Nikad nisam mogla da razumem ljude koji zahtevaju od prijatelja da posle razvoda ne komuniciraju sa njihovim bivšim partnerom. Cemu to?

Nekoliko puta sam se nasla nicim izazvana u takvoj situaciji.

Jedna od tih je nas drugar koji je bio besan sto smo ostali u kontaktu sa njegovom bivšom zenom. Smatrao je da smo nju upoznali zahvaljujuci njemu i da na kraju njegovog braka mm i ja ne treba da se vise vidjamo sa njom. Oboje smo to kategoricki odbili uz obrazlozenje da smo se sa njom, kao i sa njim, druzili sve ove godine i da nam je draga prijateljica i da uopste ne vidimo ni jedan valjani razlog da se to prijateljstvo prekine. Jedno vreme je bio uvredjen ali kasnije kad je nasao novu devojku presao je preko toga.
Danas vidjamo oboje sa novim partnerima, naravno ne sve zajedno.

Ipak ima i one druge sorte ljudi koji za to ne mare. Bivša žena muzevog odlicnog drugara je moja knjigovodja. I ako su imali pomalo buran razvod, ostali su kontaktu i danas imaju normalnu komunikaciju.
On ceka bebu sa drugom a ona je trenutno slobodna. Vidjamo se čak i svi zajedno.

Ne naginjem ni jednoj strani, ne zanima me prosto njihov razvod ni razlozi ali se ne odricem prijateljstva samo zato što je postao/la bivši/a. Kad ne ostanem u kontaktu sa nekim od njih, to znači da mi nisu bili zanimljivi ni za vreme braka sa mojim prijateljem/icom ali sma morala da ih postujem.

Kakva su vasa iskustva kad dodje do toga da vam se prijatelji razvedu?