Srednja skola ili fakultet?
orisni
(diskutant)
12. фебруар 2017. у 08.01
Da li je bolje krenuti u biznis odmah posle srednje skole ili ipak trebati trositi/ulagati vreme (i pare) na fakultet?
Na ovom forumu se ponekad jave ljudi koji ne razumeju osnove statistike i verovatnoce. Teško im je onda objasniti kako i zašto grese kad krenu da pricaju/lupetaju o berzi nešto sto je naizgled tačno za pojedine primere ali ne vazi za generalne slučajeve. Zato će možda ova analogija sa odabirom skole da pomogne.
Tvrdnja o skoli: uvek je i za svakoga bolje da krene u biznis odmah posle srednje skole jer tako mogu da se zarade velike pare. Na primer, ovog vikenda je preminuo Majk Ilic (zvani „Mr. I” iliti „Gospodin Aj”), milijarder koji je imao zavrsenu samo srednju skolu. Ja znam neke ljude koji su zavrsili fakultet a nisu milijarderi. Pošto su oni zaradili manje nego Majk Ilic, to znači da je za svakoga fakultet samo gubljenje vremena i para (i da roditelji ne treba da stavljaju pare u RESP za decu). I nije Majk Ilic jedini primer, nego ni Novak Djokovic nema fakultet, a nema ni Mark Zakerberg.
Valjda je svima jasno da je zakljucivanje u vezi ove tvrdnje POGRESNO! To sto postoji neki primer gde neko sa srednjom skolom zaradi vise nego neko sa fakultetom nam ne govori ništa o generalnom slučaju. Da bi se video generalan slučaj, mora neko da uradi analizu i statistiku velikog broja slučajeva. Neki profesori (bez znakova navoda) su to radili i nasli su da U PROSEKU ljudi sa srednjom skolom zarade MANJE tokom zivota nego ljudi sa fakultetom (čak i kad se uzme u obzir to što rade četiri godine duže i čak i kad se uzme u obzir pristojna cena koledza u Americi). Znaci bolje je u proseku imati fakultet nego nemati. To ne garantuje da će svako ko ima fakultet zaraditi vise nego svako ko nema fakultet, ali u proseku svi ljudi koji imaju fakultet će zaraditi vise nego svi ljudi koji imaju srednju skolu. Biće onih koji imaju samo srednju skolu a zarade daleko iznad proseka, npr. kao milijarder Majk Ilic. Ali to što on zaradi toliko iznad proseka znači da još vise ljudi sa srednjom skolom zaradjuje još manje nego ljudi sa fakultetom. Koje su sanse da neko sa srednjom skolom zaradi vise nego neko sa fakultetom (jesu li te sanse 1%, 10%, 20%. 49%?) a kolike su sanse da zaradi manje (je li 99%, 90%, 80%, 51%?)?
Pretpostavljam da će se za ovo oko srednje skole i fakulteta sloziti svi na forumu. Zašto je onda toliko teško razumeti istu stvar oko berze?
Tvrdnja o berzi: uvek je i za svakoga bolje da trguje pojedinacnim akcijama jer tako može da se zaradi vise od indeksa. Na primer, akcija XYZ.QU je zaradila 123% ovog vikenda. Ja znam neke indekse koji nisu zaradili toliko. Pošto su oni zaradili manje nego ta akcija, to znači da su za svakoga indeksi samo gubljenje vremena i para (i da ljudi ne treba da stavljaju pare u RRSP/TFSA za sebe). I nije ta XYZ.QU akcija jedini primer, nego i ABC.DE je zaradio 234%, a DEF.GH čak 345%.
Ovo je potpuno isto zakljucivanje kao o skoli i takođe je POGRESNO! To sto postoji neka akcija koje je zaradila vise od proseka, ne znači da sve akcije zaradjuju vise od proseka. Da bi se video generalan slučaj, mora neko da uradi analizu i statistiku velikog broja slučajeva. Neki profesori (bez znakova navoda) su to radili i nasli su da U PROSEKU ljudi koji aktivno trguju akcijama zaradjuju MANJE nego ljudi koji pasivno investiraju (npr. kroz indeksne fondove, čak i kad se uzme u obzir razuman MER pristojnog fonda). Znaci bolje je u proseku imati indeskni fond nego nemati. To ne garantuje da će svako ko ima indeksni fond zaraditi vise nego svako ko trguje akcijama, ali u proseku svi ljudi koji imaju indeksne fondove će zaraditi vise nego svi ljudi koji trguju akcijama. Biće onih koji trguju akcijama a zarade daleko iznad proseka, npr. kao milijarder Cika Brka. Ali to što on zaradi toliko iznad proseka znači da još vise ljudi koji trguju akcijama zaradjuje još manje nego ljudi koji pasivno investiraju. Koje su sanse da neko ko aktivno trguje zaradi vise nego neko ko pasivno investira (jesu li te sanse 1%, 10%, 20%. 49%?) a kolike su sanse da zaradi manje (je li 99%, 90%, 80%, 51%?)?
Ali ima tu još tvrdnji koje se iznose, npr. o tome da prosek nije pozeljan.
Tvrdnja: Mi nećemo da budemo prosek. Svako ZELI da bude bolji od proseka.
Okej, dobro je stremiti tome da se bude bolji. Eto svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. Zašto onda ne nadje posao za dete odmah nakon srednje skole? Tako može da bude daleko bolji od proseka, kao Majk Ilic ili Novak Djokovic ili Mark Zakerberg. Valjda je jasno zašto roditelji ne salju decu na posao odmah posle srednje skole nego još godinama pre toga krenu da uplacuju u RESP i stede da bi poslali decu na fakultet. Tačno je da neka deca mogu odlično da prodju samo sa srednjom skolom, ali za većinu je bolje da imaju fakultet. To ne garantuje ništa oko zivotne zarade, ali daje najvece sanse i ima najvecu OCEKIVANU DOBIT.
Druga recimo tvrdnja je oko toga da bi mogli svi da budu bolji od proseka.
Tvrdnja: Mi nećemo da budemo prosek. Svako MOžE da bude bolji od proseka. Samo treba da ulozi malo vremena i rada, kao recimo Novak Djokovic sto je malo trenirao ili Majk Ilic sto je malo menadzerisao ili Mark Zakerberg sto je malo programirao.
Valjda je opet jasno da je ovo pogresno i da ne mogu svi da budu iznad proseka. Prosek meri sredinu. Mora dosta da se radi (ili da se ima mnogo sreće) da bi se bilo iznad proseka. Mora neko da bude i ispod proseka. Zapravo, mora da bude 50% ljudi ispod proseka (ili u najboljem slučaju isto kao prosek) ako se prosek meri kroz „median” (a ne „mean”). Ne znam kako se na srpskom zovu „median” i „mean”: „median” meri vrednost u sredini a „mean” srednju vrednost. Recimo da pet profesionalnih tenisera zarade u jednoj godini $100, $1,000, $10,000, $100,000 i $1,000,000. Onda bi „median” bio $10,000 (taj u sredini), a „mean” bi bio $1,111,100/5=$222,222. Znaci, od „median” bi bilo bolje dva tenisera, a bolje ili jednako tri, ukupno oko pola njih. Međutim, od „mean” je bolji samo jedan. Ove dolarske iznose sam stavio radi lakseg racuna za primer, ali što se tiče procenata, zaista je u tenisu daleko manje profesionalaca iznad „mean” nego u drugim sportovima. Tenis je zapravo jedan od sportova gde je raspodela zarada najneravnomernija. Masa dece u Srbiji koja danas pikaju tenis imaju negativnu ocekivanu dobit od toga.
Za kraj tu je naravno i tvrdnja koju je teško pobiti jer nada umire poslednja.
Tvrdnja: Ne žele i ne mogu svi da budu bolji od proseka, ali ja, JA, želim i mogu. Recimo, ja sam pobedio na gradskom takmicenju u tenisu u sestom razredu osnovne skole i zbog tog natprosecnog uspeha tada, ja danas, 20 godina posle tog sestog razreda, imam odlične sanse da budem iznad proseka na berzi.
Dobro, vazi, ništa onda. Ako ti imaš takav talenat, želim ti sve najbolje. Nemoj samo da trgujes reketom, mada može i to... napises tikere akcija na zidu i udaras lopticom o zid, pa vidis koji tiker je slučajno pogodjen i kupis tu akciju. Sve najbolje u svakom slučaju.
Taurus
13. фебруар 2017. у 22.23
Ova gore prica je klasicno sviranje ku*ću !
Ako neko ne zna šta to znaci, neka procita ovo gore.
Zayebao si se u startu. Ne znam zbog čega ti to treba, da sam dokazes da ne vladas ovom teorijom?
Kao prvo, stednja u RESP racunima nije namenjena za fakultete !
I sad odavde dalje tvoja prica apsolutno nema nikakvog smisla.
RESP je namenjen za bilo koje skolovanje posle osnovnog obrazovaanja. Znaci sluzi kao stedanja za placaanje troskova na fakultetu, ali isto tako i za obične zanate, kolodze, pa čak i za bilo kakve kurseve.
Tvoja namera u celoj ovoj prici je da ponizis Profesora i da dokazes kako on gresi. Znamo mi dobro da smo ti ja i on trn u oku, ali nemoj da trosis vreme uzaludno, mi nikada nećemo otici odavde. Znamo mi da bi ti ovde carovao da nema nas dvojice. Samo još nas da oteras i onda si zavrsio svoju misiju. Međutim, to se neće desiti.
Svi mi dobro znamo da je Profesor u pravu, jer svi znamo da su svi oni koji nemaju visoko obrazovanje obična radan snaga, obični robovi koji rade za minimalac.
To sto su neki uspeli jako da se obogate iz tvoje price, ima vise veze sa srećom nego sa pamecu, ili sa tvojom teorijom.
Trgovanje sa akcijama je uvek bilo i uvek će biti bolje od bilo kakvog fonda. Da nije tako, to bi propalo, nestalo bi i berze i akcija kao i tvojih indexa koji samo prate šta drugi rade.
Navedi mi još bilo koji primer u zivotu gde ćeš radje da kupujes PROSEK, nego da biras šta je bolje a šta nije.
Da li ti u prodavnici kupis od svakog proizvoda po jedan komad od svega što se prodaje, samo da bi dobio prosecnu cenu proizvoda? Ili ćeš ipak pogledati šta je tog dana na snizenju i šta ti stvarno treba?
Zašto bi ti kupovako akcije loših firmi ako znaš da nikada nisu zaradilie pare, ako znaš da imaju los proizvod ili los menadzment, velike dugove ... zašto bi to kupio?
Eto vidis, ti ih MORAS kupiti ako ulazes u index.
Sustima investiranja u akcije je da izbegnes loše kompanije i zaradis VISE nego PROSEK ili index.
Zamisli da koristeci tvoju teoriju trazis posao.
Nećeš da uzmes dobro placen posao, nego odaberes da radis recimo 4 sata u dobroj kompaniji, a 4 sata u nekoj maloj kompaniji za minimalac, i tako dobijes prosecnu platu.
Da li prosecna plata ovde ima smisla?
Da li se vecina ljudi bori za veću platu ili za srednju platu?
Šta bi ti rekao nekome (nek-orisnom) ko bi te savetovao da je bolje imati srednju platu nego neku veću?
On te ubedi da je firma sa vecom platom nesigurna?
Zar je tu kraj? Zar nema još koja kompanija koja ima malo veću platu od proseka?
Šta ako i ta mala firma koja placa minimalac propadne? Može li ona da propadne ili joj je buducnost zagarantovana?
Nema smisla izbegavati poslove koji vise placaju kao sto i nema smisla izbegavati investiranje na kojem možeš vise da se zaradis.
Svako može da napravi svoj licni izbalansiran portfolijo od najboljih kompanija iz raznih sektora i da napravi bolji prosek nego index.
Znaci, bolji prosek, manji troskovi i veca kontrola portfolija nego bilo koji fond.
Ako to ne znaš da uradis, onda je u redu da investiras u fondove, ali nemas pravo da pricas kako je to bolje, nego prznaj da investiras u fondove zato što ne znaš da investiras u pojedinacne akcije.
Priznaj da ne znaš, a ne da je to bolje samo zato što ti tako radis.
Tvoja prica o tenisu je isto tako pogresna.
ATP lista ima 200 pozicija.
Dusan Lajovic je na 95. mestu. To bi po tvojoj teoriji bio neki prosek. Međutim, oni igraju zbog novca, on jeste na sredini liste, ali on je već zaradio 20 puta vise novca nego sto može da zaradi prosecan radnik u Srbiji celog zivota.
A šta su ocekivanja dece u Srbiji koji igraju tenis? To uopste nije bitno, vazni su rezultati a ne ocekivanja.
Koji su tvoji rezultati?
Sa čim ti možeš da se pohvalis? ILi si u svemu prosecan?
Da li pratis prosek u bracnim odnosima? Znam to je tvoj lično opredeljenje i ti na to imaš pravo, ali ako pricamo o teoriji proseka, da li si se ti kao i vecina muskaraca ozenio sa zenom, ili muskarcem?
Ne moras da ogovoris, znami mi odgovor, samo hoću da ti dokazem da tvoja teorija proseka ne pije vodu.
orisni
(diskutant)
15. фебруар 2017. у 09.09
Ako je odlicna tema, šta ti onda kažeš na nju? Je li bolje imati samo srednju skolu ili fakultet? Zapravo, cekaj, ti živis u Srbiji; tamo se često prica da ne treba NIKAKVA skola: kakvi fakulteti, bakraci, srednje skole kad u svakom gradu možeš da pokazes na nekoga ko se obogatio a nema skole. Šta ti mislis na tu temu?
Prerija
15. фебруар 2017. у 14.08
milos: „...bitno je šta ostane iza coveka”
Ne ostane ništa iza coveka. To ti je kao kada ptica proleti nebom i nikakakav trag ne ostane.
milos: „Najvaznije je kakav si covek u dusi”
Ne kažem da nisi u pravu ili da jesi. Ali da bi znao da prichas o nečemu moras nešto i poznavati, osetiti, okusiti. To je u prirodi coveka. Da li si osetio dusu da znaš da ona postoji? Ako nisi, onda imaš „pozajmljeno znanje” (negde si nešto čuo u nekoj emisii, ili starci su pripovedili, negde procitao). A pozajmljeno znanje je uvec bilo i biće bezvredno. Samo tvoje lično znanje je ono pravo i niko ti ga ne može oduzeti.
