Jaooo w3 sad kad mali cuje da si mu još i koleginica po struci.:)

Nisam promasila profesiju. Moja bransa je poprilično raširena i svasta nešto tu može da se radi. A ako posao dosadi, uvijek može i firma da se promijeni. Dok se naviknes na novu, taman prođe 6 mjeseci.

Pusta, ma, ima malog da raspametim. :)

u 5 branshi sam radio, ni jedna mi se nije nešto naročito dopala

uvijek sam htio da radim pravi muski posao, nekakav majstor postati, ali igrom slučaja sam radio sasvim druge poslove

kad čujem da mi je koleginica samo može da me oladi.

:-)

a i nema šta da me raspameti jer obdareni nikad pameti nije imao.
to je i odgovor na temu.

jedino me pali ovo mali.

;-)

Ma daj, Pre, dosadi to.
Mojih dosta poznanica je bas tako uradilo pre par godina. Sve napustile posao jer su muzevi zaradjivali a sad se kaju. Šta će žena samo u kuci, molim te, mlada, zdrava? Žena treba da ima svoj dinar/dolar. :) A da ne govorim sto su takve žene, nekako, vazda nadrndane. A gledam ih sad, kriza udarila, muzevima slabo posao ide, ne znaju šta će.
Mogla sam i ja da napustim kad je ovog mog krenulo, ali, umjesto toga, ja si napravim i rezervnu profesiju. Firma placala skolu, sto da ne. Neka se nadje, od viska glava ne boli.

nisam

izgleda da je nas profesija promasila

Dabome Sretjko, najlepse je kad si gazda :)

Ne mislim da sam promašila svoju profesiju,volim i radim ono za šta sam se školovala, ali put do toga je bio pakleni. I trajalo je dugo.

Eh NYC, prođe svijet ulicom, prođe zivot tako u posmatranju, i tebi i maci :)

ono sto bih ja volila da radim je da imam neki svoj mali coffee shop i da budem mala gazdarica. bas bi to bilo super:)

nema toga vise precius, kafe se ispijaju kod pedikira i depilatora

vino se pije kad muž zaspi ili je na poslu

ne znam u kojem ti vremenu živis

ja bih voljela da imam neku knjizaru poput ovih velikih americkih sve sa coffee shop-om unutra i tako da naglabam i diskutujem po cio dan sa musterijama, jer ja bih tu bila gazdarica i raduckala bih pomalo.

ili recimo neki onako fini salon ljepote(sve sa laser specialistom;)
frizerskim salonom i kozmetickim djelom, malom kafiterijicom i skupim vinom samo za bas dlakave klijente/klijentkinje- kao mali znak paznje:)od strane salona

u principu volim posao koji radim,zanimljiv je dinamican i kreativan.

Ja kao i svaki blizanac sam imala zelju da zavrsim kao neka javna licnost. Pjevacica ili glumica. Gluma mi je bila najveca zelja...i upisala sam skolu teatra, ali nije mi islo jer sam imala los akcenat na audicijama, a zivjela sam u Kanadi.
Pa čim progovorim provale me odakle sam...mogla bih jedino sa Serbedzijom da glumim ;) hahaha

I tako batalim i poslusam mog tatu koji me nagovorio da upisem elektrotehniku. I eto...upisah i zavrsih to...a nikada mi to nije bila ljubav.

Ostah neostvarena kao licnost...*ebat ga ! To je zivot !

Zato sad imam ove diskusije da malo glumim :)

Posao koji radim nisam birala jer ga volim već zato što je to pri „promjeni profesije tj. prskolovavanju” (a to sam bila prinudjena da uradim):
- odgovaralo mojim sklonostima i predznanju (konkretno: prirodene nauke)
- bilo trazeno na trzistu ( i još uvijek je to negdje)
- dobro placeno (zavisi od firme, ali u svakom slučaju iznad prosjeka zenskih plata)
- postoji skoro uvijek mogućnost da se radi skraceno radno vrijeme (nisam još koristila, ali zlu ne trebalo)
- može se raditi i kad si u starijim godinama...

Niti ga volim niti ga mrzim, jednostavno ga radim:
-sa lakocom, jer dobro poznajem posao
-daje mi materijalnu sigurnost
-radno mjesto mi odgovara, kad ovo nije slučaj promijenim firmu
- karijeru mogu graditi i nadogradjivati ako me to interesuje, moji licni intersi su trenutno zadovoljeni i ne trudim se dalje
- ne radim (vise) prekovremene sem u rijetkim slučajevima
- trudim se da bistre glave izadjem iz firme i da se uzitkom posvetim stvarima koje bas volim i koji nikada neće biti moje zanimanje jer tada više ne bi imale onaj car koji me privlaci

Mislim da ljudi koji su nezadovoljni poslom često sa pogresnog stanovista posmatraju „POSAO”, naravno ima i izuzetaka gdje razumijem (stres, tezak fizicki...). Možda je ponekad dovoljno promijeniti firmu pa da se covjek bolje osjeca ali često mijenjanje profesije neće dovesti do velikog zadovoljstva (iz licnog iskustva- mijenjala 3 puta profesiju izazvana nuzdom). Samo zadnju profesiju sam birala smišljeno: bez razmišljanja šta je volim da radim i hoće li me to ispunjavati, i nisam pogrijesila (već 12-tak godina!).

Ништа лепше него кад можеш да ради свој посао певајући, онда можеш да поднесеш и напорне периоде и гужву и ништа ти не смета.

И ништа горе него када се ујутро пробудиш, а не иде ти се на посао.

После пар година тражења нашао сам посао који сам одувек волео, презадовољан сам и радим увек са задовољством.

Свакоме ко је незадовољан препоручујем да покуша да нађе неко своје место у ономе што воли. Свако је у нечему добар, свако има нешто што воли. А када се посао воли, онда све дође на своје место, и паре и све друго што иде у рок службе.

turisticki vodic je dobro, i to plavusa ...

volim svoj posao ...

Evo neke agencije sprovodile anketu u Srbiji i rezultati su grozni : Čak 70% zaposlenoh stanovnistva ne radi posao koji voli. Nego iz nuzde jer nema drugi.

Bilo u novinama i na vijestima neki dan. zasU !

ja bih voljela da cuvam koze. al nema sanse...
tuzna sam...

opet kažu 'svaka ptica svome jatu'

drugarice uciteljce, mudjin mi je rekao da sam koza!!

mislim „Nisam”
:)

Kažu da najljepši posao kad je on vaš hobi.
Tada nema stresa. Koja li su to zanimanja? Slikar,modni kreator,teniser ???

Svoj posao volim. Od malena sam znala šta želim da budem i to i jesam.

ne daju mi!
kažu, TI da cuvas koze?! hahahhah! to kažu...

:(

neki kažu i HAHAHHA!!!

veoma sam pocastvovana tvojom ponudom ali...
kokoske ne dolaze u obzir. za to je već potrebno umjece i prirodni talenat koji nazalost ne posjedujem. mogu jedino da cuvam jaja, ali ni to ne bi trajalo dugo. često mi padnu na pamet dobri recepri za kolace i eto ti bruke.

Ја мој канцеларијски посао обожавам, и на њему се максимално зајебавам!

Наравно Бакс, чист државни, ладовина на квадрат. :)

Promasio sam tj. izgubio sam tri godine skolovanja.
Jer ono sto radim danas, nema veze sa skolom koju sam zavrsio kod nas.

Kada sam bio balavac, hteo sam zbog komsinice Olje da budem trgovac, i nikada joj nebi naplatio robu.

Onda kada sam malo odrastao, hteo sam da budem automehanicar, onda svi ovi moji, poceli da kukaju, kako je prljav posao, da si previse visok, moras da se podvlacis pod auto, pogledaj strica kako ti je uvek prljav, pogledaj ovog drugoga kako je non stop u radnom kombinezonu...i tako se oladim.

Onda kada je doslo vreme da se nešto zavrsi od srednje skole, odlucim ja da upisem za stolara. Čim su mi rekli da ima prijemni ispit, ja odustao, da ne gubim moje, a ni njihovo vreme. A sada kada se razmišljam, garant bi prosao taj p1slj1vi ispit.

Sada sam zadovoljan s poslom, blizu mi je kuce, ne guzvam se po javnom transportu, niti po putevima. Milina jedna! Al' opet kažem, uvek može bolje.

Pozdrav

kasnije mu je zivot napravio iznenadjenje i uveo ga u svet racunara...
******************
mozak uveo u svet racunara, koje bre zivotno iznenadjenje:)

sto mene zivot ne iznenadi, da ne perem bakama guzu u kanalu?