Ja volim prirodu i kampovanje, ali iskljucivo biramo mesta blizu reke, gde može da se peca, pa onda sveza riba na rostilju, ili još boje riblja corba u kotlicu.
Uvek u drustvu imamo nekog sa gitarom, pa kad predvece zapevamo - uzivancija!
Bez drustva je dosadno, bili smo jednom mm i ja sami rekli smo nikad vise.
Jedino ne volim bube i komarce, ali zastitimo se koliko možemo od tih napasti.
Ove godine nisam bila ni jednom, a bas bih volela da jedan vikend pustim mozak na pašu, u prirodu.

Na Trudnicama i Mamicama se prošle nedelje pricalo o kampovanju sa djecom. Puno nas se javilo sa pozitivnim iskustvima.

Ja i muž smo kampovali sa drustvom redovno dok nismo imali djecu, a od prošlog ljeta idemo i sa djecom i prosto je uzivancija! Isli smo na 5 dana u julu sa još 3 para (svi imamo djecu uzrasta ispod 8g.) i bilo je fenemenalno. Sljedece nedelje idemo na 4 dana, ali ovaj put samo nas cetvoro.

Uvijek kampujemo uz jezero. Djeca su na svjezem vazduhu 24/7... čitav dan plivamo, pecamo, vozamo se camcem, hodamo po prirodi, pentramo po drvecu, pravimo s'mores na vatri, itd... ali najvaznije od svega totalno se iskljucimo iz svih obaveza regularnog zivota i maksimalno opustimo. Imamo svu opremu potrebnu da nam iskustvo bude udobno + nema elektronike i smetnji iz regularnog zivota.

Temudjine, ako nisi taj tip, nikad nećeš razumjeti zašto mnogi od nas ovakvo iskustvo cijene. Lijepo je i otici na cottage, ali nije to to.

Sto sam starija sve vise mi je potreban komfor. Na kampovanju sam bila poslednji put kao srednjoskolka. Ostalo mi je u lepom secanju ali teško da bi se odlucila da ga ponovim. Možda jedino kada bi imala kamp prikolicu ali sator nikako. To bi sada bilo vise umor nego odmor.
Nije tu u pitanju samo spavanje pod satorom već i pakovanje svega i svačega sto bi mi trebalo, spremanje hrane u tim uslovima, nosanje namirnica...nema sanse.
Inače ne volim odmore gde sam vise dana staticna, posle 4-5 dana meni sve dosadi i menjala bi mesto.Zato je za mene najbolje pare u dzep pa u auto i po par dana na razlicitim mestima pa dokle stignemo.

Nisam nikad bila na kampovanju, nekad sam zeljela i planirala ali igrom slučaja nije nikada doslo do ostvarenja. Danas vise i ne želim i ne planiram. Prirodu volim i to bas ceznam za njom ako duže vremena, zbog posla ili nekih drugih razloga, ne izadjem iz grada. Zadnjih godina idemo sve cesce u setnje i to ono bas malo zahtjevnije, skoro pa planinarenje: nabavili kompletnu opremu za sve vremenske prilike, naoruzali se ruksacima i kartama... Obisli smo sve dionice u krugu od 200 km i sada idemo i malo dalje (u alpski dio Austrije). Samo par puta smo zanocili u planini inače se vratimo uvece kuci.
Nema ništa ljepse nego onako umoran kad svratis u planinsku kucu na onu pravu, jaku seosku uzinu uz kriglu pica. Preporucujem svima, u početku teško ide poslije naviknes i bas postanes zavisan od toga.

I ja nikad nisam bila na kampovanju a verujem i da neću.Volim prirodu, tacnije mogu da odem na izlet na par sati i to je sve. Pre par nedelja sam bila tu blizu mene,na jedno popodne.Da je lepa priroda lepa je ali meni je dosadno ma kakvo drstvo imala:))

Evo vam par slikica da vidite kakovom prirodnom lepotom QC raspolaze:))

http://teslio.com/user/organize/photos/2719

ja nisam tip za kampovanje niti me to privlaci... prvo ne volim vukoyebine u prirodi a drugo konformista sam... sebe u satoru na podu ne mogu ni da zamislim...

hotel, motel, kuca, vikendica, bungalov, može i baraka... bilo šta sto ima normalan smestaj i normalan krevet... i da nema poljski wc...

Šta da radi nego da se smeje budali ;o)

A šta si ti konzumirala? ;o)

Pozdrav

Личи на некакав свингерај. :)

Temi tvoja verzija kampovanja uopste nije 'fun' sto bi englezi kazli ;o)

To se ne opisuje, to se dozivljava ;o)

Pozdrav

eto kriska.
isad ti meni reći da je taj lik uopste pametan?
Namucio i sebe i dete.

Samo kažem da su mi mnogo smesni likovi koji bi da se dodiruju sa prirodom a u prirodi se ponasaju ko slonovi u staklarskoj radnji,..da im uzmes upaljac ilibateriju crkli bi u sred sume. Koriste opremu skupu hiljade dolara a sanac ne znaju iskopati..ne znaju ribu uloviti ni sa stapom a kamo li rukama,..ne znaju vatru zapaliti ni upaljacem na vetru a kamo li da je upale bez upaljaca
NE ZNAJU SATOR NA RASKLAPANJE SASTAVITI A KAMO LI DA DA SKLONISTE OD PRIRODNIH STVARI NAPRAVE...

I iskreno se cudim, nije mi jasno i smesno mi je šta ti ljudi traže UOPSTE u kampovanju???
Imaš brate hotela i motela malte ne na svakom koraku koji su U ili vrlo blizu staza, sume, jezera, planine, reka i uopste prirode...šta fali otici tamo,..probuditi se i 'hajkati', pecati, loviti,..lezati pod drvetom a opet se vratiti u sobu, istusirati se ko covek i leci spavati

Ali ne,..stvar je da ljudi vole da kenjaju ko grlice i prosto sew zavitlavaju stvarima kojima nisu ni dorasli niti su sposobni za te stvari. žele da pokazu kako su divlji i slobodni,..a u stvari kada im uzmes konformitet uspanice se.

Eto taj lik iz kriskine price je sigurno neko jadnik koji je sinu hteo da pokaze kako ON tata može u prirodi da se snalazi,..a papak sator ne zna sklopiti...samo namucio dete i sebe. Trebao je tata malo da sam ode u sumu,..da prozivi prave stvari i to da prenosi na sina ako mu je do prenosa...a ne da ZAVITLAVA I SEBE I DETE

ništa ja ne vidim negativno, nego vidim BAS kako jeste...i smesno bre.
Stvar je da ljudi preseravaju bez potrebe i hoće sebi da dokazuju stvari i samozavaravaju se time.

kao kada bi ti sada krenula da renoviras kucu i da zarovis i tutnes nos tamo gde mu zaista nije mesto...nešto da dokases da iznenada ti možeš da budes renovator i da ti majstori netrebaju

Tako isto i ta glupost pod satorim a