Dr. Raju G.C. Thomas је професор политичких наука на Универзитету Marquette у Милвокију, Висконсин, и помоћни виши научни сарадник у Центру за међународне односе, У.Ц.Л.А.

Био је гостујући научник и истраживач на Универзитету Харвард (1980-81, 1988-89), У.Ц.Л.А. (1982-83), М.И.Т. (1988-89), и Међународни институт за стратешке студије-Лондон (1991-92).

Његове књиге укључују: „Одбрана Индије”, 1978, „Индијска безбедносна политика”, 1986, „Одбрана и стабилност у Јужној Азији”, 1993, „Безбедност, демократија и развој у Јужној Азији”, 1993/94. Он је уредник часописа „Троугао великих сила и азијска безбедност”, 1983, „Енергија и безбедност у свету индустријализације”, 1990, и „Перспективе Кашмира,” 1992. Објављивао је много у стручним часописима, уређивао књиге и водећим новинама. Рају Томас се школовао на Универзитету у Бомбају, Лондонској школи економије и У.Ц.Л.А., одакле је и докторирао.

Одломци из извештаја др Томаса и његове мисије за утврђивање чињеница у априлу 1993:

Општа запажања

Читава нација и етничка група – мушкарци, жене и деца – затворени у џиновском затвору. Западна политика и медијска кампања је таква да се СВИ Срби економски и психички уништавају. Реч „СРБИ” је постала синоним за реч „ЗЛО”. Чак је и Јеврејска антиклеветна лига ухваћена у пропагирању опаке кампање клевете против Срба у име Фрање Туђмана.

Користећи јеврејски холокауст као свој искључиви домен и заборављајући на холокауст Срба, амерички јеврејски конгрес је претерао у својим позивима да бомбардују Србе. (Ово је у супротности са осећајем разума и разума које пружају друге јеврејске личности као што су Симон Визентал, А. М. Розентал, Нора Белоф, Хенри Кисинџер и други). Срби свуда виде да су дехуманизовани, демонизовани и строго кажњени за догађаје над којима имају мало контроле.

Проблем није у „самосажаљењу” међу Србима, као што су Западне медији више пута тврдили у неколико текстова и коментара. Основни проблем је ревносна самоправедност, морално лицемерје и политичка ароганција који сада прожимају западне медије у униполарној постхладноратовској ери.

Подмуклом манипулацијом западних, а посебно америчких медија, сви просрпски ставови су искључени или су представљени у слабој форми да би касније могли да буду рушени. Представљене слике и слике су селективне и намерно провокативне да би изазвале масовну емоцију јавности да би се оправдало „бомбардовање Срба”.

Када се приказују слике српских жртава, њихова национална припадност се не идентификује да би се стекао утисак да се ради о Муслиманима или Хрватима. Једне америчке новине су чак направиле слику српске жртве силовања која је јасно идентификована у наслову у канадским новинама, а затим поново одштампала ту слику испод натписа који је идентификује као муслиманску жртву.

Ова америчка медијска стратегија дехуманизације Срба – СВИХ СРБА – је да бомбардовање Срба учини пријатнијим за америчку јавност. Селективност слика које треба пренети америчкој и глобалној јавности је кључ ове стратегије. Сви злочини који су почињени над Србима намерно се умањују или се нечињењем приказују као српска зверства.

У априлу 1993. године, читаве муслиманске породице и рушење домова и села у средњој Босни приказани су на телевизијским каналима у Милвокију и Минеаполису приказујући ужасне слике угљенисаних тела муслимана без помињања да су починиоци ових злочина били хрватски војници.

Следећи снимак је затим показао српске активности у источној Босни око Сребренице, додатно кристализујући утисак да су злочине у средњој Босни починили Срби.

На конференцији за штампу која је одржана убрзо након тога, председник Клинтон је описао ове злочине које су Хрвати починили над Муслиманима у априлу 1993. године као „квалитативно различите” од оних које су починили Срби.

Колико би злочини могли бити „квалитативно другачији” од намерног спаљивања живих целих породица или бацања граната у домове невиних цивилних породица, а затим их убијати док у страху беже из својих домова да побегну од експлозија?

Не постоје речи као што су „антисемитизам” или „расизам” којима би се описао овај став тоталне неосетљивости према свим Србима који почиње да прожима америчко друштво од председника Сједињених Држава на доле.

Бил Клинтон је очигледно председник свих Сједињених Држава, осим милион целих или делимично Срба Американаца. Ова општа мржња и презир према свим Србима које апсорбује већина Американаца је вешто и манипулативно дело америчких медија које предводе Њујорк тајмс и Вашингтон пост.