Da li smo dostigli granicu kada je reč o šminkanju, a ako nismo da li se toj granici nazire kraj.

Odlomak mog teksta o „poludisperziji” :

... Biti lep ili bar lepši nego što jesi, težnja je svakog ljudskog bića još od njegovog postanja, osim onih dvoje što su nas zafrkali najcrnje. Činjenica da nisu imali konkurenciju dala im je za pravo da izgledaju onakvi kakvi jesu - prirodni.

Prva nezadovoljstva svojim izgledom ispoljena su udruživanjem u zajednice, a „trza” li neko na tebe ili ne, bilo je dovoljno da shvatiš gde ti je mesto i moliš Boga da i tvoja zakrpa odnekud naidje. Onda je neko provalio da svoj lik može videti ogledanjem u reci pod vrbovim ’ladom, pa je napokon bilo jasno zašto onaj za kim srce kuca „slomi vrat” zbog one što joj uši ne štrče ili, sa druge strane, zašto ona što mi zbog nje telo gori ne izlazi iz šatora svezubog. ...

Preostali deo možete pročitati na :
http://aleksaneopevani.blogspot.com/2014/10/poludisperzija_17.html