Елем, у пустињин Калифорније, игра се тениски турнир. Појавио се и Енди Мареј, са све металним куком. Замало да узме први сет од Рубљева, подсетио на стара времена...но, други сет је показао како пролази време, пролазе људи...Рубљев је тотално надиграо Мареја. А Рубљев и није неки доминантни играч данашњице, „вечити полуфиналиста”. Но, видела се разлика у класи. Мареј са металним куком не може више. Као ни Надал чије здравље се такође одржава штапом и канапом, некако га смандрљају да као може да игра...а онда се види да је све то само јавно мучење. Федерер је елегатно отишао, још увек прима више пара од свих, иако је давно ван строја.
Остаје...за сада...Новак. Но, на овом терену који се сада игра, Новак има мале шансе, ако мене питате. Ту поени трају дуго, играчи који имају снажне ударце имају предност. Новак је већ у првом мечу изгубио сет и извукао се на самом крају. Игра се у Америци где му жреб, судије, медији, публика, чистачице - нису наклоњени.
Искрено, прошло је време. Појавили су се седамнаестогодишњаци, осамнаестогодишњаци, нова генерација. Новак може тата да им буде. Доста је било...ово није голф, ово је тотално физичко исцрпљивање, гладијаторство. Мени се лично не свиђа што Новак још увек игра. Новац, новац, новац...никад доста.