Nemam ja više mnogo dodirnih tačaka sa ŠveCkom osim što mi deca žive tamo. Ok, to jesu prilično velike dodirne tačke😅 ali zadnji put sam bio pre više od dve godine.
Trenutno totalno ne pratim nikakav sport a pokušavam da ne i sve ostalo.😎

Definitivno se čovek menja u životu i ja za sebe mogu da kažem da ja nisam isti onaj koji sam bio sa 30, pa i 40 godina, ne samo po razmišljanju nego čak i ne ličim više na sebe iz ranijih godina. Reko bih jedino duh u meni je ostao isti, sve ostalo se promenilo.
Ne znam kako je moj raniji post „zvučao” ali nisam ja zabio glavu u pesak niti se isključio zbog depresivne svetske situacije, naprotiv. Dovoljno. imam godina da me te stvari vrlo slabo pogadjaju.
Pokušavam da se držim van sistema i prilično uspevam u tome mada ne 100%. Nisam ekonomski nezavisan ali nemam kredite, nisam u stalnom radnom odnosu, ne čekam godišnje odmore ko ozebo sunce jer sam na godisnjem odmoru otprilike 9 meseci od mogućih 12, otplacena mi je i kuca i stan i automobil i sve sto imam. Deca su mi sređena i izvedena na put i spavam mirnim snom pravednika sto bi neki rekli pa sad ako će treći svetski atomski rat, neka bude, šta ja tu mogu?
Trenutno sam u Albukerkiju, Novi Meksiko i obilazim lokacije na kojima je snimana Breaking Bad. Pre mesec dana sam bio u Tokiju, za mesec dana se vraćam kući na Tajland, između sam dosta putovao, ne mogu da kažem da mi je dosadno.
Sport ne gledam zaista, nikakav, osim Noletove grand slamove. Kad se on penzioniše prestaću i tenis da gledam. Raduju me uspesi naših kad pobede, volim ali da ih gledam...ma mislim se deco bre, j.ebite si mater! Znam, što sam stariji to sam ciničniji.
😀