pre ili kasnije sve nas to ceka... ko je u dijaspori definitivno ima problem ako su roditelji ostali na balkanu...

deda moje drugarice, inače devizni penzioner, je sam sebi iznajmio apartman u starackom domu dok je još bio potpuno autonoman... deca su skocila na njega (2 cerke) da to nije u redu, da će one da ga gledaju, da nema smisla da to radi, ali deda je bio uporan i otisao je... objasnio im je da mu je neprijatno da ga jednog dana cerke svlace i kupaju i da to nikako ne želi...
obilazili smo ga i ja moram priznati da je deda u domu bio kao u hotelu a o tome da je naprosto zivnuo tek da ne govorim... imao je drustvo ceo dan, druzio se, izlazio iz doma, vozio je kola, skitao...
jednog dana je samo prilegao u popodnevnu dremku i nikad se vise nije probudio...

drugi slučaj je moja drugarica iz italije ciji roditelji i ako je ona to mogla da im priusti nisu hteli u dom... nisu hteli ni da iz sela predju u grad...toliko njihove tvrdoglavosti i sebičnosti moju drugaricu je kostalo njenog zdravlja... oba roditelja lošeg zdravlja, zavisni od nekog, mucili su se jedno sa drugim dok prvo otac nije umro a neki mesec kasnije i majka za njim... nisu hteli ni ženu da im plati cerka da ih obilazi, nikoga... ne mogu da razumem to ludilo...

i ovakvih ili onakvih prica koliko hoćeš...

Pa, bezdusnosti ih je naucio vjerovatno on, u doba kad su oni bili bespomocni i ovisili o njemu...

evo jedne price kako su roditelji skoro ostali sami...

ona, moja drugarica, je iz manjeg grada blizu beograda, ima starijeg brata... otac i majka su bili klasicni dominantni roditelji koji su želeli da im deca budu ono sto su oni zamislili...i to je funkcionisalo donekle...

doslo je vreme da sin ode u vojsku i ponosni tata napravi ispracaj i sin ode u vojsku... nekako se kockice tako slozise da se sinu vojska dopala i on pozeli da nastavi karijeru...pruzi mu se mogućnost da nastavi dalje...

kada je to saopštio ocu, ovaj poludi jer on je zamislio da sin nasledi imanje na selu, da se ozeni, da vodi kucu i bude seljak kao sto je njegov otac to bio...

međutim sin je imao druge planove i nije prihvatao da ih menja... ajde nekako progutase knedlu, ne propustajuci priliku da mu svaki povratak kuci nabiju na nos...sin stvori karijeru u vojsci i jednog dana dodje vreme da se ženi... ozeni se devojkom iz grada beograda...

auuuu to je tek bila roditeljska tragedija, kako nije iz njihovog sela, šta će njemu gradjanka, pa zar s njom decu da pravi, pa ovo pa ono... možeš i sama da zamislis...

odnosi polako pocinju da se hlade, sin sve redje dolazi kuci, roditelji vrse pritisak da se sad sa zenom i decom vrati i jednog dana pucaju svi filmovi...

sin ih sve otera dodjavola i kaže vi ste za mene umrli... dosta je...

od tog dana tajac... nikada vise nisu čuli za njega, nikada ih nije nazvao, nikada vise obisao...

e sad se vracamo na sestru...

kad je sin otisao u vojsku, sestra je bila još u osnovnoj skoli... nije joj taj period skolovanja bio los jer niko do tad nije vrsio pritisak na nju...

međutim sa odlaskom brata sve pada na njena ledja... te gledaj bolesnu babu i dedu, sa majcine strane, pa sa oceve strane pa tetku, tecu, strinu i svu moguću nemoguću rodbinu...

zaposli se posle srednje skole i umesto da njen zivot krene, ona dobije zadatak da obilazi razne bolesnike, dvori i ispunjava zelje...

oprosti se devojka sa sudbinom, napuni 30 i ni kuceta ni maceta...a kamoli muza i sopstven porodice... zivot bude surov te joj dodeli i navodni tumor na dojkama... bile su 90-e... u srbiji haos kao i svuda, zdravstvo nikako i ona preko prijatelja zavrsi u italiji... tako se upoznamo...

u italiji joj saopšte da nije tumor, da je izlecivo i bar to nekako prođe... u međuvremenu firma u srbiji propadne i ona nemajuci kud ostane u italiji i zaposli se...

izdržavala je i sebe i roditelje...
jednog dana pojavi se princ na konju, al boKtemazo italijan... i katolik...

da skratim pricu, uda se a da roditelji nisu znali, jer da su saznali boze moj šta će selo da kaže, cerka se udala za katolika... 15 godina su u braku, on srbiju nikad video nije...

sagradi roditeljima novu kucu u selu da ne žive u sad već oronuloj staroj kuci (imaju kucu u centru tog omanjeg gradica ali neće u centar - nemaju tamo stoke) svakog meseca salje pare, al ne sme da kaže da ima muza...

prolazi vreme roditelji stare, razne bolesti ih napadaju, ona ne zna šta će... para i para potrosi na putovanje tamo vamo... u grad neće, u dom ne sme ni da predlozi, ženu da ih cuva - ma kakvi... ništa bre neće...

i tako je to trajalo par godina... mucenje za obe strane...
za sve godine sestra pokusava da komunicira sa bratom ali bezuspesno... ne želi ni za nju da zna...

otac umire prvi, ona tek tad majci saopštava da je u braku skoro 15 godina... valjda stara i bolesna nekako prihvata to... koji mesec kasnije umire i majka...

i ako je pokusala da im objasni da sve sto imaju prepisu na nju, nisu hteli... ostavili su je da deli sa bratom imanje i kuce...

ne mrzi brata, volela bi da ga vidi, razume njegove postupke i zna zašto je sve uradio sto je uradio... ipak ostaje da se pita zašto je nju izbacio iz svog zivota...

eto ti šta roditelji mogu da urade bespotrebno sebi i svojoj deci... a sve je moglo da bude drugacije...

a znaš šta je najgore paki... taman kad je pomislila da je kraj raznim babama i dedama, strinama i ujnama, razboli joj se svekrva...

ajmo jovo nanovo, eno je sad gleda nju...

kad te hoće, hoće te... sto bi rekla zeljka, šta je ona sirota bila u prethodnom zivotu... :)

Vjerujte mi da je u mom gradu otvaranje staračkih domova postao najbolji biznis. Djeca u inostranstvu a grad pun samih i starih.
Još sam negdje napisala da bih umrla od griže savjesti da sam vani a da mi je majka sama ili prepuštena ljudima koje ne znam.
Kao što su moji roditelji našli kutak u kući da svoje roditelje dogledaju po starost kako su zaslužili i kako dolikuje tako je red da i mi njihova djeca to uradimo.
Moja komšinica ima dva sina u Kanadi pa često zna da kaže:
-kao da ih nisam ni rodila ni imala.kad dođu preko ljeta svađaju se i oni i žene im kome će šta ostati kad mi umremo. a ja ih željna. a oni tako. žalosno.

u njemackoj se prilično često desava da djeca saznaju za jednog od roditelja kada im stigne racun za sahranu

Vaspitavanje dece se vraća kao bumerang. I u pozitivnom i u negativnom smislu.

Просто је невероватно колико генерализујете. У чланку стоји да их деца нису обишла од када је почео да пада снег. Знате ли ви колико зна да напада за ноћ? Јел било колапса и у БГД јутро након таквог снега и поред постојања далеко више механизације у велеграду,а? Пише тамо и као специјализоване екипе нису могле да допру до појединих засеока, јел тако? Па на коју фору да допру до њих ови други који нису специјализовани, и зар није дужност државе када је у питању елементарна непогода да ради свој посао путем служби које сви ми плаћамо, није ли их можда изненадио снег?

Свакако да има појединаца којима ништа није свето, па нити родитељи, па ценим да је овај текст као критика окренут управо ка таквима. Али, из оваквог и сличних текстова штампа из неких тајновитих разлога покушава да за настало стање и неправовремено реаговање окриви другу страну и са државе притом скине одговорност пошто се дигла велика халабука због лоше организованости служби, немара, бахатости и сл. Било око тога доста ових дана.

Ево мало илустроване приче:

http://img20.imageshack.us/img20/9961/40317210150579802598847.jpg
http://img32.imageshack.us/img32/1928/ 41846510150573114978847.jpg

(Поклони свој ми �)

17. februar 2012. u 20.13


На првој слици су аута на паркингу покривена снегом, друга приказује како се снег чисти у Јапану и трећа је ту да би упоредила неке ствари.
****************************
djeca su navikla da im roditelji ociste snijeg sa auta, nikakvo cudo sto ih nisu mogli obici za vrijeme nepogoda

Када кажем „друштво” онда мислим на институције тог друштва, наравно.

Колапс у БиХ, зашто? Зато јер имају хиљаде џамија али ни три возила, гредера и сл. за чишћење снега. Јбг, у живот се увек морало као и данас - улагати. Неће са неба да падне.

Због притиска јавности, огромног притиска јавности, позову на Тијанићеву Бастиљу оног Антића из СПС-а, ваљда је председник скупштине града Београда, да објасни зашто се не чисте улице! Позову пред њим онај кол центар и неко девојче види се да појма нема шта да одговори на питање. Каже онај Антић; није њено да зна него да проследи позив, коме бре? хаха Па за који курац седи тамо, то су ургентне ствари и мора да зна, да буде макар информисана о елементарним стварима које ће кроз одговоре да понуди несрећницима који зову и траже помоћ или информацију.

Dobra tema,nisam citala mišljenja drugih zbog nedostatka vremena ali ću rado napisati moje mišljenje.
Imamo dosta familije,sirom bivše nam zemlje.Mnogi od njih su izbegli sa ratnih podrucja i sa kesama u rukama.Nisu svi izbegli ali i oni sto nisu,živeli su bedno.
Godinama smo transpotovali kartonske kutije sto sami vozom nosili sto slali autobusima,sirom Srbije.
Redovno smo isli na zaracena podrucja i nagllleeedali se bede i jada.Knjigu bih mogla napisati o majci koja je jedinog sina dobila,isecenog na komade-u najlon vreci.No,nije samo ona,hiljade drugih,na sve strane bivše nam zemlje.
Secam se,na autobuskoj stanici,zbegovi se doseljavaju autobusima,žene sa maliom decom,ostala mi u secanju,mala beby kada koju majka nosi u narucju sa bebom.Ostao mi u secanju mladi momak bez noge do kolena,na stakama.Tuzan i beznadezan pogled me razara i danas.
Roditelji stari ostali uz brata,mi svi drugi otisli zivotnim putevima.Sve sto sam pomislila pruzila sam im.Kao cvece sam ih njegovala i obasipala paznjom.Sve stare komsije u njihovom krugu isto.
Pomrli su mi,ja i danas danas posebno nagradjujem brata koji je pazio roditelje i koji ima isto kao ja,siroko srce.
Roditelji od moga muza,isto.Danas mi je ziva svekrva,stara nasa majka kojoj ne sme ništa faliti.I onom ko je pored nje ( zaova ili dever )
Ja sam jako osetljiva.Kad vidim da je neko u problemu,ja se umesam,znala osobu ili ne.Ostajem uporna,pomognem da se izvuce iz problema.Kad primetim da neko,neosnovano vredja i napada,spremna sam se potuci za tudji interes,sve za rad pravde.
Osoba sam koja RADO stavi ruku u svoj dzep i izvadi novaca,koliko mogu.Kad idem kuci,stavim novaca u svaki dzep i vratim se praznih dzepova,praznog novcanika.Procenjujem ko je u kakvoj situaciji pa s toga danas,verujete mi,poklonim coveku koji nema radije nego familiji koja,mislim da nema a ima dovoljno.Zato sam u zadnje dve godine dobijala kritike od familije,kako ja poklanjam ljudima koji mi nisu familija.
Tačno je da smo ogluveli.Mnogi zbog sopstvene bede a i oni koji imaju,zatvaraju oci.Meni je Gopspd podario priliku: poslao me u svet gde mogu da zaradim i sebi i drugima i prepustio licnoj savesti.Kao i mnogima.
Beskrajno sam srećna zbog toga.Kad god sam nekom pomogla,kad mi se neko obratio za pomoć i ako smo uspeli,osecam se presrecno.To mi je dusevna hrana,to me nosi,to me čini srećnom.
S druge strane,Moja sreća u porodici,nas posao i uspesi,sigurno imaju veze sa time.Ljudi kažu,,Ti daj jednom rukom,Gospod vraca obema,,E sad,onaj ko nema oci da to vidi on ni ne čini takva dela.
Ucim svoju decu da dele,da imaju sluha i oci za to.
To pomaze da se lakse koz zivot ide.

Najlakse je reći da je neko bezdusan i neće da brine o roditeljima, a istina možeš da bude sasvim drugacija.

Moja kuma živi u inostranstvu. Jedinica, pobegla od roditelja koji su je ceo zivot kontrolisali. I kad je otisla, roditelji su joj stalno prebacivali da ih je napustila, a ona ih sirota voli do besvesti i brine o njima vise nego mnogi. Otac je umro, do kraja zivota ljut na nju. Majka je bila kod nje nekoliko puta, ali sada odbija da ide kod nje, jer zaboga cerka je uzela psa, a zivotinjama nije mesto u kuci i njoj se to gadi i cerka sigurno zbog psa neće da se uda i kojekakve nebuloze. Pa onda krene red prebacivanja kako je otisla i ostavila je komsijama da brinu o njoj (?!). Kuma se osusi od nerviranja. Zove stalno, salje pare, putuje kad god može (a nije lako ni jeftino putovati iz Cikaga do Srbije). Da se tamo vrati, ne može, razumem je, pa i ja bih poludela sa takvim konstantnim kritikama i kontrolama. Da majku smesti u dom ako dodje do toga da joj bude potrebna pomoć - ne znam da li bi mogla da priusti na duge staze. Majka sigurno neće hteti da proda stan, da bi se neka pomoć ili smestaj platili. I već vidim da joj preostaje još godina i godina nerviranja i prebacivanja. I na kraju će i za nju neko da kaže da ne želi da se brine o staroj majci.

Јесте Кришка, ти би била најсрећнија, а муж?

:)

A šta da rade ljudi koji žele da pomognu roditeljima, ali ovi odbijaju bilo kakvu promenu? Mojoj kumi zbog kuceta i svojih principa majka neće da dodje ni u posetu, a kamoli da živi sa njom, iako je ova stalno zove. Zar bi ona sada trebala da napusti posao i ceo svoj zivot i sedi pored majke samo zato da ona ne bi bila sama u starosti u kojoj sve mora da bude pod njenim uslovima? Kao sto ima bezobzirne dece, vala ima i sebičnih roditelja i ne treba sve te slučajeve usamljenih staraca koji žive sami trpati u isti kos.

Plavi cvetic ,
svaka ti cast i blagoslovljena bila. Da je vise takvih ljudi i razmišljanja nebi bilo ovoliko nesrecnih ,usamljenih i depresivnih. Svako dobro ti želim ...pozzz :)

Plavicvetic, svaka cast! Mnogo me podsecate na moju mamu, kao da je ona pisala ono sto ste vi i ponosna sam zbog toga :-)
Što se roditelja tiče, ja već godinama radim sa maltretiranom decom i strasno je kakvih sve roditelja ima, tako da ne možemo da sudimo o tudjem zivotu, zašto i kako je do toga doslo, svaka kuca nosi svoj krst.

Nije Temi bas uvek tako, ne dobijaju bas svi onako kako su zaslužili.
Ima slučajeva gde su deca bila mazena i pazena od svojih roditelja, a deca ih posle ne zarezuju za suvu sljivu.
Ima i slučajeva gde roditelji prebacuju svojoj deci kako su ih ocuvali od 2 kila mesa, pa su deca zbog toga duzna da ih neguju pod stare dane.

..i usput iskreno SVA deca koju su roditelji samo pazili i mazili će se istovetno okrenuti protiv roditelja bas kao i ona deca koja su samo ugnjetavana.

Opet pogresno kriska. Izvini na ovome, ali OPET si u zescoj zabludi.
Znam ja šta ti želiš da kažeš,..ali ta zekina rupa iz Alise u zemlji cuda je malo dublja nego se da pretpostaviti
Mislim ta floskula:
„svi se trudimo da budemo dobri roditelji i da decu izvedemo na pravi i čestit put.”
...ne može biti pogresnija. Istina je UPRAVO suprotna.
Prvo, mnogi se NE TRUDE,.a pod drugo mnogi ni sami NISU DOBRI I CESTITI LJUDI SAMI
Ako je neko roditelj, ne mora apriorije sam biti 'dobar i čestit'
Pa kako mislis da će jedno djubre od coveka ili žene iako roditelj da izvede i odgoji to dete u 'dobro i čestito'??
To je skoro pa ne moguće.

Dobrota i čestitost JE VRLINA POJEDINACA,..a ne SVIH

:)

Pretpostavke, pretpostavke...

To sto kažeš mnogi sociolozi, pedagozi i psiholozi pokusavaju da odgonertnu i da tvrde ali ih praxa demantuje.

Znaš kako kažu..Svi traže 'normalan' zivot,.ali to ne postoji.
Postoji samo ZIVOT.

Ne treba se kriskabaviti pretpostavkama.
ja nekazem da je pozitivno staviti zuzicaste naocare i posmatrati svet,..ali praksa nas demantuje.
Deca koja su prošla kroz vece zivotne tegobe su dosta spremnija, otresitija, cvrsca, zrelija i sposobnija od onih kojima je detinjstvo bilo med i mleko.

Zato se uciti izvodi i rimuje sa (m)uciti

Ne mora da znaci. Moje detinjstvo je bilo med i mleko i osecam da tako treba i da uzvratim onima koji su za to zasluzni - svojim roditeljima.

snijeg se naglo otapa, mnogi će roditelji ugledati svjetno dana:)

Strogoca 'kao termin' je totalno jalova ako nema KONCEPT-CILJ i PLAN.

Biti „STROG” nije svrha po sebi. Nije 'strog' onaj koji je roditelj i vasda nesta izgleda smrknut, dere se po kuci i trazi da mu se ukucani postrojavaju eto jer 'zavodi red'. Taj je obična budala
U mnogim glavama KRETENA to je simbol strogoce. Ali iz razloga sto su sami jalovi kao roditelji pa neznaju u vremenu i prostoru STA TREBA RADITI.

Strogoca znaci
-Biti Principijelan
-Biti Dosledan
-Biti Pravican
-Biti Uporan
-Biti Stalozen i Perceptivan

Strogoca kod roditeljstva ima ZA CILJ da IZGRADI KARAKTER i time
IZGRADI DETE U COVEKA

Šta to znaci?
-Znači da OBUCI I PRIPREMI dete da može samostalno da se stara o sebi i o drugima i tako postane COVEK
-Znači da OBUCI I PRIPREMI dete da može RACIONALNO DA RAZMišljA I DELUJE i tako da se zove covekom

Kako se to radi?

STVARANJEM NAVIKA

1)Tako što se detetu gradi navika RUTINE
A rutina se gradi konstantnim DISCIPLINOVANIM nacinom zivljenja
Eto banalnog primera radi...nikada neće dete izgraditi zdrav odnos prema eto zdravlju svojih zuba ako ga vi ne naterate da recimo svako jutro i vece opere zube mada mu je to LENO da radi.
2)Stvaranjem RADNIH navika
3)Stvaranjem navike UREDNOSTI
4)Stvaranje navike PLANIRANJA(tog dana, tog meseca, te godine)

Sve u Prirodi TEZI stacionarnom stanju. Dakle bitisanju bez upotrebe energije. Covek je po prirodi leno i stacionarno biće takođe. Da bi se živelo potrebna je Energija a da bi dosli do te Energije potrebno je da UPOTREBIMO PRVO ENERGIJU.
Način pravilne upotrebete Energije tj ciljane upotrebe će rezultirati da li nam VISE ili MANJE Energije treba da bi dosli do Energije za zivljenje.
Razlika je u principu da li trosimo VISE energije da bi dosli do zivotne Energije ili trosimo MANJE Energije da bi dosli do zivotne Energije

Pa su ljudi EVOLUIRALI MOZAK, da bi trosili MANJE Energije da bi dosli u posed VESE Energije za egzistenciju.
Tako da jedan koristi MOZAK da bi dosao do hrane i sklonista,..a drugi koristi krampu i lopatu tj sirovu energiju tela da bi dosao do hrane i sklonista

Da bi DETE pripremili i naucili ZIVOTU, potrebno je da im se razjasne KONCEPTI KORISCENJA ENERGIJA. Pošto to dete NE MOžE asimilirati INTELEKTUALNO, potrebno je napraviti temelj da bi kasnije moglo.
Taj TEMELJ su NAVIKE i RUTINA

Ako naviknete dete na besplansko obitavanje i trosenje vremena, ono će se i ubuduce kao covek tako prema sebi odnositi i ne samo prema sebi nego i drugima.

NAVIKA I RUTINA su temelj da se izgradi „SMISAO OBAVEZE”

„SMISAO OBAVEZE” je realnost KARAKTERA.
Covek i prvo kao dete koji ne poseduje I NIJE NAUCENO I IZGRADJENO da ima osecaj i smisao „OBAVEZE” sutra neće moći da nosi samo sebe kroz zivot a kamo li da ima porodicu pa da i njih nosi.

dakle STROGOCA nije ništa drugo nego UPORNOST I ISTRAJNOST u konstantnom pracenju, nadgledanju, podsticanju, ucenju i primernom pokazivanju.
Dete po prirodi ima 'slobodan um' koji je figurativno kao plastelin ispočetka a koji se dok ste dlanom o dlan udarili ZACEMENTIRA.
Kakav će OBLIK dete izgraditi najviše zavisi od Roditelja pa onda Okoline,.ali ako se taj oblik LOšE ZACEMENTIRA,..to dete sutra kao odrastao fizicki covek će se morati boriti sa tim NEOBRADJENIM SIROVIM OBLICIMA ceo zivot...i ne samo ono, morace se i drugi boriti sa tim njegovim ili njenim oblikom.

tako da koncept STROGOCE MORA IMATI CILJ
Ako niste STROGI da pratite kako vam je dete obuceno SVAKO JUTRO, pa ono će se često prehladjivati.
Ako niste strogi da pratite kako jede, ono će postati ili neuhranjeno ili debelo
Ako niste STROGI da pratite 'šta i kako radi'...e to zakljucite sami...

Ja Sam dobronanerno dala komentar Temudjine, zao mi je da si ti shvatio kaki si shvatio. A po tvom obracanju meni vidi se da si ti nalazis u lifers ok zemlji I živis u pogresno vreme , da bi bio opisan kao dobar otac , naročito zenskoj deci.
A sve to što si napisao šta I kako treba sa decom , nisam citala , al je Dugacko ko bibliju da ćeš da pišes. Pisi za jedno 20 il 25 godina a ne sada kad su ti deca još takoreci u pelene. Ne znam te I ne poznajem te Ali se tvoj karakter prilično vidi Kroz pisanje.

Bitno je Azdaha da ti ama bas Ništa nemas da kažeš, a to što imaš da kažeš je stila „a pas lajao, a vetar nosio” dakle isto i totalno nebitno.

To sto kažeš da je to 'vaspitanje', JESTE. Tačno, to je vaspitanje.
Pa kao sto sam i rekao na samom početku Strogoca nije CILJ, ali jeste ALAT za postizanje izgradnje coveka.
Ni jedna ustanova pocev od skola, vojnih i civilnih institucija, domova itd itd itd..NE MOžE VASPITATRI NIKOGA,..pa ni oni koji PSE vaspitavaju a kamo li ljude a da NEMAJU STROGOCU KAO ALAT

Tako da nije stvar mog 'naziva'..nego tvog nakaradnog shvatanja šta procitas.

ja uopste ne mislim temudjine da si ti neko zlopamtilo samo imaš kratak fitilj:)

lele:) lepo ja kažem ne diraj Zeljka makaze;)

Većina ljudi, bar koje poznam, se sasvim normalno odnose i prema djeci i prema ostarjelim roditeljima. Radi se o odnosu u granicama normale i mogućnosti, paze koliko mogu, pomažu koliko mogu, posjećuju se. Naravno ima slučajeva koji odskaču iz ovih okvira i ako se desi nešto ekstremno to mnogo više odjekne od stotina i hiljada ovih prvih, redovnih slučajeva. Svi pričaju o tome ( kako je napisao Andrić „ispiraju usta” ) i može se steći utisak da se tako nešto redovno dešava. Eto i ja ću ispričati jedan drastičan primjer, čak je bio opisan i u novinama, a može se podvesti pod kako posiješ, tako ćeš i požnjati. U domu za odrasla nezbinuta lica u Beogradu ( poslednje prebivalište za života Margite iz EKV - a ) prije nekoliko godina je umro oronuli starac ostavljen od svih. Za razliku od većine drugih štićenika on nije imao tešku sudbinu i patnju kroz čitav život, već je bio svjetski čuven arhitekta. Brilijantan student arhitekture se oženio u toku studija i stekao dva sina. Kad je počeo raditi, primjetili su ga stranci i vrlo brzo je počeo raditi za međunarodne korporacije, za velike novce. Govorio je nekoliko jezika, projektovao ovo i ono, družio se sa glumcima, posjećivao Las Vegas, gdje je imao svoj apartman, skijao na novozelandskim Alpama. Život na visokoj nozi, ogroman novac je dolazio i odlazio. U međuvremenu sinovi su rasli, žena ( mislim da se nisu nikad formalno razveli ) je radila neki redovan posao, izdržavala djecu, nije im ništa falilo, ali nisu ni imali za bacanje, otac im je novčano pomogao jednom ili dvaput. Nije imao vremena, zna da je kod kuće sve OK, kad se smiri situacija onda će ih provesti po svijetu i „naučiti životu”. Znalo se desiti da dođe u Beograd, ostane par dana u hotel Jugoslaviji, a porodici se i ne javi. Sinovi su odrasli, završili škole, stekli porodice, dobili dobre poslove, pazili majku. Čuveni arhitekta je ostario, došli su mlađi, bolji, računari su postali glavna alatka a ne više rapidograf i lenjir, nema više posla i para. Ostao mu je jugoslovenski pasoš, jer ga je mrzilo da se zeza sa papirima, nije imao penziono jer je bio presiguran u sebe ( zaradi 100.000 USD mjesečno, koji će mu? ). Nema više glumica, manekenki, provoda, apartmana, „prijateljčina”..., samo on sam sa prstom u uvetu. Tad je došao kod porodice. Mislim da su mu sinovi isplatili tačno onaj iznos novca koliko im je poslao za svo to vrijeme, žena ga nije htjela vidjeti, niti primiti u njezin stan, naravno ni sinovi ( šta će im neki stranac ). Očekivan kraj, koji se ne vidi iz oblaka. Dom za stara i nezbrinuta lica, sahrana o državnom trošku bez igdje ikoga. Ko god je u sili i snazi u ovom momentu, neka malo ustavi i razmisli o „dosadnim”, a u stvari najbitnijim stvarima u životu.

vidi Kriske sto je emotivna

zao mi je, ali me prica o arhitekti nije pogodila