Nego, od čega je covjek stvarno umro?

Kak da nije moguće umreti od tuge..Moja mama je umrla jer mi je nedelju dana pricala na telefon,kako mala bratanica,dete koje je živelo nedaleko od njih i bilo stalno kod njih,treba da ide u drugi deo zemlje,u grad na studije.I tačno,u nedelju,kad je devojka trebala da ode,moja mama dozivela mozdani i obe sestre koje su trebale taj dan poći u drugi grad,pri polasku se pozdrave u bolnici sa mojom mamom.Dakle,inicijalna kapsla je bio taj odlazak i tuga za decom.
Verujem u to.kad su rastanci u pitanju,i sama sam placljiva i teska.

možda je umro sto su ga ti rodjaci nervirali

ili je bio otrovan da ga naslijede

Kad se već od tuge može umrijeti onda se sigurno od sreće može ozdraviti. Pronadjosmo lijek za sve bolesti.

Meni to vise lici na samosazalijevanje: oni otisli, ostavili me.

Koliko majki/oceva izgubi dijete pa ne umru od tuge, a veca tuga ne postoji, bar meni nije poznato. Znam ženu koja je sahranila tri sina, zavijena u crno gotovo ne napusta groblje...a nikako da umre.

Mozhe Loly...:(

Dokazano je i naučno da mozhe.Svi smo imali taj strah kad smo odlazili za roditelje.Mene je i tada prijateljica-lekar posavetovala da obezbedim drushtvo za majku pred moj odlazak da bude sa njom par dana ...vesele osobe.Tako kad smo odlazili moj sin i ja troje prijatelja je posecivalo moju majku dve nedelje svakodnevno i uveseljavalo je.

Kasnije sam citala jureci za alegije da se nivo kortizola povecava koji remeti imuni sistem.

Dokazano je da kod starijih ljudi ako je odnos kortizola i DHEAC u disbalansu dolazi do velikog rizika oboljenja i na kraju smrti.

Usled patnje ,aksioznosti,depresije nivo kortizola raste a nivo DHEAC opada(DHEAC je zaduzhen za metabolizam testosterona i estrogena i veliku ulogu u radu imunog sistema tako shto aktivira neutrofile -bela krvna zrnca koja su prva koja nas shtite od baktreijska infekcije).
Znaci nivo odnosa ova dva jedinjenja je u disbalansu i stariji ljudi su podlozhni ako imaju već neki organski problem usled patnje..fatalnom ishodu -smrti.

Zato danas i kad saznaju za neku tragediju iznenadne smrti ,gubitka deteta ili partnera daju inekcije sa sezativima i blokatorima kortizola.

Izrazheno je vishe kod starijih ljudi jer nivo DHEAC i prirodno kreće ka opada nakon 30-te godine zhivota.
Koliko puta cujete da je udovac ili udovica umro/umrla nekoliko meseci nakon partnera? Cesto.

Posebno stradaju ljudi sa bolestima srcanog mishica,visokog krvnog pritiska,dijabetisa...

Hitne sluzhbe su upoznate sa procedurom ponashanja i dovodjenjem specijaliste na mesto tragedije kao shto sam napomenula tracicne iznenadne smrti voljenog.
A za porodicne situacije usled rastanaka,raskida brakova ,odlazhenje dece iz kuce...hm shto mene ceka uskoro su potrebne pripreme.
Razgovori i ako se oseti da zapadate u aksiozno stanje i depresiju odmah savet sa lekarom.Moj savet je gledajte komedije...;0)))I da pricate o svom stanju kroz komediju...;0)) urnebesnu...;0))
Ovi raskidi su masovno zabelezheni u vanrednim situacijama kad je kratak vremenski period za „pripreme”.Ali sa iste strane jak instikt prezhivljavanja potiskuje trenutnu tugu.Kasnije se mozhe javiti retroaktivno.

;0)))

Umreti od tuge je stari izraz iz našeg naroda koji se povezuje sa trenutnim stresom ili situacijom koja iskače iz okvira u emotivnom smislu. U najvećem broju su srčani bolesnici i ljudi koji boluju od hroničnih oboljenja.
Od tuge umiru oni koji odustanu od sebe.
U ovom konkretnom slučaju, smrt zbog odlaska - preseljenja dece je gubitak motiva za život i odustajanja od sebe. Lični izbor, uz mnogo drugih medicinskih okolnosti. Primitivna sredina je sklona da sinu nabija osećaj krivice.

moguće je da covek ne može da izadje na kraj sa nastalom situacijom i da se prepusti sudbini, upadne u depru, a depra ti je #1 ubica u danasnje vreme. Još ako nešto skripi a u starom organizmu zna da zaskripi po nešto - ode covek.

Nadam se da je sinu njegovom jasno da on nema veze sa smrcu svog oca... Tolika deca, naročito u danasnje vreme, odose od kuce, otusnuse se u svet. Pa to nije vise ni tako retka pojava, to nije kao pre 40-50 godina kada su odlazili na brod i stvarno te ljude sto odu niko više nikad ne vidi.

Kažem tolika deca odlaze, to je i normalan proces otac je to trebao da da zna od kako je dobio sina, da će taj sin otici od kuce svojim poslom i svojim zivotom, sa svojom porodicom.

Ne umiru svi roditelji od tuge, samo oni koji su nesposobni da se izbore sa situacijom.

Jadan njegov sin, j.eb-eno je nositi takav teret na ledjima.

moguće je da srce zaboli i da covek umre

da ga tuga sahvata i da covek umre

isto tako je moguće

da covek od silne tuge poludi

isto tako je moguće da covek od silne tuge preokrene svoj zivot ka pozitivi menja iz korena

taj sin je otisao daleko nije otisao negde blizu gde makar jednom ili dva puta godisnje može da obidje oca svog

dakle to je za pokojniga bio jedan izuzetno stresan dogadjaj možda najstresnij u njegovom zivotu

na balkanu djeca brinu o roditelju i neostavljaju ga sem ako roditelj ima josh djece koja se krecu oko njega pa će lakse da podnesu odlazak jednog djeteta na toliku daljinu

Na zapadu je to opet druga prica jer narod živi pod drugim ritmu ili vrednostima pa zapadnjacki roditelj sebi ulepsa vreme i kad mu dete ode sto neznaci da on svoje dete ne voli ali njegov odlazak shvata kao nešto dobro isto tako zapadnjacki matorci nemaju problema da se naguraju u avion pa da odu kod svoje djece

Pa valjda i to može moze se umrijet od neuzvracene ljubavi mislim od slomljenog srca pa valjda može i od tuge. Ko će mu ga znati samo je ruzno što se sad taj decko osjeca kriv.
Ja kad umrem ako ikad umrem mislim da to neće bit od tuge il od tog lomljenja srca neg od neke budalastine :):)
U svakom slučaju ja gledam u svoju buducnost otvorenih ociju i ne mogu da docekam taj dan kad će moji klinci bit sposobni da idu tamo gdje ih njihova sudbina i sreća ceka :):):)

Moja baka nije umrla od tuge, već od raka pluca. Do odlazka, prvo jednog sina sa decom, sa kojima je inache sve vreme živela, pa onda cerke sa njenom decom, ona je bila baka za poželeti. Vesela, cila, uvek nasmejana, a kad su se svo odselili u Kanadu postala je drugacija. Emotivno je bila slomljena, stalno je plakala, stalno zurila u sliku unuchica. Kad bi se videli uvek jer kroz suze govorila da joj je drago sto lepo živimo, što se ne muchino, I na moje pitanje „pa sto ona plaches?”, je govorila „pa deco nedostajete mi”. Negde bas tad je pocela da se razboljeva, dosta se napatila, pa umrla. Nije dakle umrla od tuge, ona je bila bolesna, ali mislim da je njenom fizickom I psihickom propadanju dosta doprinela ta ogrona tuga za decom I unucima. Takvi ljudi nisu ni ludi ni glupi, takvi ljudi su jednostavno takvi.

Ma kako nije moguće! Nakon svakog rastanka ja budem nikakva desetak dana, a roditelji uzimaju tablete da dodju sebi. Zajedno provedemo 5-6 sedmica svake godine, brat isto ide da ih posjeti, čujemo se skoro svakodnevno telefonom, razmjenjujemo poruke, saljemo video kasete, ali nema tu sreće kad ti ne možeš da se vidis kad ti dodje.

Svi shvatamo da je ovako najbolje i da brat i ja nemamo šta traziti u nasem rodnom gradu, ali osjecanja su osjecanja. Mama se tjesi tako što svima nama i samoj sebi govori da je nesrecan onaj ko zagrli nadgrobni spomenik...

Eh, tako je i nastala ona 'Prokleta je Amerika i zlato sto sjaaaa' :-)

na to dodamo i malo autosugestije i eto recepta za onaj svet...