znam naveo sam primer, jer to malo sto on njuma ostavi je nama normalnim i vise no sto nam treba ;))

ne znam mozd aje do cele familij, cuj nikad odmora nisu uzeli a ko vodio decu na odmore niko? nije ni cudo nisu imali ni za decu vremena sad su deca ta koja nisu imali mouda ljubavi nisu imali paznje nisu videli odmor i zato su takvi kakvi i jesu.

Imaju „vikendicu” od 50 soba na 20km od grada sa svim mogućim brodicima i jahtama, al' dalje od toga nisu otisli. Eto to im je odmor, a gospoda još uvek kupuje na crkvenim rasprodajama i 2nd hand shop-ovima :) mentalitet je to ne možeš ti to promeniti.

-Ja to posmatram ovako:

-Nasa deca su odraz naših sposobnosti kao roditelja,bile to njihove vrline ili mane.
-Šta god uradili u zivot,meni kao roditelju, ruzno...krivio bih samo sebe i sagledivao to kao svoju ličnu nesposobnost u njihovom odgajanju i vaspitavanju.
-Nema tog razloga zbog kog bih ih razbastinio.

Snezana,mislim da je to cista ucena.Niko ne postaje narkoman tek tako i kad je već dosao tu gde je dosao,ajmo još malo da ga gurnemo.Po meni je sasvim logicno da sve sto radimo i stvaramo,cinimo to upravo zbog našeg potomstva i ako nam neko bude preci od njih,to onda mnogo govori o nama samima.Ona o sinu i usvojenom sinu je isto tako bez veze.Ako već usvojimo dete,onda bi naše srce trebalo da bude dovoljno veliko i razum prisutan da tu decu nikada ne odvajamo.Mislim,u cemu je tu razlika?!

„Koji postupak djeteta je neoprostiv”
______________

Ni jedan.

Mvessna ne znam o kakvoj usvojenoj deci pricas, ali nisam ni citala ostalem komentare.

Što se narkomana tiče ja sa njima radim svaki dan tako da meni o njima na moras ništa da pricas. Jer ja taj posao radim da pomognem a ne da ih utabam još vise.Nema tu ucene niti bilo čega drugog , niti ću ja ikad mome detetu reci ako se budes drogirao nasladstva nema. Ali sigurno mu u toj situaciji neću ostaviti još vece mogućnosti za unistavanje zivota. Pre par nedelja sam bila na sahrani decku kome je otac ostavio veću sumu para pre 2 godine. Za te dve godine je potrosio sve i još toliko duga napravio da bi na kraju...kao sto rekoh nekidan sam mu bila na sahrani.
Ja ću za moje dete uraditi sve u bilo kojoj situaciji, odrekla ga se ne bih nikad.

Neka da dragi Bog da mi svi pozivimo sa nasom decom sto duže možemo u zdravlju i veselju.Ako im za zivota ne ostavimo ništa drugo osim para i nekretnina,onda nismo ni to morali.

Ako pricamo o ostavstini tj nečemu kao testament deci ne bi ostavio cent. Sve ostavljam njihovoj majci mojoj ženi a ona neka gleda kome će šta

ali ako je situacija da sam bez žene

Detetu ili deci ne bi oprostio licni neuspeh.
Naravno ova ovde se prica podrazumeva za oprost i nekakvu ostavstinu.

Recimo imam velike pare,..dete ili deca ne bi dobili oprastao ne oprastao centa dok me ne bi ubedili da i bez para koje im ostavljam mogu da žive normalno.

Trebali bi ili da zavrse visoke skole ili da nešto prvo sami postignu. Da rade bar godinu-dve i dokazu da su zaradili i ime i zivot. Tek onda kada bi video da mogu ladno da žive bez tih mojih para i nasledstva, ostavio bi im,..

Pozdrav,

Mislim da je pitanje „malo” pogresno postavljeno :)

Dijete ne može ništa uciti sto je neoprostivo, ali to dijete kada odraste (i ako ga mi smatramo našim djetetom) postaje covjek, a covjek može da napravi neoprostive greške.

Za mene postoji samo jedna koju nikada oprostila ne bih nikome, a to je da siluje ili zlostavlja dijete/djecu. Sve mi je ostalo nekako malo i ne bitno u poredjenju s tim.

Sve naj,
M:)

ništa im ne bi ostavila i sve bi im ostavila...

previse parazita sam se nagledala među porodicnim prijateljima koji su sopstvenu decu napravili debilima... podelili im stanove i lokale (da izdaju i od toga žive) i time im ubili svaku zelju za radom i stvaranjem...sve parazit do parazita...ni pisljivu trafiku ne mogu sami da stvore da im od toga kane 300 eura mesecno...

tako da, nevezano za šta bi im oprostila ili ne, prvo treba da postanu vredni i sposobni ljudi pa tek onda ako se meni digne možda i dobiju nešto... a ne da sede i da cekaju da im od mene „padne” nasledstvo...

uostalom ni meni nije palo sa neba, morala sam da zaradim ili zaslužim...a isto tako ne sedim i ne cekam da mi roditelji odu na onaj svet pa da rasprodam njihovu imovinu...

ne može da bude neoprostiv jer znači da ga brises sa svog spiska, može nedelo da bude neoprostivo,kaznjivo i sl

„Sve sto imam ostavljam samome sebi.” :))
„Ko je vas poznav'o ni pakao mu neće teško pasti.”

Ja ću ka Maratonci...

Obično potpisujem :):)
A šta se to ne može oprostit roditeljima dragi roditelji jel vi grijesite il ste bezgresni.
Ja znam dosta slučajeva da roditelj unisti djetetu zivot karijeru brak pa imal smisla sad pricat s druge strane.

Ne znam za vas ostale, ali ja bogme kad umrem, planiram sve sa sobom da ponesem - ako uztreba na onom svijetu. :)

Salu na stranu, glavno i osnovno je da mi djeca dokazu da mogu samostalno na svojim nogama da stoje.

Slazem se sa običnom.
Temudjie, kao i obično, mislim da si previse ostar... Slazem se sa komentarima da trebamo biti sigurni da deca znaju sama o sebi da se brinu i da ne treba da im se obecava da će naslediti ko zna kakva bogatstva dok oni lenjcare. Ali vracamo se na ono staro - onakva su kako si ih vaspitao - ako su vaspitana da vredno rade i postuju te, sto bi se iko brinuo da jedva cekaju da roditelj umre pa da potrose sve?!

Cuj: „Kao sto rekoh, nekada ni ne moraju da pogrese,..eto jednostavno sin ili kcerka mi primera radi nisu dovoljno obuceni i sposobni da im ostavim biznis da vode”

Znaci ne moraju čak ni da pogrese, uvrede te, budu losi ljudi - dovoljno je da ti mislis da nisu dovoljno spretni da vode TVOJ cenjeni biznis, pa da ga ti POKLONIS nekom trecem?!!? Kad ćeš već da umres, šta te briga za biznis - prodaj ga! Bitniji ti je opstanak biznisa nego da imalo pomognes svojoj rođenoj deci?! Zar nije logicno da ga prodas pa deci raspodelis novac, ako već niko od dece ne može da ga vodi ili već ima svoju karijeru?! Totalno mi je nelogicno ostavljati ono sto si ti stekao nekom trecem, a ne sopstvenoj deci - osim ako te na neki način do srzi nisu uvredili ...

Ali - kao sto su mnogi već rekli - ja vaspitavam to dete i ne znam cime bi moje dete moglo toliko da me uvredi da ja radije „ponesem sa sobom u grob” nego ostavim njemu... Narkomanija, zlostavljanje i kriminal je jedino sto bi mogla da navedem...

Vamp
(:Þ)
2012-01-03 09:26 AM
Cuj: „Kao sto rekoh, nekada ni ne moraju da pogrese,..eto jednostavno sin ili kcerka mi primera radi nisu dovoljno obuceni i sposobni da im ostavim biznis da vode”

Znaci ne moraju čak ni da pogrese, uvrede te, budu losi ljudi - dovoljno je da ti mislis da nisu dovoljno spretni da vode TVOJ cenjeni biznis, pa da ga ti POKLONIS nekom trecem?!!? Kad ćeš već da umres, šta te briga za biznis - prodaj ga! Bitniji ti je opstanak biznisa nego da imalo pomognes svojoj rođenoj deci?!

============================================
Ne Vamp

Nego cisto ja imam primera radi gradjevinsku firmu a kcerka zavrsila Slikarstvo, Umetnost ili je Doktor Medicine odsek Pedijatrija i pojma nema niti je INTERESUJE gradjevina i gradjevinska firma...

I šta sad? Treba da joj prepisem firmu da onako ko hobi pici malo po gradjevini??

Boze, cudnih li ljudi i shvatanja??

a ko kaže da im ništa ne ostavljam??? ja to nisam rekao

moja djeca će biti srećna ako im dugove ne ostavim

Ja bih bila mnogo nesretna da moram ostaviti stare roditelje na milost i nemilos tuđim ljudima,kad dođu u godine da ne mogu više sami.Crkla bih od muke u bijelom svijetu.Kad samo znam šta su za nas djecu sve uradili.
Ali ovo nije tema...
Nevezano za nasljedstvo djeci ne bih oprostila da dignu ruku na mene i muža.

jedinu stvar koju svom detetu nikad ne bih oprostila je kad bi postao ubica, ne mislim na samoodbranu, nego neko ko voli i želi da ubija ljude, pedofil, silovatelj i slično (kriminalac najgore vrste).
sve ostale stvari nisu važne. karijera? zamisli molim te, neki roditelji hoće ekstra karijeru svog deteta..meni je bitno da je moje dete zivo i zdravo, pa i nek cisti ulice, i to je za ljude, samo da je on dobro.
naravno će moj sin sve da nasledi sto mogu da mu pruzim, čak i da imam milione, ko će drugi? zao mi je dece bez roditelja, gladnih u africi, i slično, ali nisam socijalna sluzba, ne mogu da brinem o celom svetu, a to što su ti roditelji sebični pa prave decu koju ne mogu da izdržavaju, pa šta ja tu mogu (uvek postoji opcija sterilizacije).
tako da moje pare ne zavrsavaju po fondovima za humanitarnu pomoć (na zalost, izdržavali smo roditelje sadasnje gladne dece u africi, izdržavacemo decu ove gladne dece, itd..to je rupa bez dna), nego idu mom detetu.
isto tako ne ostavljam pare (a i iskreno ne dajem) fondu za zastitu zivotinja i sličnim glupostima.

neću pisati testament, neka se bratski dogovore ko će vracati tatine dugove

šta bi to vasa djeca mogla da pogrijese u vasim ocima pa da sve sto imate ostavite nekome trecem a ne vlastitoj djeci.

******

Deca su bezgrešna. Ako brljaju, to je naša greška. U tom slučaju, odmah bih svu imovinu prepisala na kći. Bolje ne bih ni zaslužila. E, posle kad sve spiska, onda bismo Jovo nanovo. Pa bismo zajedno rmbačile i stekle više nego što smo bacile. Nema tu filozofije. Matematika. Čist račun jednog debelokošca (mene).

Niko ne može da unesreći žensko dete kao majka. Ako je otac u tome bolji, to je samo izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Drugi roditelj uvek nedostaje, to je odlika emotivnog zdravlja dece. Ono što otsutan roditelj (razvod, smrt) ne popuni, ostaje prazno, to je teret koji ta deca nose celog života, razlika je u tome šta sa tim teretom čine.

Tvoja deca mora da su bila mala čim su tražila „novu mamu”, sve i da su je dobila jednog dana bi osetila da „nove mame” nema, došlo bi na isto. Istinu si govorio deci, to je jedino dobro što se u tom zlu može učiniti. Neka što pre shvate i prihvate realnost. Moje dete nije tražilo od mene „novog tatu”, dovoljno je bila zrela, njoj je problem to što ne želi da joj majka ostane sama, to tako i kaže. Mislim da je tako i kod tvoje dece, kad vide koliko se oko njih angažuje jedan roditelj, onda žele da ga vide mirnog i srećnog. Nisu deca glupa, odrasli su ponekad budale i stoka u pesmi neopevana. Ali u toj sferi se neke stvari ne rade samo zato da bi deci bila želja ispunjena.

Događa se da „novi partner” uspostavi duhovni i emotivni odnos sa decom kojoj nije biološki roditelj na nivou koji daleko nadilazi odnos sa biološkim roditeljem. Ali, to je čista lutrija. Imam tetku kojoj već godinama posle smrti supruga, njegova deca iz prethodnog braka (sve su udate, imaju decu), sa svih strana sveta dolaze u posetu, zovu je, šalju pakete, ne zato što imaju polusestru po ocu... Ne mogu da zaborave šta im je sve dok su bile male slala i pisala, u datum su znale kad stiže paket, a tada su verovale da sve to šalje tata, i pare i ono resto...

Tako da se sve u međuljudskim odnosima ipak svodi na karakter. Ne može nekome da znači otac, ne i „njegova deca”. Može, ali se zna kako se to zove. Takvi nisu vredni ni da se okrene glava za njima.