Odavno nisam balavac, još par godina pa će četrdeset. Živim u jednoj zapadnoevropskoj zemlji, imam malu agenciju koja se bavi uslužnim poslovima, zadovoljan sam, posao dobro ide. Imam ženu i decu, imamo lep porodičan život bez trzavica. Toliko za uvod.

Pre neki dan mi se javlja telefonom neka žena, traži termin za konsultacije. Naša zemljakinja, Bosanka. Dogovorimo se, ona dođe kod mene u kancelariju.

Žena prešla pedesetu, još malo majka može da mi bude. Doterana, zategnuta, vidi se da je nekad bila lepotica. Što mi potvrdi i njena slika iz mladosti koju videh u nekom njenom starijem dokumentu. U principu za svoje godine žena izgleda više nego pristojno, ljubazna, sve u najboljem redu.

Za oko sat vremena obavismo posao. Pita koliko će koštati. Budući da je ostalo još malo posla da doradim kad ona ode, rekoh: 100 evra okruglo. Neka normalna cena, budući da plaća u gotovini i ne treba joj račun. A ona izvadi dve novčanice od po 100 evra i pita: jel malo?

Rekoh da nije malo nego previše, ali žena insistira da hoće da časti za dobro urađen posao. A onda se seti da još treba onaj poslić dodatno da se obavi, pa izvadi još 30 evra i stavi ih na sto u to ime. Meni neprijatno, ali ona toliko insistira da uzeh i taj novac, da nekako skratim neudobnu situaciju u kojoj sam se našao.

Na rastanku joj dadoh vizit kartu kao i svim klijentima i pozdravih se. A ona meni: Svrati na kafu kad si u blizini. Rekoh da hoću i na tome se sve završi. Bar sam ja tako mislio.

U razgovoru sam saznao da je tetka u braku, ima jednog već odraslog sina, pa pretpostavih da je eto rešila malo da flertuje na takav nezgrapan način.

Međutim, već istog popodneva - poziv na mobilni. Ona. Trebaju joj navodno još neke informacije. Vidim u kom grmu leži zec, napravih se naivan, dadoh joj te informacije i požurih da nekako završim razgovor dok se još može na neki pristojan način. Jer niti je ona moj kalibar (a ni ja njen), niti nameravam da se upuštam u bilo šta s njom.

Prođoše sad i ovi praznici. U toku njih - dva propuštena poziva na mobilni od nje, baš to i očekujući nisam ni uključivao mobilni preko praznika.

A danas, prvi radni dan posle praznika, već u osam ujutro još jedan propušteni poziv. Javih se sada ja njoj, a ona mi kaže da sad postoji još neki detalj koji bi morao da joj odradim i da bi došla kod mene u kancelariju kad budem imao manje posla. A uz to mi reče da će mi o sopstvenom trošku platiti jednu uslugu koja po mojoj računici košta bar nekoliko stotina evra (a moguće i hiljada), koju joj nisam ni tražio niti šta pominjao. I nikakvi razgovori i odgovaranja tu ne pomažu, žena je rešila da zna da mi je to potrebno i da je već sve regulisala itd.

Ostadosmo na tome da s moje strane „ne dolazi u obzir”, a s njene „ništa ti ne brini”.

I sad se pitam: šta to tera zrele žene da se ponašaju kao nezrele šiparice? Nikakav povod za ovakvo ponašanje joj nisam dao, prema njoj sam se ponašao kao i prema svakom klijentu ljubazno i korektno, do kraja razgovora sam je oslovaljavao sa „vi”, a na rastanku je ona predložila „ti”.

Ona naravno ne pravi nikakve dalje nagoveštaje, ali i iz aviona se vidi da joj je pod stare dane provrela krv u žilama, a ja joj sasvim jasno kažem da osim poslovnog kontakta koji smo imali nisam ni za šta drugo zainteresovan.

Nisam pametan. Svakakve probleme i zavrzlame sam pročitao na ovom forumu, ali ovako nešto nisam, ili mi je promaklo.

Ima li neko objašnjenje za ovo, možda iz sopstvenog iskustva? Kako da na fin način rešim ovo?