Дискусије : 30+

Коментар
Šta je obilezilo vase detinstvo??
No-1
13. јул 2010. у 00.27
..Yes, detinjstvo..?
Mnogo toga...
*****
Batine od majke za dobro jutro jer sam se upiskio u krevet:)

Batine od sestre u popodnevnim casovima jer sam joj slomio novu kutiju sa alatom(čitaj komplet sminke)

Batine od tate uveche jer sam negdje u basti njegovim kljucevima od kola iskopao rupu i zakopao njegov novcanik...:)
Ok..sala:)

Ali,Ali?

Branje prvog prolecnog cveca po sumama

Biranje najlepsih grozdova iz gajbi seoskih kola u jesen

Bakina pogaca

Bozicna pecenica

Sankanje po zaledjenom drumu

Igra između '' dve vatre'' po mekoj prasini

Hvatanje svitaca..

Valjane po zelenoj travi crkvenog dvorista za najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs..

Bombone za Svetoga Savu..

Casovi muzickog u osnovnoj i pevanje jedne te iste pesme ucutelju '' kad te vidim na sokaku''...:)

Jedina osoba koja je uz nas čitav zivot smo mi sami!

Secam se bakinih pogaca i kiflica ali pamtim i kad nas poredja pored kreveta nas sve komada 6 pa krene lancane batince..a jadni laki vice HILFEEE...heheheh..ali sve u svemu imao sam bas srećno detinjstvo.

Toplina doma, složna porodica sa neizbeznom bakom kao iz prica ...njene naochare na vrh nosa dok cita ...citala je dosta ...nasa popodneva koja proticala u tim radnjama ...jutra kada nas baka budi za skolu , sprema dorucak uz muziku sa radija...

A Vi...???
obicno
(čudno)
13. јул 2010. у 05.30
Dvije bake, dva djeda! Bas kao iz price: nadju opravdanje za svaki nestasluk, „razumiju” sve ono sto mama i tata ne razumiju, uvijek imaju „nešto” skriveno za unuke.
Eh, da mi je da je moj sin imao takve bake i deke. Ne kukam, ali onih baki i deki nema vise.
au
(;))))
13. јул 2010. у 10.57

Sreća.

Sve čega se secam lepo je.Ne secam se ni jednih batina, nescam se ni jedne svadje, toga u mom detinjstvu nije bilo:) Najgore smo prošli kada smo uzeli bez pitanja viljuske i nabrali mladog kukuruza secerca i ispekli nabodenog naravno na „ukradene” viljuske. Kazna je bila da svako svoju vuljusku sam izriba-nas komada 5-nucica (od cetvoro dece).Nije bilo grdnje i batina ali imalo je efekta:) Zimi sankanje, veliki snesko belic uvek prisutan u dvoristu, leti zmure ili pravljenje klikera od zemlje pa farbanje i saranje vodenim bojicama da izgledaju kao „staklenci”. Hvatanje zmiji belouski kod izvora i kopanje rovaca za pecanje.U dvoristu uvek tri psa i par macaka.Konji koje su nam uz prisustvo stariih dozvoljavali da jasimo. Uvek je svako od nas imao svoje prase:) Mnogo slobode mastovito iskoristeno. Babin veliki domaći hleb iz peci i zimi vruce ljepinje namazane „crveniom mascu” (mast od pecenih svezih kobasica). A kod majke (mamina mama) prve jagode u proleće, pa jedi dok ti ne pozli :) i setnje po gradu i kupovina svega u šta prst uperi :)
Polazak u skolu bio je vezan za stalni bopravak u gradu, ali uz roditelje koji su bili uvek podrska i zastita ništa nije bilo teško. Mnogo izleta po Fruskoj gori, odlasci na mora, prve simpatije i prve ljubavi sve je bilo podeljeno sa najblizima:)

Bilo je bajkovito lepo, valjda je zato budjenje i bilo bolno...
No-1
13. јул 2010. у 12.04
au..preleo,prelepo.

Uz neke od sledećih filmova sam bukvalno prohodao i progovorio:
1.IT
2.Isijavanje
3.Podrhtavanja
4.Strah u ulici brestova
5.Srebrni metak
6.Ratovi zvezda
7.Let iznad kukavičjeg gnezda
8.Leptirica
9.Magla
10.Proročanstvo
Od kad znam za sebe voleo sam horor i SF filmove pa i danas ih gledam iako je većina bez veze.Stari filmovi iz 70.ih su super!

pozzz
sladjana
(xxxxxx)
14. јул 2010. у 01.56
Ja sam imala lepo i srećno detinjstvo.Batine sam dobila 2-3 puta i nikad vise a moja pokojna baka se uvek hvalila da sam ja dete za primer u celom komsiluku,hehe,pa kad me posalje da kupim nešto a ja pre se vratim nego sto sam otisla, tako je ona to govorila jer sam bila vredna i brza. Pamtim igranje u dvoristu koje je bilo najvece u ulici pa su se sva dec aigrala kod nas.Pa kad nam je dosao buldozer da kopa dvoriste jer su resili da naprave pravu ulicu a moja baka opet stavila sliku druga Tita ispred buldozera kako ovaj ne bi smeo da kopa, hehe...Pamtim da se nismo skupljali kuci kad je raspust sve do kasno u noc,da smo krali tresnje kod jednog dede u susednoj ulici, ma svasta nešto lepo i sve sto ova danasnje deca na zalost ne rade.Ne može se igrati između dve vatre preko fejsbuka i preskakati latris. Bila su to lepa i sigurna vremena...i srećna sam sto imam čega lepog da se setim!!
dandanela
(cutolog u emigraciji)
14. јул 2010. у 02.03
jutric :)

ja sam odrasla uz smogovce,kolaricu panicu,branko kockica:))..ima tu još nekih emisija ali ne mogu da se setim imena( stize me krstenica ;)polako ali sigurno )

tu su onda bakini ustipci koje i dan danas pamtim,pa onda česte kazne i batine sto sam zakasnila kuci hehe ali jbg kad igras zmurke ili limuna i pomorandze zaboravis na vreme :))
.a da ne zaboravim,moje odrastanje je obelezila i fobija od deda mraza:)) znaci ,odem sa tatom po paketic,sva deca pevaju i vriste ali od sreće a ja od shoka i straha ,i uvek ostanem bez tog cuvenog paketica :(..itd itd...

ps.lepa tema :) ko i uvek
No-1
14. јул 2010. у 02.44
Jutric svima:)

„Nestaško u proleće” - slikovnica o malom liscu koji je izgubio mamu, braću i sestre jureći za leptirima u proleće, „Palčica” i „Ružno pače”...

Sećam se jedne priče koju, mislim, moja mama izmislila.

O vrapcu koji je nespreman dočekao zimu pa ga je primila porodica veverica da prezimi kod njih.

Eto,zima ide,a ja vrabac sam:)

Pozdravche;)
six_feet_under
15. јул 2010. у 08.44
Ma kako mi je moglo biti?! Fenomenalno kao i vama. Celo leto sam bila sva od prasine i izderanih kolena, pa sam posle te krastice volela da gulim:) Kad je letnji raspust unutra sam dolazila samo da jedem, i kad je već pao mrak pa moram. Pa onda ona divna porodicna letovanja...pa kupovanje novih stvari na početku svakog godisnjeg doba, to sam mnogo volela jer onda idemo u „centar” a to mi je bilo kao da idem u New York:) Lutkarsko pozoriste, pa posle idemo da hranimo labudove i u poslasticarnicu „Mirjana” na vocni kup ili minjone, pa dosaptavanje gradiva onome koji odgovara, pa sve one „sifre” sa drugaricama u vezi nekih slatkih decaka...EH kako je bilo divno! A na detinjstvo me uvek podsete i Djordje Balasevic, Zdravko Colic, euro krem, krempite, limunada, hleba i masti, slanine i paradajza, krofne, sampon kosili, deciji sapun Merima Krusevac, i tako svasta nešto...Eto, sad sam se rastuzila malo:)) Lepa tema! Pozdrav.
Mexico
(Trust Nobody)
16. јул 2010. у 18.16
Ja sam batine dobijao gde god stignem.
Imao sam srećno djetinjstvo !!!
Alex-64K
(bio jednom inzinjer)
16. јул 2010. у 23.42
sankanje po ledu od 7 uvece pa do 9 uvece nezaboravno detinjstvo u Brace Jerkovica, eh tada je bilo bar snega, sada ga vidim samo jedan vikend godisnje.
A kao mali Vrbica i nezaboravni zvoncici u crkvi gde sam ja krsten pravo iz porodilista i to svecano ništa krisom (možda jedini od svih mojih vrsnjaka) na Tasmajdanu.
Djevreci, moja cerka nikada neće saznati kako dete uziva u tome, teško još je i objasniti šta je to, kao i pitino dete (lepinjice)pravo iz vruce furune uvaljano u mast sa alevom paprikom.
A babe i dede, pa to samo vidi na slikama i pita ko je a prve reci je sa njom progovorila i prve pokusaje da stoji(moju pok majku) i cuje se telefonom sa dedom, sada će da dodju zenini roditelji da žive sa nama na duže vreme te će da ih vidi po drugi put u zivotu, a već ima 13 godina.
A ja sam živeo kod babe i dede do moje seste godine, kako se nisam otrvao od duvana koji je deda maltene u lice izduvavao ono tri pakle drine bez filtera a ja sedim skoro celo prepodne sobici 2x2 sa njim gde on drzi casove ovim devjurcima sa minicima , secam se jednu sam i pitao a sto ti gospodjice *baka insistirala na gospodin i gospodja„ nisi obukla suknjicu, svako leto i zimu provodio kod druge babe i dede na selu, a tamo dudinje i penjanje na orah, i slatko od dunja zimi i pita od visanja savijaca.”
ahha
(nemam)
17. јул 2010. у 01.40
Sjecam se dvoriste puno djece,igrali smo se zmire , ganje,
romani „Mirko i Slavko”, „Politikin zabavnik” kratke price „Zar ptica”, „Vesela sveska”, jutarnje budenje muzikom kroz grad za prvi maj,moja draga uciteljica koja nam je u četvrtom razredu pricala o Halejevoj kometi.
Izleti, pjevanje u horu, skupljanje kasikica od sladoleda, branje zelenih sljiva. . lijepe drage sitne stvari.
No-1
21. јул 2010. у 19.54
Reci nisu važne, ono sto jedni drugima kažemo u sali, ne razmišljajuci, pa čak i namerno, ne vredja nas toliko koliko zapostavljanje, prevare u osecanjima i neprihvatanje naše licnosti. U zivotu jedino trazimo da nasi voljeni odobravaju naše postupke i razumeju naše greške. I ne postoji ništa sto možemo da uradimo da bismo se oslobodili tog osecanja. Srpkinja Dara iz americko-srpske perspektive svog zivotnog iskustva pokusava da odgovori na fundamentalno pitanje svih emigranata: zašto se nasa dusa nije primila u novom svetu ili, ako jeste, zašto se to desilo na tako cudan način? Ona pokusava da isprica i sagleda pricu svog zivota, ali u isto vreme shvata da zivoti i sudbine nisu autonomne celine; nasa sudbina je deo drugih sudbina u onolikoj meri koliko su i druge sudbine duboko pohranjene u nasu intimu. Price iz detinjstva smenjuju emigrantska iskustva, koja se ulivaju u istorijsku pricu o nastanku grada, na koju će se nadovezati sudbina mnogih Srba i drugih emigranata u obecanoj zemlji. Mr. Aposian, Neli (Nevenka Djogo), Konstantin, Andjela, Brodi... zajedno s prvim konkvistadorima i osnivacima Sent Avgustina i prvim stanovnicima Floride grade roman o zajednickoj samoci, pikarski zanimljiv, psiholoski slojevit, istorijski poucan i emotivno nadahnut.
jessiejames
(attorney)
25. јул 2010. у 19.24
Daljski med, tek izmuzeno kravlje mleko, sveza kokosija jaja, supa od graska kad mu je vreme, ogromne slatke lubenice koje su nosila dva coveka i jedva stale u kola, novembarski kirbaj i penjanje na slamu sa rodjacima kad se svi skupe za slavu ostadose u secanju kao izvor snage i nadahnuca. Sve je to bilo stvoreno za ljude da se raduju i sve su to ljudi unistili i zaboravili sa godinama, kad ih je stihija zivota oterala na sve moguće strane. Sanjam puno puta majkinu i dedinu verandu i u tim snovima čak i vidim nove ljude koji žive u toj kuci. Sanjam da su izbetonirali prolaz od kokosinjca do pcelinjaka. Proširili su svinjac i napravili još jednu supu za susenje slanine. Srusili su stari cadak i napravili novi, siri i duzi od starog. Imaju vise konja, jagnjadi i pilica, ali ne slave slavu, nazalost. Nadam se da su u stvarnosti novi vlasnici barem priblizno slični prijasnjim.
rajce
(oo7)
08. август 2010. у 08.27
Siptari i tuce sa njima
variolavera
(social psychologist)
10. септембар 2010. у 01.26
šta je obiljezilo moje djetinjstvo?

Ljubav,
bezbriznost,
mnogo djece za igranje,
duga ljeta
kradje voca,
more i prvi slauf koji je stari kupio a nije ni znao da ja davno proplivala bez slaufa:)
knjige, puno knjiga al prvo slikovnice
psi i macke
veliki familijarni skupovi
puno rodica i rodjaka
prvi poklonjeni stihovi
mastanja šta ću biti kad porastem
zausnjaci
prvi muski rob koji je bio presrecan da mi nosi skolsku torbu, kupuje sladoled i da bleji u njega jer nije imao i za drugi a ja prvo foliram da ne vidim pa onda pruzim:„na jedan liz” pa onda tako jedemo jedan sladoled naizmjenicno
prvo disco
prva smrt
i onda sam odrasla...i nisam prestala da rastem...da mi je samo znati kuda to djikljam
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Earrings?
.