Sumska.
Ne može te razumeti niko ko nema takvog druga.

Komentar bikarbone je 'soda'... Pali bre sa teme!

Imam druga koji je oboleo i legenda je Dorcola.I to kakva.
Sad sam mu poslao sms, ono da se čujemo...
Da..da i pomazem koliko mogu...
To je najbolji covek na ovome svetu koga sam ja sreo.
Plasim se za njega...napisao sam neke price...o njemu...
Prođe mi kroz glavu trenutak kad će da ode...i sklapam govor((((

evo te price

DEDA MRAZ

Jedne noći baš pred neku obećavajuću Novu godinu, tamo daleko a možda je bio petak, sanjam ja da je došao pravi pravcijati DEDA MRAZ kod mene i pita me:
„Šta hoćeš Nešo da ti poklonim za Novu godinu? ”
„Hoću… Hoću... ”,
prebiram ja po željama... Da ne ispustim divnu priliku.
„Hoću, hoću ”,
plašim se da ne pogrešim pa ne trepćem i ne pomeram se a i zadržavam ga da ne nestane.
Puno toga hoću i to odjednom, ali kako da kažem a da ne promašim ono što je bolje od boljega,lepše od najlepšeg.
Strpljiv je i iskusan Deda mraz... Zna da je važno pitanje.
Čeka, smeška se i češka dugu belu bradu, ne žuri nikuda.
I sine mi želja koja me obradova i ozari, za koju sam siguran da je prava i glasno je objavim:
„Hoću da mi ozdravi moj drug Stiki!
Hoću da bude kao pre”!

Svakodnevno umiru ljudi koje nikad nisi videla, pa šta se tu može?

Ali kako znaš da je stvarno umro ako je samo sayber prijatelj?

Lea, moje saucesce

zamislila sam situaciju i razumijem te

kako znaš da je mrtav?

„Kako znaš”?
-pa eto zna...ne bi napisala da ne zna.
NEUMESNO pitanje

bikarbona

- prljavo((
najverovatnije bezdusno. Svaka sast!
Sve je u zivotu zezanje, pa čak i gubitak nekog dragog zar ne?((

Ne možemo da pricamo kad ne razumes.Nekome je teško i neko je izgubio
prijatelja i tacka. Ako ne znaš da ispostijes to...
Bolje preskoci temu.

Pazljivo procitaj.
Ja ga nisam izgubio.Samo se teško razboleo a ja zamislio kako je...
Ona već oseca bol i to je nešto sto postoji i treba da se ceni.

Slazem se.

Lea, potpuno razumem tvoj osecaj i iskreno saucesce:((( Draga, samo polako, znam kako je bolno! I ne čitaj komentare ovog bolida bikarbonata molim te!! Nema taj dusu...cyber drugar može ti biti blizi od bilo koga u realnom zivotu! Drz' se. Cmok

„I ne čitaj komentare ovog bolida bikarbonata molim te!! Nema taj dusu”

Болид ти тата, а ти немаш мозга.

Naravno da možemo da zamislimo, ali razlika između smrti pravog i sajber prijatelja otprilike je ista kao i razlika između sajber seksa i iebačine fejs tu fejs.

Dobro ti je rečeno, zašto se nikad niste sreli?

Žao ti bilo da platiš put, šta li?

Hoće da nam, sa sve svojim lažnim nickovima, dokaže da smo bezosećajno-neemotivni.

Visim svuda po netu, al' se nigde ne zakacim.

Družim se normalno u pravome zivotu i samo tu imam prave prijatelje.

U sajber svetu imam samo poznanike. A da je neki poznanik opandrknuo, to stvarno nemam pojma.

Pozdrav

Šta želiš da ti kažemo? Jeste tužno. Svaki gubitak je tužan.

Lea, nema pravog saveta kad neko umre. Ovaj osecaj je isti kao i kad neko koga si fizicki imao pored sebe umre:(( Mora da prođe vreme, samo to, a ti polako da prihvatis cinjenicu da te osobe vise nema. Jako mi je zao. Vidim to neki ovde ne kapiraju, ili jednostavno nikad nisu osetili bliskost sa nekim a da se nisu poznavali fizicki. Mnogo je to jak osecaj, jer bukvalno si zblizen samo dusama, sve je u nekom eteru, i taj osecaj je daleko jači nego sto neko to može i da pretpostavi. Prolazim kroz nešto vrlo slično, ne kroz smrt, hvala bogu da je tako, ali iskreno na isto mi dodje. Lea potpuno razumem prazninu i gubitak koji osecas. Sad polako, dan po dan...biće to sve bolje jednom. Pozdrav

M da six.
Razumem da sirovina nema to u sebi ali šta ga tera da ide za nekim ko ga ne konstatuje da laje ko seoska dzukela. To ne razumem.

Lea, gde si?
Da nisi i ti od tuge otišla „six feet under”?

i ja zalim svoju virtuelnu ljubav, a ni oci mu nisam vidjela jer me se boji:(

velika-mala...sve je tačno, potpuno si u pravu. Ali ne treba sada ovde da ubedjujemo neverne tome? Treba da se nađemoLei..još kad bi ona dosla, da se posteno isprazni pa gde puklo nek puklo...vidis Lea da nisi sama, ima nas koliko ti dusa želi:) Ima ko može da podeli tvoju bol.

Slatka sljivo cmoka.)

de ba možeš pricat šta hoćeš. ja znam da on mene kad gleda „ocima me namiruje”
:))))
cojek nesanicu dobio, zaboravio i baustelu i hotele i motele samo u mene gleda, ali misli da je ruzan pa neda meni da njega vidim:)

meni opet nije jasno. ako mu nikad nisi vidjela lice niti čula glas, kako znaš da nije među živima? javio ti je neko ko ga je poznavao?možda je samo prestao da ti se javlja?

Bio syber drug ili syber ljubav? Velika je tu razlika

Ako već dosta njih umire po tom forumu, onda ga se treba kloniti.

==================

Pa možda je neki gerijatrija forum. Ornitolozi, bastovani, tai chi postovaoci i tako to. Iz iskustva drugih i licnog, videh da ništa od tih komunikacija ne traje ne znam koliko dugo. Okej ako se ljudi upoznaju pa postanu prijatelji, mogu da se vidjaju, cuju telefonom i tako. A ovo ostalo, pisi propalo. Malo se piskaras, drz' na chat, mejlovi, tamo vamo, ne može ni to zauvek da traje. Ides na posao, kod kuce obaveze, kad još da stignes da održavas redovnu sajber vezu (bilo prijateljsku ili ne znam emotivnu). Ne kažem da ne može, može i te kako ali samo neko ograniceno vreme. Dobro, ima dokonih ljudi pa mogu da ispostuju takve komunikacije i na duže staze. Svega ima.

Kako biste se vi osecali da ode sa ovog sveta i iz cyber prostora neko koga nikada u zivotu niste videli a znali ste ga u dusu?.
---------------------------------------------------------------------
U dusu ne znam ni one sa kojima sam svaki dan zajedno. Taman pomislim da nekoga poznajem kad ono cvrc: iznenadjenje. Ma ponekad iznenadim i sama sebe.
A u virtualno prijateljstvo ne vjerujem što ne znači da je mjerodavno i za druge ljude. To je neko „lično vjerovanje” za svakog od nas, ja eto volim da prijatelje opipam i uhvatim za ruku... i ako već umre da mu odem na sahranu ako je to ikako moguće.

se sad konacno kontam da postoji još neki sličan forum na kome su se ljudi vremenom zblizili pa im jako zao kad neko eto i umre.

prošle godine su na diskusiji „sarajevo” objavili da je jedan od diskutanata smrtno bolestan i meni bilo iskreno zao. poslije se digla frka koliko je informacija tacna i sve se zavrsilo jako neslavno. lik koji je objavio vijest zamolio moda da je izbrise i nikad je nije saznalo šta se desilo s forumasem koji je navodno bio na samrti.

meni bi bilo isto jako zao da čujem losu viejst o bilo kome s kim komuniciram ovdje.

I ja sam jednom imala takav slučaj...naravno,prijateljstvo nije trajalo toliko godina,ali je bilo iskreno i lepo...i emocije su pocele da se radjaju...dosao je dan kada smo trebali da se vidimo...i njega nije bilo...ni tog dana,ni sledećeg,ni za dve nedelje...broj nedostupan...i posle godinu dana nađemse nekim slučajem u njegovom gradu...setam ulicama,i na jednoj banderi ugledam njegovu umrlicu,izbledelu od kise i pocepanu...ja sam mislila da je naglo odlucio da zaboravi sve sto nema veze sa realnim zivotom,bio je policajac i možda nije imao vremena za zezanje...ali ne...nastradao je na poslu u nekoj pucnjavi :(

Tako da...ja razumem situaciju...neprijatnu i bolnu,možda vise od moje jer ja sam imala godinu dana da u glavi raskrstim s tim da on vise za mene ne postoji...ali ne...nije mi bilo sve jedno...
Iz tog razloga,vise se ne vezujem za osobe sa interneta,držim se svojih prijatelja iz realnog zivota,kojih imam čitavu gomilu i ponosim se time :)