Old people...?
Danas sam zastao malo pred dečjim vrtićom sa bombonima u ruci i zamislio se na tren kako će izgledati budućnost. Kao prvo ova deca će biti punoljetna, fuj, a kao drugo ja ću zasigurno biti čangrizavi starčić s prostatom veličine teniske loptice. Ili nešto drugo nadasve simpatično što pogađa stare prdonje! No to su neke stvari koje su neizbježne baš kao što je neizbježno to što se 'neko' šiša poput bjeloglavog supa.

No da ne idem u širine kao što to čini Elizabeta Gojan zadržat ću se na temi, a tema je zapravo kako će jednog dana izgledati razgovori staraca koji danas tweetaju, !@#$ju po fejsu, šalju golišave slike Franke Batelić na mail svakodnevno, downloadaju free… Kako će izgledat život svih nas koji danas visimo na netu svakodnevno po par sati. Osim život onih koji čitaju Jadno.. Oni nemaju život!

Setite se kad ste nekada sedili kod urologa recimo, što ja nikada nisam činio, i čekali svoj red, a do vas 75% prvog lokalnog partizanskog voda koji odbija umreti. Setite se svih njihovih priča:

- Mi smo Nemce, ovo mi smo Nemce ono! Mi smo se borili… Mljeli žito bombom i Nemačkim kostima… Mi smo hodali na rukama u breg unatrag do škole i to po staklu za vreme Nemačke ofenzive… Nije bilo droge… I sve smo mogli, a ne danas...

Starci, moraš ih voeti! Jedva čekam da ostarim i zagorčam život svojoj deci ili već nekome! Ah… No, opet, kakav ću ja starac biti. Kako će sedenje u čekaonici izgledati žvaljavom tinajđeru 2056. kad već budem sazreo seronja i dosadnjaković s prostatom veličine teniske loptice?!

Verojatno ću prvo svako jutro, u 4:15 naravno kad se svi starci bude zbog statističkog potreba da najviše staraca u SFRJ umire netom prije 5 ujutro, na nekoj zastarjeloj računalnoj jedinici otvoriti profil na fejsu, ako ga tada bude i ako mi ostane sejvan password jer ga se sam neću moći setiti, da napiše status za sve svoje kolege stare prdonje. Status tipa:

- dr. Zloba Spasoje je opet za...o smrt i probudio se! :)

Tada ću letimično pregledati što rade ostali živući frendovi kojih će svakodnevno biti sve manje i manje. Tu i tamo bih sigurno nabacio kontrolni status tipa:

- 'ko ne lajka nije živ!

Onda ću se fino dotjerati i kao i svaki dan zajedno sa kolegama starim prdonjama zaputiti do obližnjeg bolničkog centra da po čekaonicama gnjavim ljude koji imaju stvarne zdravstvene probleme, smjestiti u čekaonicu i to tako da izgleda kao da me ima svuda i napast najbalavijeg i najnedužnijeg žvalju na kojeg naiđem. Čim ničim izazvan otpočnem priču svog života telepatijski će to privući ostale starce u blizini. jeboga, bit ćemo umreženi k'o Borg!

- Vi mladi danas... Mi nekada... Nije bilo veneričnih oboljenja jer smo !@#$li pred kompom. Mi smo znali nekada… MSN-om si mogo i četat i gledat..Mi smo po cele dane sedili u kući i !@#$li po kompu, a ne vi danas u prirodi i zdrav života... Mi smo se nekad ubijali od WOW-a, doslovno. Mogo si nekad i lajkat i zalepit pesmu, a ne danas… Ma kakve žene, PornHub sine moj, pojam nemaš šta je život... I sve smo mogli, a ne danas...