evo šta znaci:

Npr:

Oni prodaju bond po ceni od 100 i daju 5% godisnje kamate.
Onda se ti bondovi svi rasprodaju, i sad su samo na berzi.
sad berzanski ucesnici prodaju i kupuju među sobom.
Ako dodje do pojacanje traznje, bond poskupi. Npr. Sad kosta 110 zbog traznje velike.
ALI I DALJE DAJE NOMINALNU KAMATU OD 5. Ne 5%. .nego originalnih 5.
E sad je ta kamata 4.5% ( na 110 uloga dobijes 5 kao kamatu,)

Sledeći faktor: Bondovi imaju rok trajanja.
Znaci ovaj prvobitni primer bi bio cena 100 i 5% godisnje sledećih 10 godina. Znaci ako si kupio po originalnoj ceni, ti dobijes 100 na kraju i dobijas 5 svake godine. 100 + ( 10x5) = 150

Znaci maksimalan prinos je 50

Zamisli da je traznja tako velika da si ti na kraju platio bond 160 a ne 100. Sad je matematika ovakva:

Kupon donosi 100 na kraju i donosi 10x5 , total 150
A ti si platio 160 na berzi.

Znaci ti na investiranih 160 gubis 10 i dobijes 150 na kraju -6% kamate. Znaci za 5 godina u ovom slučaju gubis 6% ili malo vise od 1% godisnje.

E sad: zašto?

Zamisli veliki penzioni fond koji mora da plasira negde 200 milijardi a procenili su da su im akcije nesigurne.. npr britanija napusta EU i sad se plase šta će biti. Oni onda kupuju bondove i ne pitaju šta kosta.
Jedino sto mene interesuje, zašto ne drže pare u cashu ili zlatu, a ne u bondovima. Mada i to ima svoj trosak, pa se možda bond vise isplati čak i sa gubitkom.

German bunds daju negativan prinos„ ako ne znamo kakva će ceba bondsa biti nakon isteka rok trajanja?

znamo tačno. Na kraju 10 godina, izdavac bonda ( npr nemacka vlada) ti tačno vraca 100

Znaci kolko god da si platio bond 100,90, 160.. ti dobijas 5 godisnje ( ne 5% nego 5 novcanih jedinica) i dobijas na kraju 100 nazad.

Znaci onaj prvi sto kupuje kupuje od vlade za 100
Onaj sledeći kupuje od onog prvog.. možda za 100, ali možda za 110 ili 90. I jedan i drugi dobijaju 5 godisnje sve dok su vlasnici bonda.
Na kraju 10 godina, dobiju 100 nazad od vlade, bez obzira koliko su platili.

Stoga, ako platis 160, a dobijes 10x5 + 100 znaci 150 posle 10 godina, ti si izgubio 10 .. znaci negativan prinos od 1%.

I eto ti zašto je negativan prinos. ”

Otprilike kako je Stef rekao, obveznice imaju negativan prinos ako ih platis vise nego sto ti donesu nazad. To negativno nije bas -1% godisnje, nego je tek nešto ispod nule. Ljudi stave pare u to kad misle da im je sigurnije nego bilo koje drugo investiranje. Zamisli to kao da držiš pare u banci i da im placas za tu uslugu da ti cuvaju pare. Naizgled stopa prinosa obveznica može da predvidi nešto oko berze, ali u principu je teško praviti takva predvidjanja. Ako imaš dugorocan plan, najbolje je da „stay the course”. Ako odstupas često od plana, vece su ti sanse da pogresis nego da pogodis.

Samo još jednu stvar da dodam. To kako cena obveznica ide gore ili dole nije vezano samo za potraznju i ponudu nego je vezano i za promenu kamatnih stopa. Ako država izda nove obveznice sa manjom kamatnom stopom, onda cena prethodno izdatih obveznica sa vecom kamatnom stopom raste. Na drugu stranu, ako država izda nove obveznice sa vecom kamatnom stopom, onda cena prethodno izdatih obveznica sa manjom kamatnom stopom pada. Znaci, kamatne stope i cene prethodno izdatih obveznica idu suprotno: kad kamate idu gore, cene idu dole, i kad kamate idu dole, cene idu gore. Trenutno se smatra da su kamate niste i da bi „morale” da idu gore. No, tako se smatra već par godina, ali kamate nisu otisle na gore. Kad/ako se to desi, onda će cena obveznica da padne i tvoji obveznicki fondovi takođe mogu da budu negativni.