni tamo, oni iz brakova koji su se odavno smorili i ne mogu ni da sete kako je to bilo biti zaljubljen, oni koji ne znaju jesu li ili nisu ali, zarad opste pomame dobrovoljno se pridruzuju coporu sa zeljom da preture taj dan i sutradan odahnu jer je prosao.

Kako god okrenes, crvena srca deluju lepo i veselo. I cokolade su ukusne, i medvedici sa ljubavnim porukama su simpaticni a romanticne misli su prijatne. Iluzije ili reala, sve ide u rok sluzbe.