Jedna od legendi kaže ovo (google prevod sa engleskog uz manje popravke):

Staljin je večerao i pio sa svojim uobičajenim gostima na večeri, glavnim ličnostima u Komunističkoj partiji i sovjetskoj vladi, i popio je nešto od uobičajenog vina koje je volio. Njegov šef NKVD-a je prethodno stavio malo otrova za pacove u boce vina, varfarin, razređivač krvi bez okusa i boje. Posle večere i pića, Staljin je ušao u svoju spavaću sobu. Te noć�i, Staljin je imao cerebralno krvarenje, očekivani rezultat otrova za pacove. Pošto je Staljin dao stroga uputstva da niko ne sme da ulazi u njegovu spavaću sobu, niko ga nije pronašao do kasno sledeć́eg dana. Njegova domać́ica je pokucala na vrata spavaće sobe nakon što je Staljin obično ustajao, nije bilo odgovora. I onda su ga našli na podu njegove spavaće sobe, u lokvi sopstvenog urina. Čekali su 24 sata da pozovu lekare. Staljin se probudio jednom ili dvaput iz kome ili sna, ali nije mogao da govori i mogao je samo da podigne ruku za četiri dana koliko je bio jedva živ. Lekari su konstatovali krvarenje u stomaku, jedan od znakova trovanja, ali to je izbaceno iz zvaničnih izveštaja. Staljin je 5. marta 1953. godine umro na Kuncevo Dachi u Moskvi, Rusija. Šef NKVD-a Lavrenti P. Berija se kasnije hvalio kako je ubio Staljina, kako bi spasao živote Staljinovih pristaša i užeg kruga, uključujući i njega samog.