Juče, kraj radnog vremena, krenem da prikupljam stvari i između ostalog tražim kljuceve od kola.Uzmuvam se, nema ih. Prevrem torbu, pirevrcem dzepove, nema ih.Dignem uzbunu, pitam da lih neko nije „sreo” ...Celi OUR-krene da ih trazi.Tako jedno 10 min po isteku radnog vremena svi ih trazimo , kad odjednom se setim da je mene moj sinko dovezeo , da ja u opste nisam dosla kolima.Joj blama...kako sad ljudima da objasnim.Dobro, ukapirase ljudi da je mecec u znaku vage i otuda ta rasejanost:))Moje lepo raspoloženje je tako nekako objasnila jedna koleginjica koja te prvo pita koji si horoskopsi znak a tek posle kako se zoves:-)
Cutim i klimam glavom jer samo ja znam otkud ta moja rasejanost:)

Pa da podelim tajnu sa vama.

Moj stariji „sinko” pre par dana značajno mi predstavi novu devojku.Upoznavanje je teklo otprilike ovako..Ovo je moja mama, ovo je ta i ta.Upoznam se i cutim, ocu da budem fina:-)On nastavlja „sto cutis, neobično za tebe”, okrece se ka njoj i dodaje „ona obično punao prica i uvek ima koju pametnu”.Ja kez, da se vidi i sestica i razmišljam yebacu ti majku kad te uhvatim:-)

Palo je upoznavanje i sa ostalom uzom porodicom.Mali kad je video odmah je poceo da gundja u fazonu „vidi je rucala kod nas, sad će još i da vecera”, „imali ona kucu , već je 10 h a ona još ne ide”..rekoh mu „prekini ja sam svekrva a ne ti”.Ljubomoran zesce, a ja sva srećna ima još neko zensko da se mota po kuci.
Ostane ona tako do 2h nocu i posle je „sinko ” odveze kuci.

E, tu u komsiluku ima jedna mala, godinu dana starija od ovog mladjeg ( 9 godina), rođeni su istog datuma. Lepo se druže i igraju. Primetim da nju mali u zadnje vreme ( tacnije receno od kad veliki dovodi devojku)sve cesce i cesce poziva kod nas.Još jedno zensko u kuci, mojoj sreći nema kraja.

Vece, pre rođendan pita me mali da li može da spava kod nas ta devojcica jer hoće zajedno da docekaju rođendan. Može, sto da ne, deca ko deca...Ova mala prespava, a veliku devojku u neko vreme „otpratimo” kuci.

Posle par dana , dolazi veliki i pita me da li može kod nas da spava njegova devojka. Sok, bilo je devojaka ali nikad me ni za jednu nije pitao da prenoci..da li da dozvolim ili ne.Rekoh ne...ma daj mama sto si peder, a kako je kod malog mogla da spava ...
Razmišljam, šta da mu odgovorim i setim se„ može ali da ti spavas u sobi sa bratom, a ona u tvoju, nikako zajedno.Jedino pod tim uslovom”.

I tako zanoci ona kod nas, a ja ni oka da sklopim, pomno pratim situaciju:)Sutra ujutru , poranim da spremim dorucak, kao svaka dobra svekrva:)) Ustadose oni , a mene sramota...Ne umem da vam opisem kako sam se osecala.Jednostavno ne umem da se snadjem, mislila sam da sa takvim situacijam umem da se nosim.

Dovodila sam i ja momke kuci ( ne na nocenje), i moj cale je uvek bio super, keva je pokazivala neku netrpeljuvost u početku prema njima.
A, ja, ja osecam neki stid i stalno nešto kao bezim.Devojka je inače slatka, veselica i pricalica.

Pitanje glasi:
kako se vi ponasate u takvim situacijam i kako su se vasi roditelji ponasali? Da li su vase sestre i braca bili ljubomorni?

Na kraju da podelim sa vama jedan clanak iz novina koji me posteno nasmeja, mada nema veze sa temom:))

Sinišino dobrovoljno pevačko društvo!
Petak - 01.06.2012
Tresnuše „orlovi” o patos i posle duela sa Francuskom 2:0 (2:0)! „Galski petlovi” su nam baš kao i Španci održali lekciju iz modernog fudbala, dok smo se mi bavili pevanjem himne.

Pomaka u igri nije bilo ni za milimetar u odnosu na meč sa „crvenom furijom”, pa se već na početku odiseje sa Sinišom Mihajlovićem postavlja logično pitanje: imamo li mi kvalitet za Brazil 2014?
Posle ovih 180 minuta u Sent Galenu i Remsu, naši fudbaleri više su ličili na dečji hor „Kolibri”, nego na gladne „orlove”, ptice grabljivice koje što pre žele da ugrabe plen po mogućstvu što veći, kako bi makar malo ublažili neuspeh iz prethodnih kvalifikacija.